Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
U svetu pravoslavne vere, gde su čuda neizbežan znak Božje prisutnosti, novi videozapis koji je nedavno osvanio na društvenim mrežama donosi ne samo dokaz neizmerne snage vere, već i snažan podsetnik na to koliko su duhovne tajne duboke, a Božja proslava svetih, i onih koji ga zaista slede, moćna. Snimak, koji je nastao pre dve godine, tačnije 38 sati nakon upokojenja arhiepiskopa kiparskog Hrizostoma II, izazvao je široku pažnju i oduzeo dah pravoslavnim vernicima širom sveta.
Arhiepiskop Hrizostom II, koji se upokojio 7. novembra 2022. godine u 81. godini života, za mnoge Kiprane bio je ne samo duhovni vođa, već i živi svetac. Za života su ga smatrali oličenjem hrišćanske pobožnosti i odanosti. Ranije svedočena očevidaca, a sada i videozapis, koji prikazuje njegovo telo čak i nakon više od jednog dana od upokojenja, prikazuje nešto što prevazilazi razum onih koji nisu vernici – telo blaženopočivšeg arhiepiskopa nije pokazivalo znakove mrtvačke ukočenosti, boja kože je ostala prirodna, a lik je bio onakav kakav je bio i za života, sa očuvanom fleksibilnošću i normalnom telesnom temperaturom.
Svima prisutnima bilo je jasno da ovo nije obična scena upokojenja. Pored toga, ocevici svedoče da je telo imalo neobičan miomiris, kakav je poznat u pravoslavnom svetu, a koji obično prate relikvije svetih.
Ova neobična pojava nije svakodnevna, ali u pravoslavlju nije nepoznata. Čuda koja okružuju telo svetaca, kao i pojava miomirisa, uvek su povezivana s pravom verom i odanom službom Bogu. Arhiepiskop Hrizostom II nije bio samo duhovni vođa – on je za života bio svetionik, koji je svojom službom unapređivao crkveni život, posebno u oblasti obrazovanja i očuvanja hrišćanskog nasleđa.
Njegovo bogoslovlje, koje je bilo utemeljeno na starom kalendaru, duboko je ukorenjeno u tradiciji i veri koja je oblikovala kiparsku crkvu i njen narod.
Rođen 10. aprila 1941. godine, u selu Tala, Pafos, Hrizostom je od ranog detinjstva bio usmeren ka duhovnoj službi. Od monaškog iskušenja u manastiru Svetog Neofita, preko izuzetnog obrazovanja na Atinskom univerzitetu, do monaških dana na Svetoj gori i višedecenijske arhijerejske službe, njegov život bio je posvećen Gospodu i narodnoj duhovnoj i kulturnoj baštini.
Tokom svoje službe, osvetio je pedeset novih crkava i kapela, a njegova posvećenost obrazovanju kulminirala je osnivanjem Bogoslovskog fakulteta Kiparske crkve.
Iako je usnuo u Gospodu, njegov duh živi i kroz dela koja je ostavio, a sada, kroz ovaj videozapis. Njegova svetost nastavlja da svedoči o silama nevidljivog sveta. Kiparski vernici, kao i verni širom sveta, smatraju da je upravo ovaj trenutak još jedan u nizu Božjih znakova, dokaz da istinska vera ima moć da proslavi one koji služe Gospodu sa čistim srcem i bez zadrške.
Ovo čudo, koje je svetu otkriveno, nije samo podsećanje na duboku pobožnost arhiepiskopa, već i poziv svim vernicima da se u svom svakodnevnom životu nastoje približiti Gospodu, da slede primer svetaca i da s verom i ljubavlju prihvate Božju volju. I dok mnogi još uvek traži odgovore na tajne koje čine naš svet, ono što je neosporno jeste da čuda, poput ovog, služe kao svetionici, ukazujući na nepresušnu snagu Božje prisutnosti među nama.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski. Ovo je jedna od tri ikone koje je Bogorodica svojom rukom blagoslovila. Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene. Nakon što je Vatikan ozvaničio blagoslov istopolnih zajednica, Ruska pravoslavna crkva izražava zabrinutost i upozorava na duboku duhovnu krizu koja može ugroziti međuhrišćanski dijalog. Budi deo Religija.rs zajednice.
Wikipedia
ČUDO KOJE JE PROMENILO ŽIVOT CELE PORODICE: Gluvonemi dečak progovorio kod izvora arhangela Mihaila
JEDINA IKONA BOGORODICE NA SVETU PREKRIVENA DO POLA: Patrijarh Gerasim se odvažio da je otkrije, ali kad je video šta je na njoj, sa suzama u očima tražio je oproštaj od Boga
MOŽEMO LI VEROVATI PROROČANSTVIMA BABA VANGE? Odgovor nauke i Crkve iznenadiće mnoge
RUSKA PRAVOSLAVNA CRKVA VIŠE NE VIDI ZAJEDNIČKI JEZIK SA KATOLICIMA: Mitropolit Antonije zabrinut zbog papinog blagoslova homoseksualcima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News