Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
Pravoslavni svet ovih dana dirnula je vest o događaju koji se retko viđa – ikona Hrista Spasitelja počela je da mirotoči, izlivajući blagouhano miro pred očima vernika.
Čudo se dogodilo 15. jula, neposredno pre početka liturgije, u Trojičkoj crkvi u gradu Orelu u Rusiji. Protojerej Andrej Mihaljov, nastojatelj hrama, prvi je primetio da sa ikone, postavljene na uzvišenom mestu u oltaru, počinju da kaplju kapi tečnosti.
– To je milost koju Gospod pokazuje ljudima u spoznaji da Bog postoji i da je pored nas – izjavio je otac Andrej, ne skrivajući duboku potresenost prizorom.
Blagouhani miris mira ispunio oltar
Kako svedoče prisutni, prvo je miro poteklo sa palca Hristove noge na ikoni, a potom su se kapljice pojavile i na drugim delovima. U početku nije bilo mirisa, ali se nešto kasnije oltar ispunio blagim, prijatnim mirisom mira, karakterističnim za ovakva čuda.
Ikona se nalazi u oltaru i nije dostupna fizičkom dodiru ili spoljašnjim uticajima, što čini ovaj događaj još tajanstvenijim.
“Radost, opomena i poziv na pokajanje”
Protojerej Andrej Mihaljov naglašava da je ovo prvi put da se u njegovom hramu desilo nešto slično:
– To je i radost, i opomena, i poziv na pokajanje. Kada ljudi zaborave na Boga, Gospod im se javlja. To znači da je došlo vreme da o nečemu razmisle, da se preispitaju...
Eparhijska komisija će ispitati događaj
Svaki neobjašnjiv događaj prati i doza skepse, ali nastojatelj hrama naglašava da je miro pažljivo upijeno vatom, bez ikakvih tragova boje, ulja ili drugih materijalnih supstanci. Ukoliko mirotočenje nastavi, biće formirana eparhijska komisija koja će detaljno ispitati događaj, kako nalaže praksa u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Poruka koja prevazilazi granice
Mirotočenje ikona oduvek je bilo izvor dubokog razmišljanja među vernicima. Da li je to uteha u nemirnim vremenima, poziv na pokajanje, ili opomena zbog zaboravljene duhovnosti?
Bilo da se dogodi u Rusiji ili bilo gde u svetu, čuda poput ovog nemaju granice. Ona nas podsećaju da postoji nešto iznad nas – snaga koja čeka da joj se vratimo, blagodat koja nadilazi ljudsko razumevanje.
Jer iako se čudo dogodilo daleko, njegova poruka tiče se svakoga od nas: da zastanemo, da se preispitamo, da se setimo Onoga koji nas nikada ne zaboravlja.
Kada su sleteli, pilot je imao potrebu da pozdravi svakog od prisutnih putnika. Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom. Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove. Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
www.orel-trinity.ru
Duhovna riznica
11:32 | 23.06.2025
ČUDO U AVIONU, PILOT NAKON LETA DOTRČAO DO MONAHA: Posle ovih reči usledilo neočekivano otkriće koje ih je ostavilo bez teksta
Duhovna riznica
11:02 | 30.06.2025
DA LI SE BOG PIŠE MALIM ILI VELIKIM SLOVOM: Ruski naučni institut i Crkva u klinču - ovo je preporuka za pisanje
Duhovna riznica
23:10 | 02.07.2025
OTKRIVENA VELIKA CRKVENA TAJNA: Pravoslavna monahinja Jelisaveta potomak Napoleona – kako je jedan proročki san promenio sudbinu cele loze Bonaparta
Duhovna riznica
22:20 | 03.07.2025
PRAVOSLAVNA MONAHINJA, POTOMAK FRANCUSKOG CARA NAPOLEONA – ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU: Život mati Jelisavete obeležilo je mnoga Božja čuda (2. deo)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Trakice blagoslovene nad Pojasom Presvete Bogorodice uručene su pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, donoseći im poruku vere, nade i duhovne podrške.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
