Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Tridesetak godina nakon upokojenja Svetog Sergija Radonješkog desilo se prvo od brojnih čuda ovog ugodnika Božjeg. Prema svedočenju objavljenom u knjizi "Sveti Sergije Radonješki" (izdanje I. M. Paraklito), u blizini lavre Svete Trojice u gradu Sergijev Posad, koji je smešten oko 70 km severoistočno od Moskve, živeo je pobožan hrišćanin koji je poštovao ovog sveca i često dolazio na njegov grob kako bi se molio i duhom se uznosio ka Bogu.
Sveti Sergije mu se ukazao u snu
Jedne noći, dok je počivao u snu, Sveti Sergije mu se ukazao i rekao:
– Idi i pitaj igumana Lavre zašto me toliko dugo ostavljaju u grobu, među vodama.
Čovek se probudio ispunjen strahom, ali i radošću. Odmah u zoru otišao je u manastir i ispričao svoj san igumanu Nikon. Iguman je odmah sazvao bratstvo i na sabranju odlučili su da časne mošti Svetog Sergija prenesu na novo mesto večnog počinka.
Credit: Dani Salvà / VWPics / Profimedia
Lavra Svete Trojice
Sveti događaj prenosa moštiju – okupljanje vernika u Lavri
Na dan prenosa moštiju, 18. jula 1422. godine, mnoštvo vernika okupilo se u Lavri da prisustvuje ovom svetom činu.
Među okupljenima bio je i vladar Sveniogoroda, Jurij Dmitrijević, koji je Svetog Sergija smatrao svojim duhovnim ocem i pokazivao veliku brigu za manastir.
Telo i odeća Svetog Sergija ostali neoštećeni
Čim su otvorili grob, prostorom se raširio predivan miomiris, koji je ispunio sve prisutne. Sa divljenjem i čuđenjem, narod je video telo Svetog Sergija, koje ne samo da je ostalo netaknuto, već je i odeća na njemu bila neoštećena.
Sa radošću svi prisutni slavili su Gospoda, koji je u svojoj milosti udelio toliku blagodat svom vernom sluzi. Sa dubokim poštovanjem, svete mošti prenete su u novi kivot, kako bi bile trajno dostojno čuvane i kako bi slavljenje kroz čudo netaknute svetosti Svetog Sergija nastavilo da inspiriše vernike.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Roditelji su u očaju poslušali savet starca da odbace svu elektroniku, ali je mladi sveštenik osetio da tu nešto nije u redu – njegova odluka promenila je tok borbe sa leukemijom i donela im isceljenje koje nisu očekivali.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
