Obeležavanje treće godišnjice ustoličenja mitropolita Joanikija na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske, kroz molitveno sabranje u Cetinjskom manastiru, predstavlja priliku za prisećanje na korene ovog arhiereja SPC, njegov duhovni put i porodične vrednosti koje su oblikovale njegovu službu.
Na dan praznika Svetog sveštenomučenika Irineja i odanja Uspenja Presvete Bogorodice, Cetinjski manastir bio je ispunjen blagoslovom i duhovnim sjajem dok je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, u prisustvu sveštenstva i vernog naroda, molitvenim sabranjem obeležio treću godišnjicu svog ustoličenja. Ovaj značajan događaj označava duboku povezanost sa tradicijom, verom i neprekidnim duhovnim radom koji mitropolit Joanikije sa ljubavlju i posvećenošću vodi.
Mitropolit Joanikije, rođen kao Jovan Mićović 20. aprila 1959. godine u Velimlju, u Banjanima, blizu Nikšića, potiče iz porodice u kojoj su obrazovanje i vera predstavljali osnovne vrednosti. Njegovi roditelji, otac Savo i majka Vidosava, uprkos teškim vremenima, uspeli su da izrode i obrazovanjem upotpune šestoro dece.
- Venčali su se 1943. godine, u crkvi, tiho, skromno, ali blagosloveno. Bilo je mnogo teškoća roditi šestoro dece u posleratnom periodu i iškolovati ih... Moji roditelji su bili ljudi od čvrstih principa - seća se mitropolit Joanikije, oduvek prepoznajući veličinu i trud svojih roditelja. Vladikin brat Mlađen bio je ugledni advokat, dugogodišnji pravni zastupnik i član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, dok su Momčilo i Milutin bili književnici.
Mićovići su sa Durmitora, ali su davno prešli u selo Prigradina u Banjanima, najmlađem crnogorskom plemenu. Majka vladike Joanikija, takođe potiče iz Banjana, iz bratstva Koprivice koje je dalo mnogo sveštenika, među kojima je bio patrijarh Arsenije IV Jovanović zvani “Šakabenta”, sin popa Jovana Koprivice iz sela Šaka u Banjanima.
Majka Vidosava imala je duboku ljubav prema religiji i duhovnom obrazovanju.
- Majka mi je pričala o predanju da smo potomci Jele, kćerke cara Lazara, ali su joj draže bile teme iz religije. Čitala je u svakoj prilici i naučila je da čita i piše, sama, pod stare dane - umeo je da istakne u intervjuima mitropolit Joanikije. Njen duhovni trag duboko je ukorenjen u životu mitropolita, čije misli često vraćaju na njeno nasleđe i duhovni put.
Obrazovanje mitropolita Joanikija počelo je u osnovnoj školi na Velimlju i nastavilo se u gimnaziji u Nikšiću, da bi završilo na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Odluka da se zamonaši 30. oktobra 1990. godine u manastiru Ćelija Piperska bila je ključni trenutak njegovog života, a podrška majke i otca bila je od neprocenjive važnosti.
Zamonašio se 30. oktobra 1990. godine u Manastiru Ćelija Piperska, kada je uzeo ime Joanikije, po Prepodobnom Joanikiju Velikom, svetitelju iz devetog veka koji je, prema hrišćanskom verovanju, od Boga dobio veliki dar čudotvorstva. Ime Joanikije potiče od grčke reči 'ioannikios', što znači 'nosilac svete blagodeti.
- Majka je oduvek imala predosećaj da ću se zamonašiti. Radovala se kada sam upisao Teološki fakultet i videla da posećujem svetinje, idem u manastir Ostrog i poznajem mnoge duhovnike i sveštenike. Međutim, govorila je: "Nećeš se ti zamonašiti, ne dao Bog."
Kada sam joj, posle dugog razmišljanja i kada se to više nije moglo odlagati, saopštio da je sve spremno da se zamonašim, primila je to sa velikim, majčinskim uzbuđenjem. "Sine, ako je to tvoj izbor, neka je blagosloveno i neka ti je srećno," rekla mi je sa suzama u očima. Bio sam radostan što je brzo uspela da savlada sebe - prisetio se mitropolit u jednom od svojih intervjua, a o ocu je rekao:
- Otac mi je isto tako rekao i zaplakao. To mi je bilo jako teško. Majka je sto puta zaplakala, ali to sam nekako mogao da podnesem, njoj je bilo lako zaplakati. Ali kada sam video da mi je otac zaplakao, bilo mi je veoma teško. Ipak, odlučeno je, sve je bilo jasno i tih nekoliko trenutaka je prošlo. Posle nikad više nije bilo nikakvih komentara na to. Kasnije su moji roditelji bili radosni, čak i pre nego što sam postao episkop. Čuvši da ću postati vladika, otac je znao da prokomentariše: "Ostavi ti tu priču, i to što si primio, i to ti je mnogo" - kaže mitropolit Joanikije, dodajući da je zahvalan ocu za usmeravanje, a godinama kasnije je zaključio da to jeste teško za roditelje.
- Roditeljski instinkt radi. Međutim, kada roditelji vide da je to izbor njihovog deteta i da je ono sigurno na tom putu, njihovo srce se pomiri, a kasnije i razum. Razum se malo buni, ali srce je dublje od razuma - prisetio se mitropolit Joanikije svog monaškog puta u jednom od svojih intervjua.
Njegova majka Vidosava, nakon smrti supruga Save 1995. godine, izrazila je želju da se zamonaši, ali je ta želja ostala neostvarena. Nekoliko godina kasnije, došla je kod sina u Đurđeve stupove, a potom prešla u manastir Šudilovka u Beranama, gde je do kraja života bila iskušenica.
Njegova služba kao episkopa, koju je započeo 1999. godine u ratno vreme, bila je ispunjena izazovima i blagoslovima.
- Moja hirotonija obavljena je u vreme kada su bombe treštale nad našom otadžbinom - govorio je mitropolit Joanikije, o osećaju odgovornosti i nade koji je nosio tokom svog služenja. Tokom svoje dugogodišnje službe, mitropolit Joanikije doprinosio je obnovi i razvoju crkvenih zajednica, uvođenju novih inicijativa i očuvanju duhovnog identiteta naroda.
Ni njegovo ustoličenje na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju nije počelo mirno, ali se uz milost i volju Božju sve mirno završilo.
Treća godišnjica njegovog ustoličenja bila je trenutak kada su se svi prisutni mogli podsetiti duboke povezanosti mitropolita sa narodom i tradicijom. Sa velikom posvećenošću i verom, mitropolit Joanikije predvodio je molitveno sabranje, izražavajući zahvalnost za sve blagoslove i duhovne darove koje je primio. U svom obraćanju, osvrnuo se na značaj zajednice i duhovne odgovornosti, naglašavajući da je svaki trenutak njegove službe posvećen službi Bogu i narodu.
Na kraju, u atmosferi molitve i duhovnog jedinstva, Cetinjski manastir bio je ispunjen mirisom tamjana i zvucima himni, dok su prisutni vernici, u prisustvu mitropolita Joanikija, zajedno obeležili ovaj važan jubilej. Ovaj dan bio je prilika da se ponovo oseti snaga duhovnog zajedništva i trajne vere koja je vodila mitropolita tokom svih godina njegove duhovne službe.
SAVO PRELEVIC / AFP / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Arhimandrit Vasilije Kostić podseća da nam Bog nikada ne daje krst, koji nismo u stanju da ponesemo.
U nedelju je telefonom razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i pomenuo „patnju voljenog ukrajinskog naroda“ u svom prvom nedeljnom blagoslovu na Trgu Svetog Petra.
Veruje se da kada sveštenik daje blagoslov, Isus Hristos sam, preko sveštenika, blagosilja narod.
Davanje nije gubitak, to je način života koji oslobađa čoveka i otkriva mu istinsku radost i smisao postojanja.
Veteran američke vojske ispričao je kako se na Kosovu prvi put upoznao sa srpskim pravoslavljem.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U svetinji podignutoj pre skoro osam vekova, obeležena je značajna godišnjica obnove, uz prisustvo vernog naroda i visokih crkvenih dostojanstvenika. Liturgiju je služio mitropolit Joanikije, koji je u besedi sabrane podsetio na bogatu istoriju i značaj ovog svetog mesta.
Povodom Pedesetnice i 220 godina Crkve Svete Trojice u budvanskom Starom gradu, vernici će uz liturgije, litiju, duhovnu akademiji i nastup crkvenog hora obeležiti ovaj duhovni praznik.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
Zahvaljujući podršci opštine Majdanpek, blagoslovu vladike Ilariona i pomoći vernog naroda, hram u Donjem Milanovcu dobio je novi živopis, ozvučenje, rasvetu i gorionik.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
"Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim što je njemu ugodno."
