MITROPOLIT JOANIKIJE OBELEŽIO GODOŠNJICU USTOLIČENJA: Majka mu je govorila „Nećeš se ti zamonašiti, ne dao Bog“, ali mu je kasnije čestitala i poželela da se i sama zamonaši
Obeležavanje treće godišnjice ustoličenja mitropolita Joanikija na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske, kroz molitveno sabranje u Cetinjskom manastiru, predstavlja priliku za prisećanje na korene ovog arhiereja SPC, njegov duhovni put i porodične vrednosti koje su oblikovale njegovu službu.
Na dan praznika Svetog sveštenomučenika Irineja i odanja Uspenja Presvete Bogorodice, Cetinjski manastir bio je ispunjen blagoslovom i duhovnim sjajem dok je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, u prisustvu sveštenstva i vernog naroda, molitvenim sabranjem obeležio treću godišnjicu svog ustoličenja. Ovaj značajan događaj označava duboku povezanost sa tradicijom, verom i neprekidnim duhovnim radom koji mitropolit Joanikije sa ljubavlju i posvećenošću vodi.
Mitropolit Joanikije, rođen kao Jovan Mićović 20. aprila 1959. godine u Velimlju, u Banjanima, blizu Nikšića, potiče iz porodice u kojoj su obrazovanje i vera predstavljali osnovne vrednosti. Njegovi roditelji, otac Savo i majka Vidosava, uprkos teškim vremenima, uspeli su da izrode i obrazovanjem upotpune šestoro dece.
- Venčali su se 1943. godine, u crkvi, tiho, skromno, ali blagosloveno. Bilo je mnogo teškoća roditi šestoro dece u posleratnom periodu i iškolovati ih... Moji roditelji su bili ljudi od čvrstih principa - seća se mitropolit Joanikije, oduvek prepoznajući veličinu i trud svojih roditelja. Vladikin brat Mlađen bio je ugledni advokat, dugogodišnji pravni zastupnik i član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, dok su Momčilo i Milutin bili književnici.
SPC/Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska
Mitropolit Joanikije sa arhijerejima SPC
Mićovići su sa Durmitora, ali su davno prešli u selo Prigradina u Banjanima, najmlađem crnogorskom plemenu. Majka vladike Joanikija, takođe potiče iz Banjana, iz bratstva Koprivice koje je dalo mnogo sveštenika, među kojima je bio patrijarh Arsenije IV Jovanović zvani “Šakabenta”, sin popa Jovana Koprivice iz sela Šaka u Banjanima.
Majka Vidosava imala je duboku ljubav prema religiji i duhovnom obrazovanju.
- Majka mi je pričala o predanju da smo potomci Jele, kćerke cara Lazara, ali su joj draže bile teme iz religije. Čitala je u svakoj prilici i naučila je da čita i piše, sama, pod stare dane - umeo je da istakne u intervjuima mitropolit Joanikije. Njen duhovni trag duboko je ukorenjen u životu mitropolita, čije misli često vraćaju na njeno nasleđe i duhovni put.
Obrazovanje mitropolita Joanikija počelo je u osnovnoj školi na Velimlju i nastavilo se u gimnaziji u Nikšiću, da bi završilo na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Odluka da se zamonaši 30. oktobra 1990. godine u manastiru Ćelija Piperska bila je ključni trenutak njegovog života, a podrška majke i otca bila je od neprocenjive važnosti.
Zamonašio se 30. oktobra 1990. godine u Manastiru Ćelija Piperska, kada je uzeo ime Joanikije, po Prepodobnom Joanikiju Velikom, svetitelju iz devetog veka koji je, prema hrišćanskom verovanju, od Boga dobio veliki dar čudotvorstva. Ime Joanikije potiče od grčke reči 'ioannikios', što znači 'nosilac svete blagodeti.
SPC
- Majka je oduvek imala predosećaj da ću se zamonašiti. Radovala se kada sam upisao Teološki fakultet i videla da posećujem svetinje, idem u manastir Ostrog i poznajem mnoge duhovnike i sveštenike. Međutim, govorila je: "Nećeš se ti zamonašiti, ne dao Bog."
Kada sam joj, posle dugog razmišljanja i kada se to više nije moglo odlagati, saopštio da je sve spremno da se zamonašim, primila je to sa velikim, majčinskim uzbuđenjem. "Sine, ako je to tvoj izbor, neka je blagosloveno i neka ti je srećno," rekla mi je sa suzama u očima. Bio sam radostan što je brzo uspela da savlada sebe - prisetio se mitropolit u jednom od svojih intervjua, a o ocu je rekao:
- Otac mi je isto tako rekao i zaplakao. To mi je bilo jako teško. Majka je sto puta zaplakala, ali to sam nekako mogao da podnesem, njoj je bilo lako zaplakati. Ali kada sam video da mi je otac zaplakao, bilo mi je veoma teško. Ipak, odlučeno je, sve je bilo jasno i tih nekoliko trenutaka je prošlo. Posle nikad više nije bilo nikakvih komentara na to. Kasnije su moji roditelji bili radosni, čak i pre nego što sam postao episkop. Čuvši da ću postati vladika, otac je znao da prokomentariše: "Ostavi ti tu priču, i to što si primio, i to ti je mnogo" - kaže mitropolit Joanikije, dodajući da je zahvalan ocu za usmeravanje, a godinama kasnije je zaključio da to jeste teško za roditelje.
- Roditeljski instinkt radi. Međutim, kada roditelji vide da je to izbor njihovog deteta i da je ono sigurno na tom putu, njihovo srce se pomiri, a kasnije i razum. Razum se malo buni, ali srce je dublje od razuma - prisetio se mitropolit Joanikije svog monaškog puta u jednom od svojih intervjua.
Njegova majka Vidosava, nakon smrti supruga Save 1995. godine, izrazila je želju da se zamonaši, ali je ta želja ostala neostvarena. Nekoliko godina kasnije, došla je kod sina u Đurđeve stupove, a potom prešla u manastir Šudilovka u Beranama, gde je do kraja života bila iskušenica.
SAVO PRELEVIC / AFP / Profimedia
Mitropolit Joanikije
Njegova služba kao episkopa, koju je započeo 1999. godine u ratno vreme, bila je ispunjena izazovima i blagoslovima.
- Moja hirotonija obavljena je u vreme kada su bombe treštale nad našom otadžbinom - govorio je mitropolit Joanikije, o osećaju odgovornosti i nade koji je nosio tokom svog služenja. Tokom svoje dugogodišnje službe, mitropolit Joanikije doprinosio je obnovi i razvoju crkvenih zajednica, uvođenju novih inicijativa i očuvanju duhovnog identiteta naroda.
Ni njegovo ustoličenje na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju nije počelo mirno, ali se uz milost i volju Božju sve mirno završilo.
Treća godišnjica njegovog ustoličenja bila je trenutak kada su se svi prisutni mogli podsetiti duboke povezanosti mitropolita sa narodom i tradicijom. Sa velikom posvećenošću i verom, mitropolit Joanikije predvodio je molitveno sabranje, izražavajući zahvalnost za sve blagoslove i duhovne darove koje je primio. U svom obraćanju, osvrnuo se na značaj zajednice i duhovne odgovornosti, naglašavajući da je svaki trenutak njegove službe posvećen službi Bogu i narodu.
Na kraju, u atmosferi molitve i duhovnog jedinstva, Cetinjski manastir bio je ispunjen mirisom tamjana i zvucima himni, dok su prisutni vernici, u prisustvu mitropolita Joanikija, zajedno obeležili ovaj važan jubilej. Ovaj dan bio je prilika da se ponovo oseti snaga duhovnog zajedništva i trajne vere koja je vodila mitropolita tokom svih godina njegove duhovne službe.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
U svetinji podignutoj pre skoro osam vekova, obeležena je značajna godišnjica obnove, uz prisustvo vernog naroda i visokih crkvenih dostojanstvenika. Liturgiju je služio mitropolit Joanikije, koji je u besedi sabrane podsetio na bogatu istoriju i značaj ovog svetog mesta.
Povodom Pedesetnice i 220 godina Crkve Svete Trojice u budvanskom Starom gradu, vernici će uz liturgije, litiju, duhovnu akademiji i nastup crkvenog hora obeležiti ovaj duhovni praznik.
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
U emotivnom susretu sa pravoslavnim Srbima na obali Jadranskog mora, gde je Sveti Sava pre osam vekova lično osnovao Zetsku episkopiju, poglavar SPC u nadahnutoj besedi istakao je značaj vere kao sidra koje ujedinjuje narod i daje snagu za prevazilaženje izazova modernog doba.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
