Ruska pravoslavna crkva, TommyStockProject/Shutterstock
Roditelji su u očaju poslušali savet starca da odbace svu elektroniku, ali je mladi sveštenik osetio da tu nešto nije u redu – njegova odluka promenila je tok borbe sa leukemijom i donela im isceljenje koje nisu očekivali.
Doktori su prognozirali tešku borbu. Roditelji su gubili nadu. A onda se u njihovom životu pojavio savet za koji su mislili da dolazi direktno od Boga. Međutim, put ka isceljenju njihovog malog sina Matije nije bio onakav kakav su zamišljali.
Početak borbe i misteriozni savet starca
– Neka se roditelji odreknu svih elektronskih uređaja. Tada će dete preživeti – glasila je poruka koju im je prenela porodična prijateljica, citirajući starca iz manastira kome je pokazala dečakovu fotografiju. Uplašeni roditelji obratili su se svešteniku.
– Ko sam ja da nešto kažem tim roditeljima? – pomislio je mladi sveštenik, otac Nikolaj Konjuhov, kada su ga roditelji pitali da li treba da poslušaju.
Bio je tek dve-tri godine sveštenik u crkvi Životvorne Trojice kod Saltikovljevog mosta. Tada je, kako svedoči, mislio visoko o sebi, smatrao je svoju službu važnom i dostojanstvenom. Ali ipak, imao je dovoljno razuma da ne poveruje svakom glasu koji se predstavlja duhovnim.
– Izgledao je kao čovek koji nosi Duha. Ali u sebi sam osetio da u tome ima neke neistine – priseća se otac Nikolaj. – Rekoh im: „Nemojte sada praviti nikakve nagle poteze, nemojte detetu oduzimati tablet, niti isključivati sve aparate, ni u kom slučaju. Čini mi se da to nije ispravno.“
Shutterstock
Manastir, ilustracija
Jer Matija je tada, dok se borio sa leukemijom, svakodnevno koristio tablet – preko njega je učio i gledao crtaće. Njegov život bio je povezan sa elektronikom i medicinskim aparatima koji su ga održavali u životu. Kako da se toga odreknu?
– Cela ta situacija mirisala mi je na nešto magijsko, a ne na našu hrišćansku asketiku – objasnio je svojim parohijanima. Posavetovao se sa svojim duhovnikom, iskusnim sveštenikom i ocem mnoge dece. Duhovnik mu je rekao:
– Čak i da grešimo, nas je dvojica. Znači da zajedno grešimo. Ali ovo što ti pričaš – to nije kako treba.
Vera koja je donela isceljenje
I tada je majka Matijina u svom srcu dobila jednostavan, a opet dubok odgovor: pred svaku hemoterapiju pričestiti sina. I tako je i bilo.
– Dolazio sam pred svaku hemoterapiju i pričešćivao ga. Takva vera je bila u toj majci, da će mu pričest pomoći pred svaku terapiju, da sam se i ja divio njenoj veri – govori otac Nikolaj.
Umesto da ga liše onoga što mu je olakšavalo teške dane, roditelji su ga darivali Hristom. A kada je došlo vreme za transplantaciju koštane srži, pričestio ga je ponovo. I dogodilo se čudo – Matija je ušao u stabilnu remisiju. Kosa mu je ponovo narasla. Danas je zdrav dečak koji trenira rvanje i fudbal. Otac Nikolaj kaže:
– Nekada je upravo pričešće Svetim Hristovim Tajnama pravi izlaz. Ne treba tražiti jednostavne odgovore na složena pitanja.
Susret sa pravim starcem – lekcija o smirenju i služenju
U svom svedočenju, otac Nikolaj osvrnuo se i na drugo važno iskustvo – susret sa istinskim starcem, svojim duhovnim ocem Sergijem Višnjevskim. Tada je, kao mlad sveštenik, želeo da sam služi Liturgiju, ali je bio svestan da je pored njega veliki starac, metropolitanski protojerej.
Ruska pravoslavna crkva
Sveštenik Nikolaj Konjuhov
Ipak, starac Sergije, poznat po daru molitve i prozorljivosti, smireno mu je ustupio služenje. Ne samo da mu je dao blagoslov, već mu je tokom Liturgije pomagao – raspaljivao je kadionicu, davao mu sveće, hodao ispred njega sa svećom. Celivao mu je ruku kao da je on učenik, a mladi otac Nikolaj učitelj.
– Za mene je to bio pravi hladan tuš – iskreno svedoči. – Tada sam shvatio – svi misle da je starac onaj koji daje jednostavne odgovore na složena pitanja i donosi odluke o tvom životu. A tada sam shvatio da je starac zapravo onaj koji ide i dodaje ti kadionicu, onaj koji ide sa svećom.
I upravo u tom smirenju, kaže, jeste prava duhovna sila. Jer
– što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom.
A starac je onaj koji u tišini, u neprimetnoj službi, celim svojim bićem svedoči reči Presvete Bogorodice:
– Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po Reči Tvojoj.
I Hristove reči odjekuju snažno kroz njegovo svedočenje:
– Ko se ponizi, biće uzvišen. A onaj ko se uzvisuje i pokazuje sebe kao nekog „velikog starca“, biće ponižen. I to poniženje biće tako glasno, da će ga čuti i kod Kineskog zida.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Medicinski stručnjaci nisu davali nadu, ali vera i molitve Svetom Zosimu donele su isceljenje. Jasna, kojoj su prognozirali najgore, danas stoji kao živi dokaz da su čuda moguća!
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Kako je jedna molitva i isceljenje Jovana Damaskina iz 8. veka oblikovalo vekovne običaje, donelo svetlost u najmračnijim vremenima i postalo simbol večne zaštite manastira Hilandar.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
