Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
U tišini molitve, često se među vernicima čuje pitanje: "Šta je veći, a šta manji greh?" Ova dilema, koja mnogima deluje kao pokušaj da se uteše pred sopstvenim slabostima, zapravo nas odvodi na pogrešan put, daleko od suštine pravoslavnog učenja. Protojerej Jovan Plamenac podseća nas na značaj pokajanja i istinskog preumljenja, pozivajući na povratak pravoj veri i čistoti duše.
- Veoma je upečatljivo da svoju javnu delatnost propovednika Sveti Jovan Krstitelj i Gospod Isus Hristos počinju istim rečima: ‘Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko - ističe protojerej Jovan, ukazujući na duboku povezanost između reči proroka i samog Spasitelja.
- O tome svedoči i jevanđelist Matej (Mt 3, 2 i Mt 4, 17). To su iste one reči koje govori onim ljudima koji su dolazili na Jordan da bi ih krstio Sveti Jovan Krstitelj i Preteča, onaj koji je došao da pripravi narod Izrailje za dolazak Boga među njih, da mogu da prime Boga u sebe, u svoje duše, da mogu da ga prepoznaju.
Govoreći o suštini pokajanja, otac Jovan nas upozorava:
- I zato je pozivao ljude na pokajanje, i zato ga zovemo apostol pokajanja. Jedini način da očistimo svoju dušu je kroz pokajanje. Mi stavljamo razne zapreke na dušu, tako da Bog ne može u nju da useli ono što je njegovo. A naša duša je njegova. Te zapreke stavljamo tako što činimo razne gluposti i nepočinstva u svom životu, i to uporno i svakodnevno - kaže protojerej Jovan Plamenac u jednoj od svojih nadahnutih beseda.
Najvažniji deo njegovog upozorenja odnosi se na uobičajenu ljudsku sklonost da pravimo razlike među grehovima, smatrajući jedne težima od drugih:
- Nažalost, skloni smo da pravimo gradacije: šta je malo veći greh, šta je malo manji, a šta mali. Svaki greh je greh i jednako nas odvaja od Boga. Ne od njegove ljubavi. Njegova ljubav je stalno nad nama. Nego nas odvaja od njegovog prisustva u nama.
Zatvarajući svoju misao, protojerej Jovan Plamenac napominje da bez istinskog pokajanja nema prave promene:
- Vidimo, tamo postoje neki spiskovi za ispovedanje. Ima spisak raznih grehova, i onda mi zaokružimo grehove koje smo činili. To radimo tako hladno i bez našeg učešća u ispovesti. Na taj način ne može doći ni do istinskog pokajanja. Pokajanje znači – preumljenje. To znači da mi moramo da se promenimo.
Mudrost protojereja Jovana Plamenca opominje nas da u Božijem pogledu nema mesta za ljudske gradacije greha. Pokajanje nije puki čin, već unutrašnja preobrazba, istinski povratak Bogu, bez suvišnih kalkulacija i hladnog formalizma.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Pokajanje nije ograničeno samo na čin ispovesti, već uključuje celokupan trud ka obnovi zajedništva sa Bogom.
Duhovni pad retko dolazi iznenada - on se uvlači neprimetno, kroz ravnodušnost, rutinu i gubitak žive veze sa Bogom.
Hram Svete Trojice na Rumiji uoči jubileja zasijao u punom sjaju, nastavljajući i dalje da okuplja vernike, uprkos pokušajima da bude izbrisana iz narodne svesti. Paroh barski, otac Jovan Plamenac, svedoči o liturgiji, grafitima mržnje i bebi hodočasniku koja je donela novu nadu.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
