U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Vekovima se veruje se da arhanđel Mihailo štiti i isceljuje ljude, a brojna čuda svedoče o njegovim nebeskim intervencijama u životima onih koji su mu se u nevolji obratili. Ova priča o porodičnoj tragediji koja se pretvorila u čudo govori o tome kako je, na izvoru posvećenom arhanđelu Mihailu, vođi nebeskih vojski i zaštitniku Crkve Hristove, čudom izlečen gluvonemi dečak.
Sve što je stvorio, Gospod je stvorio premudro, ispunivši svu tvar blagodaću Svojom i celebnošću. Otuda, kroz svu istoriju spasenja, postoje nebrojeni primeri čudesnih iscelenja ljudi u kontaktu sa tvorevinom Božijom, posredovanjem svetih Božijih anđela i svetitelja. Jedan takav primer sledi.
U jednoj srećnoj mladoj porodici rodio se dugo očekivani naslednik. Svi su se radovali pojavi malog čoveka na svetu, ali je radost ubrzo zasenila neočekivana vest. Iako su roditelji bili zdravi, njihov sin je bio gluvonem. Ta vest bila je kao grom iz vedrog neba. Činilo se da je sunce zgasnulo, koje je do tada uvek sijalo nad srećnom porodicom.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Dirljiva priča o gluvonemom dečaku počela je u zivopisnom beloruskom malom mestu, u kome je rođen
Doktori su bili nemoćni. Osim toga, mališan je jako zaostajao u razvoju od svojih vršnjaka. Roditelji, slomljeni i zbunjeni, nisu znali šta da preduzmu. Bili su umetnici, sa više muzičkog obrazovanja. Otac deteta bio je dirigent poznatog orkestra u gradu, a majka operska pevačica. Ali njihov sin nikada neće moći iskreno da aplaudira njihovom talentu, jer on nije u mogućnosti čak ni da čuje cvrčanje ptica. Nikada nije mogao da čuje pesme koje mu je majka pevala pred spavanje...
Neki rođaci i poznanici su im bezdušno savetovali da se odreknu deteta i da ga pošalju u posebni dečiji internat, gde bi mu, po njihovom mišljenju, bilo lakše i mnogo komfornije. Ali takva varijanta bila je za roditelje ravna izdaji. Kako je moguće odreći se onoga ko predstavlja deo tebe?
Roditelji su, zajedno sa sinom, rešili da privremeno odu iz rodnog grada. Odabrali su mirno mestašce u blizini Minska i rešili da tamo ostanu nekoliko dana. Postavili su šator pored živopisnog izvora. To mesto je bilo gotovo neprimetno i smeštalo se daleko od naseljenog dela grada.
Mali potok, koji je izvirao iz dubine šume, blistao je čistoćom hladne vode pod sunčevim zracima. Na jednom mestu tog potoka nalazilo se malo jezerce.
Schutterstock
Maleni Mihailo, posle isceljenja, zainteresovao se za žitije svetitelja čije ime nosi, ilustracija
Jednog dana, dok je majka spremala ručak za svoje voljene muškarce, otac i sin su šetali obalom tog živopisnog izvora. Otac je držao sina za ruku, a ovaj se iz sve snage trudio da hoda brže i brže. On se otrgao iz očeve ruke, koračajući sve bliže i bliže vodi. I na mestu gde se nalazilo to udubljenje, upao je u vodu. Otac ga je uhvatio za ruke i izvukao iz vode. Dečak je glasno plakao. Njegov otac nije verovao svojim ušima i očima.
"Svetlana!" vikao je otac, podižući dete uvis. "On govori!"
Od iznenađenja, žena je ispustila kašiku kojom je mešala supu.
"Šta to pričaš, Ivane?" nesigurno je upitala.
Majka je videla da njihovo dete plače, kao svako drugo dete. Muž joj je ispričao da je sin slučajno upao u vodu i počeo da plače.
Roditelji su malom dali ime Mihailo - u čast arhistratiga Božijeg. Verovali su da će glavni Božiji anđeo štititi njihovo dete kao najači nebeski zaštitnik. Kasnije, posle čudesnog isceljenja, njegovi roditelji su saznali da je izvor u koji je dete upalo od davnina nazvan Mihailovim - u čast Arhangela Mihaila. Mnogi izvori u selima su često nazivani Mihailovi. Mihailovi roditelji su bili ubeđeni da na ovom čudu treba da zahvale upravo Arhangelu Mihailu.
Schutterstock
Ikona Svetog arhangela Mihaila
Maleni Mihailo je rastao i sve više se interesovao za to ko je taj moćni anđeo, koji se zove isto kao i on. Poglavar nebeskih sila u večnoj bitci dobra i zla jeste Arhangel Mihailo, koji u svojoj ruci čvrsto drži simbolički mač. Njemu se mole za zaštitu od zlih sila i za isceljenje bolesnih.
Mihailo je saznao da se u pravoslavnoj tradiciji Arhangel Mihailo naziva Arhistratig, što u prevodu sa grčkog jezika znači „glavnokomandujući“, i da on predstavlja poglavara anđela, čuvara Božijeg zakona. I još je saznao da se on poštuje kao zaštitnik i saborac zemaljske 'Crkve koja se bori'. Posebno zanimljiva činjenica za Mihaila bila je ta da je glavna egipatska reka Nil bila posvećena arhangelu Mihailu. On je nebeski stražar koji stoji kraj vrata raja.
Bukvalni prevod imena Mihailo sa drevno jevrejskog jezika glasi „Ko je kao Bog?“, što označava „da niko nije ravan Bogu“.
U ikonopisu Arhangel Mihailo se najčešće prikazuje sa kopljem u jednoj ruci i posebnom sferom-ogledalom (koji je simbol predviđanja, koji je Arhangelu predao Bog) u drugoj ruci. U nešto kasnijoj ikonografiji arhangel Mihailo se prikazuje kako nogama gazi đavola.
Schutterstock
Ikona Svetog arhangela Mihaila
Po običaju, u levoj ruci on kao pobednik drži zelenu grančicu urme, a u desnoj koplje sa belom horugvom, na kojoj je izobražen krst (koji simbolizuje pobedu Životvornog Krsta nad đavolom), ili drži u rukama plameni štit i mač. Osim toga, on može da bude prikazan i kao vojnik sa vagom, čiji jedan tas pokušava da nagne đavola, a takođe se izobražava obučen u vojničku oklopničku opremu, ili jašući na konju.
Ako je poglavar nebeskih sila Arhangel Mihailo sa nama, onda šta nam preostaje osim da hodimo u vernosti i hrabrosti, sigurno pod njegovim nebeskim okriljem? Njegova zaštita nas podseća da, bez obzira na izazove i borbe koje donosi život, sa verom u Boga i uz pomoć njegovih anđela, uvek imamo snagu da prevaziđemo zle sile koje nas napadaju. Arhangel Mihailo nas uči da istinska hrabrost leži u poverenju u Božiju volju, koja vodi i čuva one koji se uzdaju u Njega.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti s dubinom Božjeg milosrđa. Božja milost nas spasava besplatno.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Nakon što je pogođena metkom u glavu tokom masakra u katoličkoj školi u Mineapolisu, Sofija Forčas iz dana u dan pokazuje izvanredan napredak, a njena porodica veruje da je tajnu njenog izlečenja otkrila u usrdnoj molitvi i nepokolebljivoj veri.
Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
