Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Tridesetak godina nakon upokojenja Svetog Sergija Radonješkog desilo se prvo od brojnih čuda ovog ugodnika Božjeg. Prema svedočenju objavljenom u knjizi "Sveti Sergije Radonješki" (izdanje I. M. Paraklito), u blizini lavre Svete Trojice u gradu Sergijev Posad, koji je smešten oko 70 km severoistočno od Moskve, živeo je pobožan hrišćanin koji je poštovao ovog sveca i često dolazio na njegov grob kako bi se molio i duhom se uznosio ka Bogu.
Sveti Sergije mu se ukazao u snu
Jedne noći, dok je počivao u snu, Sveti Sergije mu se ukazao i rekao:
– Idi i pitaj igumana Lavre zašto me toliko dugo ostavljaju u grobu, među vodama.
Čovek se probudio ispunjen strahom, ali i radošću. Odmah u zoru otišao je u manastir i ispričao svoj san igumanu Nikon. Iguman je odmah sazvao bratstvo i na sabranju odlučili su da časne mošti Svetog Sergija prenesu na novo mesto večnog počinka.
Credit: Dani Salvà / VWPics / Profimedia
Lavra Svete Trojice
Sveti događaj prenosa moštiju – okupljanje vernika u Lavri
Na dan prenosa moštiju, 18. jula 1422. godine, mnoštvo vernika okupilo se u Lavri da prisustvuje ovom svetom činu.
Među okupljenima bio je i vladar Sveniogoroda, Jurij Dmitrijević, koji je Svetog Sergija smatrao svojim duhovnim ocem i pokazivao veliku brigu za manastir.
Telo i odeća Svetog Sergija ostali neoštećeni
Čim su otvorili grob, prostorom se raširio predivan miomiris, koji je ispunio sve prisutne. Sa divljenjem i čuđenjem, narod je video telo Svetog Sergija, koje ne samo da je ostalo netaknuto, već je i odeća na njemu bila neoštećena.
Sa radošću svi prisutni slavili su Gospoda, koji je u svojoj milosti udelio toliku blagodat svom vernom sluzi. Sa dubokim poštovanjem, svete mošti prenete su u novi kivot, kako bi bile trajno dostojno čuvane i kako bi slavljenje kroz čudo netaknute svetosti Svetog Sergija nastavilo da inspiriše vernike.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Privedeni Viktorija i Igor tvrdili su da nisu znali da je takav čin zabranjen u nekadašnjoj hrišćanskoj svetinji, dok turske vlasti proveravaju okolnosti događaja i odlučuju o eventualnim daljim merama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
