Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
U tišini molitve, često se među vernicima čuje pitanje: "Šta je veći, a šta manji greh?" Ova dilema, koja mnogima deluje kao pokušaj da se uteše pred sopstvenim slabostima, zapravo nas odvodi na pogrešan put, daleko od suštine pravoslavnog učenja. Protojerej Jovan Plamenac podseća nas na značaj pokajanja i istinskog preumljenja, pozivajući na povratak pravoj veri i čistoti duše.
- Veoma je upečatljivo da svoju javnu delatnost propovednika Sveti Jovan Krstitelj i Gospod Isus Hristos počinju istim rečima: ‘Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko - ističe protojerej Jovan, ukazujući na duboku povezanost između reči proroka i samog Spasitelja.
- O tome svedoči i jevanđelist Matej (Mt 3, 2 i Mt 4, 17). To su iste one reči koje govori onim ljudima koji su dolazili na Jordan da bi ih krstio Sveti Jovan Krstitelj i Preteča, onaj koji je došao da pripravi narod Izrailje za dolazak Boga među njih, da mogu da prime Boga u sebe, u svoje duše, da mogu da ga prepoznaju.
Govoreći o suštini pokajanja, otac Jovan nas upozorava:
- I zato je pozivao ljude na pokajanje, i zato ga zovemo apostol pokajanja. Jedini način da očistimo svoju dušu je kroz pokajanje. Mi stavljamo razne zapreke na dušu, tako da Bog ne može u nju da useli ono što je njegovo. A naša duša je njegova. Te zapreke stavljamo tako što činimo razne gluposti i nepočinstva u svom životu, i to uporno i svakodnevno - kaže protojerej Jovan Plamenac u jednoj od svojih nadahnutih beseda.
Najvažniji deo njegovog upozorenja odnosi se na uobičajenu ljudsku sklonost da pravimo razlike među grehovima, smatrajući jedne težima od drugih:
- Nažalost, skloni smo da pravimo gradacije: šta je malo veći greh, šta je malo manji, a šta mali. Svaki greh je greh i jednako nas odvaja od Boga. Ne od njegove ljubavi. Njegova ljubav je stalno nad nama. Nego nas odvaja od njegovog prisustva u nama.
Zatvarajući svoju misao, protojerej Jovan Plamenac napominje da bez istinskog pokajanja nema prave promene:
- Vidimo, tamo postoje neki spiskovi za ispovedanje. Ima spisak raznih grehova, i onda mi zaokružimo grehove koje smo činili. To radimo tako hladno i bez našeg učešća u ispovesti. Na taj način ne može doći ni do istinskog pokajanja. Pokajanje znači – preumljenje. To znači da mi moramo da se promenimo.
Mudrost protojereja Jovana Plamenca opominje nas da u Božijem pogledu nema mesta za ljudske gradacije greha. Pokajanje nije puki čin, već unutrašnja preobrazba, istinski povratak Bogu, bez suvišnih kalkulacija i hladnog formalizma.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
