Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Dok iz godine u godinu raste broj duševno obolelih, danas se može govoriti o „epidemiji“ neuroze, depresije, stanja zavisnosti. Kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina radnog iskustva Dimitrije Avdejev duboko je ubeđen da je značajan deo psihičkih poremećaja posledica grehovnog načina života, tj. strasti i poroka koji su se ukorenili u čovekovoj duši.
- Kao profesionalni psihoterapeut mogu da tvrdim sledeće: po duhu nehrišćanska psihoterapija koja je danas tako široko rasprostranjena uopšte nije bezazlena već često ima pogubno dejstvo na čovekovu dušu. Setimo se pitanja iz Jevanđelja: „Može li slijepac slijepca voditi?“, iza kog odmah sledi jasan odgovor: „Neće li oba upasti u jamu?“ – napisao je između ostalog ruski pravoslavni psihoterapeut Dimitrije Avdejev u uvodu knjige „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“ u kojoj daje odgovore na 100 najčešćih pitanja o smislu bolesti i stradanja, hrišćanskom odnosu prema njima, o depresiji, nesanici, psihosomatskim poremećajima.
U čemu je razlika između depresije i grehovne strasti čamotinje?
- Čamotinja je , kao što ste ispravno rekli, grehovna strast. A depresija je bolest. Istina, u izvesnim slučajevima, može biti izazvana time što je duša zarobljena ovom grehovnom strašću. U drugim slučajevima depresija je uslovljena biološkim faktorima (promena biohemije mozga i dr).
Saveti porodicama ljudi koji su psihički oboleli
- Nemojte tražiti psihološke uzroke koji opravdavaju ponašanje bolesnika i njihovih subjektivnih osećanja. Ako bolesnik ima napad zapamtite da je napad bolesno i lažno misaono zaključivanje u njegovom umu na koje ne možete da utičete ubeđivanjem. Bolesnika koji ima napad ne možete ubediti ni u šta. Učite se da ulovite predznake pogoršanja psihičkog stanja bolesnika, na primer uporna nesanica, agresija, preterano povlačenje u sebe i drugo, bez posebnih razloga ne menjajte lekara koji leči pacijenta, nastojte da se pacijent redovno viđa sa psihijatrom…- neki su od saveta članovima porodice osoba koje imaju problem sa mentalnim zdravljem.
Gnev ranjava dušu i telo
Shutterstock
Da li je u osnovi neurotskih poremećaja greh? Na ovo pitanje Avdejev ima jasan odgovor:
- Greh kao koren svakog zla uzrokuje neurotske poremećaje. Delujući u dubini ljudskog duha greh budi strasti, dezorganizuje volju, a emocije i maštu stavlja van kontrole svesti - dodaje da gnev ranjava dušu i telo.
Greh-karakter-bolest
Dok podseća na reči Svetih Otaca „Čovek strada od svog greha“ u knjizi „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“ objašnjava i povezanost duševnih i telesnih bolesti.
- Nauka je otvoreno počela da govori o tesnoj uzajamnoj povezanosti duševnih i telesnih procesa još pre 200 godina kada je prvi put upotrebljen termin „psihosomatika“. U osnovi ove ideje je tvrdnja da u nastajanju niza somatskih (tj. telesnih) oboljenja vodeću ulogu imaju psihoemocionalni faktori. Dakle, psihosomatska patologija je svojevrsna reakcija tela na psihičke procese i pre svega, što je veoma važno, na duhovne procese. Po mom mišljenju prava šema formiranja psihosomatskih poremećaja izgleda ovako: greh-karakter-bolest.“
„Duša plače, a suze se slivaju u telu.“
„Svi smo grešni, svi možemo sa pogrešimo, važno je da to shvatimo.“
Ljubav, brak i porodica
- Ako dvoje grade svoju porodicu kao malu crkvu, ako se budu trudili da budu blizu Bogu, biće sve bliži jedno drugom. Ljubav će u takvom braku iz godine u godinu biti sve jača - ovako Avdejev promišlja o braku.
- Ljudi koji tako žive u braku ne mogu da se ne vole. Obavezno moraju da se vole i da praštaju jedno drugom. Kao verujući ljudi koji znaju tajnu ispovesti umeju da kažu osnovne reči: „Oprosti mi, nisam tako mislio, nisam hteo, verom sam te uvredio.“
Hirurgija ljudske duše
YT/ Dr Jack
Čitanje
Knjigom „100 pitanja pravoslavnom psihoterapeutu“ dotiče različite aspekte duševnog zdravlja, piše jednostavnim jezikom da bi svima bila razumljiva, odgovara na brojna pitanja: svako nosi svoj krst (da li je nekome njegov krst pretežak), kako izgleda duhovna i psihološka pomoć, primeri iz prakse i rezultati hrišćanske terapije, kako ojačati duhovno zdravlje, kako postupiti kod psihičkih oboljenja dece i adolescenata, o histeriji, usamljenosti, neurozi, psihosomatici, hirurgiji ljudske duše, stanju zavisnosti, strahovima, depresiji…
- Jedini način da se izleči bol u duši je pokajanje, ali to iziskuje izvesnu duhovnu snagu koju mnogi nemaju - zaključuje Dimitrije Avdejev.
Književno delo je nastalo kao plod iscrpnog istraživanja žitija svetaca, koji su po profesiji bili medicinari, sa ciljem da se poveže crkva i medicina, kao i da se naznači da smo bez Boga ništa, a sa njim sve.
Ovo odlikovanje dodeljuje se ženama za zasluge u različitim oblastima crkvene, državne i javne službe. Između ostalih za izuzetne aktivnosti i zasluge u nauci i umetnosti i na polju duhovnog prosvećenja, za rad koji doprinosi obrazovanju, kao i verskom i moralnom vaspitanju naroda i za doprinos u očuvanju tradicionalnih vrednosti u društvu.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
