Ruska pravoslavna crkva, TommyStockProject/Shutterstock
Roditelji su u očaju poslušali savet starca da odbace svu elektroniku, ali je mladi sveštenik osetio da tu nešto nije u redu – njegova odluka promenila je tok borbe sa leukemijom i donela im isceljenje koje nisu očekivali.
Doktori su prognozirali tešku borbu. Roditelji su gubili nadu. A onda se u njihovom životu pojavio savet za koji su mislili da dolazi direktno od Boga. Međutim, put ka isceljenju njihovog malog sina Matije nije bio onakav kakav su zamišljali.
Početak borbe i misteriozni savet starca
– Neka se roditelji odreknu svih elektronskih uređaja. Tada će dete preživeti – glasila je poruka koju im je prenela porodična prijateljica, citirajući starca iz manastira kome je pokazala dečakovu fotografiju. Uplašeni roditelji obratili su se svešteniku.
– Ko sam ja da nešto kažem tim roditeljima? – pomislio je mladi sveštenik, otac Nikolaj Konjuhov, kada su ga roditelji pitali da li treba da poslušaju.
Bio je tek dve-tri godine sveštenik u crkvi Životvorne Trojice kod Saltikovljevog mosta. Tada je, kako svedoči, mislio visoko o sebi, smatrao je svoju službu važnom i dostojanstvenom. Ali ipak, imao je dovoljno razuma da ne poveruje svakom glasu koji se predstavlja duhovnim.
– Izgledao je kao čovek koji nosi Duha. Ali u sebi sam osetio da u tome ima neke neistine – priseća se otac Nikolaj. – Rekoh im: „Nemojte sada praviti nikakve nagle poteze, nemojte detetu oduzimati tablet, niti isključivati sve aparate, ni u kom slučaju. Čini mi se da to nije ispravno.“
Shutterstock
Manastir, ilustracija
Jer Matija je tada, dok se borio sa leukemijom, svakodnevno koristio tablet – preko njega je učio i gledao crtaće. Njegov život bio je povezan sa elektronikom i medicinskim aparatima koji su ga održavali u životu. Kako da se toga odreknu?
– Cela ta situacija mirisala mi je na nešto magijsko, a ne na našu hrišćansku asketiku – objasnio je svojim parohijanima. Posavetovao se sa svojim duhovnikom, iskusnim sveštenikom i ocem mnoge dece. Duhovnik mu je rekao:
– Čak i da grešimo, nas je dvojica. Znači da zajedno grešimo. Ali ovo što ti pričaš – to nije kako treba.
Vera koja je donela isceljenje
I tada je majka Matijina u svom srcu dobila jednostavan, a opet dubok odgovor: pred svaku hemoterapiju pričestiti sina. I tako je i bilo.
– Dolazio sam pred svaku hemoterapiju i pričešćivao ga. Takva vera je bila u toj majci, da će mu pričest pomoći pred svaku terapiju, da sam se i ja divio njenoj veri – govori otac Nikolaj.
Umesto da ga liše onoga što mu je olakšavalo teške dane, roditelji su ga darivali Hristom. A kada je došlo vreme za transplantaciju koštane srži, pričestio ga je ponovo. I dogodilo se čudo – Matija je ušao u stabilnu remisiju. Kosa mu je ponovo narasla. Danas je zdrav dečak koji trenira rvanje i fudbal. Otac Nikolaj kaže:
– Nekada je upravo pričešće Svetim Hristovim Tajnama pravi izlaz. Ne treba tražiti jednostavne odgovore na složena pitanja.
Susret sa pravim starcem – lekcija o smirenju i služenju
U svom svedočenju, otac Nikolaj osvrnuo se i na drugo važno iskustvo – susret sa istinskim starcem, svojim duhovnim ocem Sergijem Višnjevskim. Tada je, kao mlad sveštenik, želeo da sam služi Liturgiju, ali je bio svestan da je pored njega veliki starac, metropolitanski protojerej.
Ruska pravoslavna crkva
Sveštenik Nikolaj Konjuhov
Ipak, starac Sergije, poznat po daru molitve i prozorljivosti, smireno mu je ustupio služenje. Ne samo da mu je dao blagoslov, već mu je tokom Liturgije pomagao – raspaljivao je kadionicu, davao mu sveće, hodao ispred njega sa svećom. Celivao mu je ruku kao da je on učenik, a mladi otac Nikolaj učitelj.
– Za mene je to bio pravi hladan tuš – iskreno svedoči. – Tada sam shvatio – svi misle da je starac onaj koji daje jednostavne odgovore na složena pitanja i donosi odluke o tvom životu. A tada sam shvatio da je starac zapravo onaj koji ide i dodaje ti kadionicu, onaj koji ide sa svećom.
I upravo u tom smirenju, kaže, jeste prava duhovna sila. Jer
– što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom.
A starac je onaj koji u tišini, u neprimetnoj službi, celim svojim bićem svedoči reči Presvete Bogorodice:
– Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po Reči Tvojoj.
I Hristove reči odjekuju snažno kroz njegovo svedočenje:
– Ko se ponizi, biće uzvišen. A onaj ko se uzvisuje i pokazuje sebe kao nekog „velikog starca“, biće ponižen. I to poniženje biće tako glasno, da će ga čuti i kod Kineskog zida.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Medicinski stručnjaci nisu davali nadu, ali vera i molitve Svetom Zosimu donele su isceljenje. Jasna, kojoj su prognozirali najgore, danas stoji kao živi dokaz da su čuda moguća!
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje – jeromonah Visoko-Petrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
