Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija, ShutterstockMajka i dete razgovaraju
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
Lepa reč ima duboko značenje u hrišćanstvu i često se ističe kao izraz ljubavi, poštovanja, i uzajamnog ohrabrenja među ljudima. Hrišćanska učenja naglašavaju moć reči, kako one mogu da grade i podstiču, ali i da unište. U Svetom pismu se često poziva na pažljivo i ljubazno govorenje, jer reči imaju sposobnost da utiču na duše i srca.
U Novom zavetu, Isus je često govorio o važnosti reči. Na primer, u Jevanđelju po Mateju (12:36-37), kaže: "A kažem vam da će ljudi morati da polažu račun za svaku ispraznu reč koju progovore. Jer će po tvojim rečima biti opravdano, i po tvojim rečima ćeš biti osuđen." Ove reči ukazuju na ozbiljnost kako koristimo jezik i naglašavaju da naše reči mogu biti odraz naših misli i srca.
Printscreen/Youtube/AgroTV Srbija
Otac Jelisej
U Poslanici Efescima (4:29) takođe se govori o tome kako treba da koristimo reči: "Neka nijedna nevaljala reč ne izlazi iz vaših usta, nego samo ona koja je korisna za izgradnju, prema potrebi, da donese blagoslov onima koji je slušaju."
Lepa reč u hrišćanstvu nije samo lepa u smislu zvučnosti, već nosi sa sobom i duhovnu vrednost: ona treba da bude istinita, ohrabrujuća, i da doprinosi ljubavi i slavi Boga. Takve reči mogu donositi mir, nadu, i utehu onima koji ih čuju. Hrišćanska tradicija stavlja akcenat na ljubaznost, saosećanje i strpljenje u govoru, kao načine da se odražava ljubav prema bližnjemu i Bogu.
Reči koje se koriste u svakodnevnom životu, ako su utemeljene na ljubavi i milosrđu, postaju svedočanstvo hrišćanskog života i pokazuju kako vera utiče na međuljudske odnose.
shutterstock.com
Majka i dete razgovaraju
Na to je jednom prilikom ukazao i iguman Nimnika, otac Jelisej.
- Svako može svašta da mi kaže, ne ljutim se ni na koga, bukvalno ni za šta, samo ako mi to kaže stvarno sa ljubavlju i kaže mi za moje dobro. Svakoga ću poslušati, ma dete ću poslušati. Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite. Vi možete nekog ukoriti koliko god hoćete i reći mu najružnije i najgore stvari, ako to kažete sa ljubavlju, i ako kažete stvarno za njegovo dobro i on oseti vašu istinsku ljubavnu i dobru nameru, svakako vam to neće zloupotrebiti nego će se truditi da se popravi, bar ja tako osećam - rekao je otac Jelisej.
Prema Svetom Teofanu, pravi početak "samoispravljanja" leži u buđenju samoodricanja u srcu, što je osnova za obnavljanje pravde i ljubavi. Kada se ove vrline ponovo uspostave, sve ostale vrline oživljavaju, i tada čovek postaje stvarno lep u očima Božijim, iako spolja možda ne izgleda kao model savršenstva prema ljudskim merilima. Najvažnije, kako Sveti Teofan ističe, nije sud ljudski, već sud Božiji, koji je jedini koji treba da nas vodi.
Agej je radio na obnovi Solomonovog hrama u Jerusalimu, ali je u tome više puta bio prekidan od strane Samarijanaca. Ipak, nije odustajao, a u radu su mu pomogli Zorovavelj i Isus sveštenik.
Budući crkveni delatnici pokazuju pravo značenje Božića kroz gest ljubavi prema deci kojima je ona najpotrebnija. Podela paketića nosi poruku solidarnosti i hrišćanske odgovornosti koja se širi van zidova Bogoslovije.
Mitropolit Fotije je tokom liturgije u drevnoj svetinji proizveo monahinju Anastasiju u čin igumanije, ističući ulogu manastira u duhovnoj obnovi i spasenju. A služen je pomen i i upokojenoj igumaniji Marti, čiji rad ostaje uzor za buduće generacije.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Sveti Teofan je u svojoj misli za 15. subotu po Pedesetnici, poručuje da su ljubav i moralna odgovornost temelj ljudskog postojanja. Njegove misli podstiču nas da budemo svesni kako greh i bezakonje hladne ljubav i umanjuju našu sposobnost da se povezujemo jedni s drugima. On nas poziva da se borimo protiv sebičnosti i egoizma koji su koreni mnogih problema u društvu. Kroz lične izbore, kao što su odricanje od sebičnih želja i pružanje ljubavi drugima, možemo doprineti stvaranju boljeg sveta.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
