Gospod je govorio u kapernaumskoj sinagogi i svi su se divili njegovom učenju: Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima a ne kao književnici (Mk.1,22). Ta vlast nije u naredbenom tonu, nego u sili uticaja na duše i srca.
Njegova reč je ulazila unutra i vezivala ljudske savesti, ukazujući im da je sve onako kako govori. Takva je uvek reč koja je proniknuta Božanskom silom, reč od Duha ili pomazana reč. Takva je ona bila i kod svetih apostola, i posle njih, kod svih uticajnih učitelja koji nisu govorili od učenosti, nego od saopštavanja Duha.
To je dar Božiji koji se stekao ne toliko trudom u ispitivanju istine, koliko srcem i životom u istini. Tu reč postaje proniknuta ubedljivošću, budući da prelazi od srca ka srcu. Tu se nalazi vlast reči nad dušama.
Književnicima koji govore i pišu o onome što su naučili, ne daje se takva sila, budući da govore iz glave i u glave presipaju svoje umotvorine. Međutim, nije život u glavi, nego samo vrh njegov. Život je u srcu. Samo ono što iz srca izlazi može uticati na tok života.