Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Na zapadu daleke Amerike, gde su srpske duše tražile utočište i reč utehe, kročio je prvi srpski monah, Sveti Mardarije Libertvilski. Rođen kao Mardarije Uskoković 1889. godine u Crnoj Gori, ovaj svetitelj je od malih nogu u svom srcu nosio želju da svoj život posveti Gospodu Bogu.
Sa jedanaest godina, peške je krenuo put manastira Studenica, gde se zamonašio, a zatim je nastavio duhovni put u Rusiji, gde je stekao obrazovanje, a njegove propovedi bile su primane sa dubokim poštovanjem, čak i na dvoru Romanovih.
Kada je izbio Prvi svetski rat, otac Mardarije je želeo da bude uz svoj narod, te se uputio u Srbiju, ali mu je Sveti Sinod SPC ukazao da njegova misija među pravoslavnim Slovenima u Rusiji nosi veći značaj.
RINA
Kivot sa moštima Svetog m
Međutim, sudbina ga je odvela na daleki zapad, u Ameriku, gde je Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve prepoznao njegovu misiju da organizuje duhovni život među Srbima. Otac Mardarije, duboko svestan važnosti prisustva Srpske crkve u Americi, pristao je na taj zadatak pod uslovom da naša crkva dobije samostalnost u Americi, što je i postigao.
U Čikagu, gde je pronašao imanje u Libertvilu koje ga je podsećalo na manastire u njegovoj otadžbini i Rusiji, Sveti Mardarije je osnovao duhovni centar srpske zajednice.
RINA
Magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević
- Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin - kaže magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević, naglašavajući da je narod pričao kako je Sveti Mardarije, iako teško bolestan, lično pomagao u izgradnji manastira. Od tada, pa do danas, Čikago je ostao najveće stecište Srba u SAD.
U manastiru, izgrađenom u ruskom stilu, okupljali su se Srbi, Rumuni, Rusi i Bugari, tražeći duhovni mir i spas.
- Svakog dana u podne, sveta zvona pozivaju narod na molitvu, jer veliki svetac bdi nad njima - kaže Dimitrije, prenosi Rina.
Jedna od najsnažnijih poruka Svetog Mardarija ostala je upamćena i često se citira među vernicima:
- Braćo, verujte u zagrobni život, verujte u besmrtnost ljudske duše, verujte da ćete posle smrti večno živeti. Ako ne verujete u to, to znači da ne verujete ni da je Gospod Hristos vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera.vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera. Čuvajte se lažnih učenja i lažnih učitelja koji propovedaju i vide u smrti potpuno uništenje ljudske duše - rekao je u jednoj od svojih beseda osnivač prve eparhije SPC u Americi i prvi vladika na severnoameričkom kontinentu Sveti Mardarije.
RINA
Manastir Svetog Save u Libertvilu
Upokojio se 12. decembra 1935. godine, sa samo 46 godina, od tuberkuloze. Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, gde njegove mošti i danas počivaju. Njegov put ka svetosti krunisan je čudom – kada su 2016. godine iskopane njegove mošti, otkriveno je da su nakon osamdeset i dve godine ostale netruležne, što je monahe ostavilo u šoku.
- To najpre možemo shvatiti kao poruku Gospoda Boga da je on bio sveti čovek koji je svoj život posvetio Bogu, a iako je taj put težak i trnovit, nagrada koja za to sledi je večna - ističe Dimitrije Stanojević, podvlačeći značaj ovog svetitelja za sve Srbe u Americi.
RINA
Kivot sa moštima Svetog Mardarija
Odlukom Svetog sabora Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedanju u maju 2015. godine, vladika Mardarije Uskoković, prvi srpski episkop na američkom tlu, pribrojan je saboru svetih. Time je njegova sveta misija, koju je živeo i delio sa srpskim narodom u Americi, uzdignuta na večnu čast i slavu, a njegovo ime zauvek zapisano u molitvenom spomeniku Crkve. Praznuje se na dan njegovog upokojenja, 12. decembra.
Mošti Svetog Mardarija danas svedoče o neprolaznoj sili vere i istinskom predanju Bogu. Njegov primer, put i poruke nastavljaju da nadahnjuju mnoge pravoslavne vernike širom sveta, podsećajući nas da u svakom kraju sveta, pa i na dalekom zapadu, pravoslavna vera ima svoju snagu i svoje svetitelje.
Heroj vere i otac siročadi ozleđen u novoj nesreći, ali i pored svih nevolja ovaj „živi svetac“ odbija da napusti usvojenu decu i bratiju Bančenskog manastira u Černigovskoj oblasti u Ukrajini, nastavljajući da nosi svoj krst s nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Kao i svake godine na dan kada Grci slave Veliku Gospojinu, ostrvo Kefalonija doživljava jedno od najsvetijih čuda pravoslavlja. Manastir Panagije Fidus postaje epicentar čudesnih događaja koji vernici doživljavaju kao znak Božije prisutnosti i blagoslova.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
