Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Na zapadu daleke Amerike, gde su srpske duše tražile utočište i reč utehe, kročio je prvi srpski monah, Sveti Mardarije Libertvilski. Rođen kao Mardarije Uskoković 1889. godine u Crnoj Gori, ovaj svetitelj je od malih nogu u svom srcu nosio želju da svoj život posveti Gospodu Bogu.
Sa jedanaest godina, peške je krenuo put manastira Studenica, gde se zamonašio, a zatim je nastavio duhovni put u Rusiji, gde je stekao obrazovanje, a njegove propovedi bile su primane sa dubokim poštovanjem, čak i na dvoru Romanovih.
Kada je izbio Prvi svetski rat, otac Mardarije je želeo da bude uz svoj narod, te se uputio u Srbiju, ali mu je Sveti Sinod SPC ukazao da njegova misija među pravoslavnim Slovenima u Rusiji nosi veći značaj.
RINA
Kivot sa moštima Svetog m
Međutim, sudbina ga je odvela na daleki zapad, u Ameriku, gde je Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve prepoznao njegovu misiju da organizuje duhovni život među Srbima. Otac Mardarije, duboko svestan važnosti prisustva Srpske crkve u Americi, pristao je na taj zadatak pod uslovom da naša crkva dobije samostalnost u Americi, što je i postigao.
U Čikagu, gde je pronašao imanje u Libertvilu koje ga je podsećalo na manastire u njegovoj otadžbini i Rusiji, Sveti Mardarije je osnovao duhovni centar srpske zajednice.
RINA
Magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević
- Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin - kaže magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević, naglašavajući da je narod pričao kako je Sveti Mardarije, iako teško bolestan, lično pomagao u izgradnji manastira. Od tada, pa do danas, Čikago je ostao najveće stecište Srba u SAD.
U manastiru, izgrađenom u ruskom stilu, okupljali su se Srbi, Rumuni, Rusi i Bugari, tražeći duhovni mir i spas.
- Svakog dana u podne, sveta zvona pozivaju narod na molitvu, jer veliki svetac bdi nad njima - kaže Dimitrije, prenosi Rina.
Jedna od najsnažnijih poruka Svetog Mardarija ostala je upamćena i često se citira među vernicima:
- Braćo, verujte u zagrobni život, verujte u besmrtnost ljudske duše, verujte da ćete posle smrti večno živeti. Ako ne verujete u to, to znači da ne verujete ni da je Gospod Hristos vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera.vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera. Čuvajte se lažnih učenja i lažnih učitelja koji propovedaju i vide u smrti potpuno uništenje ljudske duše - rekao je u jednoj od svojih beseda osnivač prve eparhije SPC u Americi i prvi vladika na severnoameričkom kontinentu Sveti Mardarije.
RINA
Manastir Svetog Save u Libertvilu
Upokojio se 12. decembra 1935. godine, sa samo 46 godina, od tuberkuloze. Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, gde njegove mošti i danas počivaju. Njegov put ka svetosti krunisan je čudom – kada su 2016. godine iskopane njegove mošti, otkriveno je da su nakon osamdeset i dve godine ostale netruležne, što je monahe ostavilo u šoku.
- To najpre možemo shvatiti kao poruku Gospoda Boga da je on bio sveti čovek koji je svoj život posvetio Bogu, a iako je taj put težak i trnovit, nagrada koja za to sledi je večna - ističe Dimitrije Stanojević, podvlačeći značaj ovog svetitelja za sve Srbe u Americi.
RINA
Kivot sa moštima Svetog Mardarija
Odlukom Svetog sabora Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedanju u maju 2015. godine, vladika Mardarije Uskoković, prvi srpski episkop na američkom tlu, pribrojan je saboru svetih. Time je njegova sveta misija, koju je živeo i delio sa srpskim narodom u Americi, uzdignuta na večnu čast i slavu, a njegovo ime zauvek zapisano u molitvenom spomeniku Crkve. Praznuje se na dan njegovog upokojenja, 12. decembra.
Mošti Svetog Mardarija danas svedoče o neprolaznoj sili vere i istinskom predanju Bogu. Njegov primer, put i poruke nastavljaju da nadahnjuju mnoge pravoslavne vernike širom sveta, podsećajući nas da u svakom kraju sveta, pa i na dalekom zapadu, pravoslavna vera ima svoju snagu i svoje svetitelje.
Heroj vere i otac siročadi ozleđen u novoj nesreći, ali i pored svih nevolja ovaj „živi svetac“ odbija da napusti usvojenu decu i bratiju Bančenskog manastira u Černigovskoj oblasti u Ukrajini, nastavljajući da nosi svoj krst s nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Kao i svake godine na dan kada Grci slave Veliku Gospojinu, ostrvo Kefalonija doživljava jedno od najsvetijih čuda pravoslavlja. Manastir Panagije Fidus postaje epicentar čudesnih događaja koji vernici doživljavaju kao znak Božije prisutnosti i blagoslova.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
