Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
U tišini molitve, često se među vernicima čuje pitanje: "Šta je veći, a šta manji greh?" Ova dilema, koja mnogima deluje kao pokušaj da se uteše pred sopstvenim slabostima, zapravo nas odvodi na pogrešan put, daleko od suštine pravoslavnog učenja. Protojerej Jovan Plamenac podseća nas na značaj pokajanja i istinskog preumljenja, pozivajući na povratak pravoj veri i čistoti duše.
- Veoma je upečatljivo da svoju javnu delatnost propovednika Sveti Jovan Krstitelj i Gospod Isus Hristos počinju istim rečima: ‘Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko - ističe protojerej Jovan, ukazujući na duboku povezanost između reči proroka i samog Spasitelja.
- O tome svedoči i jevanđelist Matej (Mt 3, 2 i Mt 4, 17). To su iste one reči koje govori onim ljudima koji su dolazili na Jordan da bi ih krstio Sveti Jovan Krstitelj i Preteča, onaj koji je došao da pripravi narod Izrailje za dolazak Boga među njih, da mogu da prime Boga u sebe, u svoje duše, da mogu da ga prepoznaju.
Govoreći o suštini pokajanja, otac Jovan nas upozorava:
- I zato je pozivao ljude na pokajanje, i zato ga zovemo apostol pokajanja. Jedini način da očistimo svoju dušu je kroz pokajanje. Mi stavljamo razne zapreke na dušu, tako da Bog ne može u nju da useli ono što je njegovo. A naša duša je njegova. Te zapreke stavljamo tako što činimo razne gluposti i nepočinstva u svom životu, i to uporno i svakodnevno - kaže protojerej Jovan Plamenac u jednoj od svojih nadahnutih beseda.
Najvažniji deo njegovog upozorenja odnosi se na uobičajenu ljudsku sklonost da pravimo razlike među grehovima, smatrajući jedne težima od drugih:
- Nažalost, skloni smo da pravimo gradacije: šta je malo veći greh, šta je malo manji, a šta mali. Svaki greh je greh i jednako nas odvaja od Boga. Ne od njegove ljubavi. Njegova ljubav je stalno nad nama. Nego nas odvaja od njegovog prisustva u nama.
Zatvarajući svoju misao, protojerej Jovan Plamenac napominje da bez istinskog pokajanja nema prave promene:
- Vidimo, tamo postoje neki spiskovi za ispovedanje. Ima spisak raznih grehova, i onda mi zaokružimo grehove koje smo činili. To radimo tako hladno i bez našeg učešća u ispovesti. Na taj način ne može doći ni do istinskog pokajanja. Pokajanje znači – preumljenje. To znači da mi moramo da se promenimo.
Mudrost protojereja Jovana Plamenca opominje nas da u Božijem pogledu nema mesta za ljudske gradacije greha. Pokajanje nije puki čin, već unutrašnja preobrazba, istinski povratak Bogu, bez suvišnih kalkulacija i hladnog formalizma.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
