Gotovo dva dana nakon što je poglavar Kiparske pravoslavne crkve završio svoj ovozemaljski put, njegovo telo zadržalo je vitalnost, prirodnu boju i temperaturu, a videozapis ovog neobičnog fenomena širi se svetom kao znak Božje prisutnosti.
U svetu pravoslavne vere, gde su čuda neizbežan znak Božje prisutnosti, novi videozapis koji je nedavno osvanio na društvenim mrežama donosi ne samo dokaz neizmerne snage vere, već i snažan podsetnik na to koliko su duhovne tajne duboke, a Božja proslava svetih, i onih koji ga zaista slede, moćna. Snimak, koji je nastao pre dve godine, tačnije 38 sati nakon upokojenja arhiepiskopa kiparskog Hrizostoma II, izazvao je široku pažnju i oduzeo dah pravoslavnim vernicima širom sveta.
Arhiepiskop Hrizostom II, koji se upokojio 7. novembra 2022. godine u 81. godini života, za mnoge Kiprane bio je ne samo duhovni vođa, već i živi svetac. Za života su ga smatrali oličenjem hrišćanske pobožnosti i odanosti. Ranije svedočena očevidaca, a sada i videozapis, koji prikazuje njegovo telo čak i nakon više od jednog dana od upokojenja, prikazuje nešto što prevazilazi razum onih koji nisu vernici – telo blaženopočivšeg arhiepiskopa nije pokazivalo znakove mrtvačke ukočenosti, boja kože je ostala prirodna, a lik je bio onakav kakav je bio i za života, sa očuvanom fleksibilnošću i normalnom telesnom temperaturom.
Wikipedia
Blaženopočivši arhiepiskop kiparski Hrizostom
Svima prisutnima bilo je jasno da ovo nije obična scena upokojenja. Pored toga, ocevici svedoče da je telo imalo neobičan miomiris, kakav je poznat u pravoslavnom svetu, a koji obično prate relikvije svetih.
Ova neobična pojava nije svakodnevna, ali u pravoslavlju nije nepoznata. Čuda koja okružuju telo svetaca, kao i pojava miomirisa, uvek su povezivana s pravom verom i odanom službom Bogu. Arhiepiskop Hrizostom II nije bio samo duhovni vođa – on je za života bio svetionik, koji je svojom službom unapređivao crkveni život, posebno u oblasti obrazovanja i očuvanja hrišćanskog nasleđa.
Njegovo bogoslovlje, koje je bilo utemeljeno na starom kalendaru, duboko je ukorenjeno u tradiciji i veri koja je oblikovala kiparsku crkvu i njen narod.
Rođen 10. aprila 1941. godine, u selu Tala, Pafos, Hrizostom je od ranog detinjstva bio usmeren ka duhovnoj službi. Od monaškog iskušenja u manastiru Svetog Neofita, preko izuzetnog obrazovanja na Atinskom univerzitetu, do monaških dana na Svetoj gori i višedecenijske arhijerejske službe, njegov život bio je posvećen Gospodu i narodnoj duhovnoj i kulturnoj baštini.
Tokom svoje službe, osvetio je pedeset novih crkava i kapela, a njegova posvećenost obrazovanju kulminirala je osnivanjem Bogoslovskog fakulteta Kiparske crkve.
Iako je usnuo u Gospodu, njegov duh živi i kroz dela koja je ostavio, a sada, kroz ovaj videozapis. Njegova svetost nastavlja da svedoči o silama nevidljivog sveta. Kiparski vernici, kao i verni širom sveta, smatraju da je upravo ovaj trenutak još jedan u nizu Božjih znakova, dokaz da istinska vera ima moć da proslavi one koji služe Gospodu sa čistim srcem i bez zadrške.
Ovo čudo, koje je svetu otkriveno, nije samo podsećanje na duboku pobožnost arhiepiskopa, već i poziv svim vernicima da se u svom svakodnevnom životu nastoje približiti Gospodu, da slede primer svetaca i da s verom i ljubavlju prihvate Božju volju. I dok mnogi još uvek traži odgovore na tajne koje čine naš svet, ono što je neosporno jeste da čuda, poput ovog, služe kao svetionici, ukazujući na nepresušnu snagu Božje prisutnosti među nama.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Nakon što je Vatikan ozvaničio blagoslov istopolnih zajednica, Ruska pravoslavna crkva izražava zabrinutost i upozorava na duboku duhovnu krizu koja može ugroziti međuhrišćanski dijalog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
