Printscreen/Youtube/ ПравослављеIkona "Ublaži moju tugu" ikone, slavi se 7. februara po novom, odnosno 25. januara po starom kalendaru,
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Među mnoštvom ikona Presvete Bogorodice koje verni pravoslavni narod s ljubavlju poštuje i pred kojima se sa suzama moli, jedna zauzima posebno mesto – čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Ublaži moju tugu“. Ova blagodatna ikona, čije ime samo po sebi nosi nežnost i nadu, vekovima je izvor utehe onima koji stradaju, donoseći isceljenje duši i telu onih koji sa verom pred njom uznose svoje molitve.
Nalazi se u Moskvi, gde su je 1640. godine, za vreme vladavine cara Aleksandra Mihajloviča, u crkvu Svetog Nikole na Pupiševu doneli pobožni kozaci. Tokom burnih vremena, 1930. godine, iz razrušenog hrama Svetog Nikole bila je prenesena u hram Svetitelja Nikole u Kuzneckoj Slobodi, gde se i danas čuva kao neprocenjiva duhovna dragocenost.
Osim ove, u Moskvi se nalaze još četiri poštovane kopije iste ikone, koje krase crkvu Svetog Jovana Krstitelja na Pokrovkama, crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u Basmanoj, crkvu Svetog Tihona Amatunskog u Arbatskom vrtu i crkvu prepodobnog Sergija u Radožnježu.
Ne samo Moskva, već i drugi gradovi pravoslavne Rusije i šire, čuvaju verne kopije ove čudotvorne ikone. Tako se u Sankt Peterburgu, u hramu Vaznesenja Gospodnjeg, nalazi svetinja koju je 1765. godine doneo bogoljubivi građanin Rosikov. Postavljena u posebno izrađeni srebrni kivot, ova ikona je postala mesto na kome se okupljaju vernici, pronalazeći u Presvetoj Bogorodici utehu i osnaženje.
Još brojne kopije ukrašavaju svetinje od Odrina i Nikolajevskog manastira, preko Beršadskog manastira, pa do Pokrovskog manastira Mogiljevske eparhije.
Ova ikona, vernici još jednom potvrđuju neprolaznu vrednost molitvenog pokroviteljstva Presvete Majke Božje. Likovna lepota ove ikone, koja se slavi 7. februara po novom, odnosno 25. januara po starom kalendaru, odiše nebeskom svetlošću i simbol je duhovne prefinjenosti. Blagodatna ikona „Ublaži moju tugu“ ukrašena je srebrno-pozlaćenom rizom i dragim kamenjem, čija svetlost prelazi iz ružičaste u oker tonove, podsećajući na sjaj milosti koju Ona izliva na sve koji joj pribegavaju.
DIMITAR DILKOFF / AFP / Profimedia
Ikona "Ublaži moju tugu" ikone, slavi se 7. februara po novom, odnosno 25. januara po starom kalendaru,
Na njenoj glavi i ramenima izvezene su zvezde, dok oreol Majke i Deteta blista u nizu dragulja. Ali prava svetlost ove ikone nije u bogatoj ukrašenosti – ona izvire iz Sina njenog, koji ju je obdario blagodaću, jer je Ona, kako Crkva ispoveda, palata Duha Svetoga i najsavršeniji plod roda ljudskog.
Pred čudotvornom ikonom „Ublaži moju tugu“ vekovima uzdišu stradalnici i plaču oni koji traže utehu. Pred njom se mole oni koji trpe telesne i duševne boli, oni koje pritiska tuga i očajanje, svi koji traže pomoć i utehu kod Presvete Bogorodice. Njeno ime nije slučajno – ona zaista ublažava svaku tugu onih koji joj se s verom i ljubavlju obraćaju.
Predanje govori da se moć ove ikone otkrila u drugoj polovini 17. veka, kroz čudo koje je potvrdilo njenu blagodatnu silu. Jedna plemenita gospođa, koja je živela daleko od Moskve, stradala je od strašne nemoći celog tela. Nijedan lekar nije mogao da joj pomogne. Iz dana u dan, život joj je kopnio, sve dok nije pala u predsmrtno stanje. A onda, kada je ljudska nada iščezla, došla je pomoć s neba.
Dok je nepomično ležala, u nekom trenutku joj se javila Presveta Bogorodica i progovorila blago, ali odlučno: „Naredi da te odvezu u Moskvu. U Pupiševu, u Crkvi Svetog Nikole, nalazi se moja ikona ‘Ublaži moju tugu’. Moli se pred njom, i bićeš isceljena.“
Kad se probudila iz tog viđenja, nemoćna žena, koja je do tada jedva bila svesna sveta oko sebe, osetila je novi dah života u sebi. Saopštila je svojoj porodici šta joj se dogodilo i zamolila ih da je povedu u Moskvu. Vođeni verom u Bogorodičinu reč, krenuli su na put.
Kada su stigli u crkvu Svetog Nikole u Pupiševu, počeli su da traže ikonu. Ali među svetim likovima u hramu nije bilo one koju je bolesnica videla u viđenju. Sveštenici su tada doneli sve ikone Presvete Bogorodice koje su se nalazile u crkvenoj riznici i na zvoniku. Među njima je bila jedna stara, gotovo zaboravljena ikona, prekrivena debelim slojem prašine, tako da se na njoj jedva razaznavao lik Majke Božije.
I tada se dogodilo čudo. Žena, koja dotad nije mogla da se pomeri ni da govori, odjednom je povikala: „Ona je! Ona je!“ i, po prvi put posle mnogo godina, prekrstila se. Prisutni su stajali u neverici i suzama radosti. Kada je zatim pred ikonom služen moleban i kada je bolesnica položila prilog u znak zahvalnosti, osetila je kako njeno telo ponovo dobija snagu. Ustala je, oslonila se na sopstvene noge i bez ičije pomoći izašla iz crkve – potpuno zdrava!
Ovo čudo dogodilo se 7. februara, dana koji je od tada određen za proslavljanje ikone „Ublaži moju tugu“.
Od tog vremena, pred ovom ikonom nebrojeni vernici su našli utehu i isceljenje. Ona i danas svedoči o Majčinskoj ljubavi Bogorodice, koja nikada ne ostavlja one koji joj se sa verom i nadom obraćaju. Svaka suza prolivena pred njom, svaki uzdah bola, postaju deo nebeske melodije milosti, kroz koju Nebeska Majka neprestano obnavlja svoje obećanje da nikada neće ostaviti svoju decu u tami tuge i beznađa.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Bio je vlasnik kafića u kojem se ilegalno trgovalo drogom, vođa andergraund muzičke grupe i zatvorenik, ali ga je jedna molitva u samici zauvek promenila. Ovo je priča o čoveku koji je pronašao Boga, služio ljudima i ostavio neizbrisiv trag.
Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Skriveno u podnožju planine Jelice, ovo sveto mesto privlači hiljade vernika koji dolaze sa nadom da pronađu isceljenje. Mošti Svetog Jovana Stjeničkog i voda sa svetog izvora poznati su po čudima koja su ovde zabeležena.
Kristina je radila na važnim pozicijama, a onda je život krenuo sasvim drugim tokom – rodila je sina sa autizmom i potpuno mu se posvetila. Umesto kancelarije i karijere, izabrala je borbu, veru i neprekidno traganje za odgovorima.
Godinama je živela u patnji, mučena pokajanjem i tugom, ali kada je ponovo kročila u manastir, pred njom se ukazala Bogorodica i učinila nešto što će zauvek ostati urezano u njenom srcu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
