Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Na zapadu daleke Amerike, gde su srpske duše tražile utočište i reč utehe, kročio je prvi srpski monah, Sveti Mardarije Libertvilski. Rođen kao Mardarije Uskoković 1889. godine u Crnoj Gori, ovaj svetitelj je od malih nogu u svom srcu nosio želju da svoj život posveti Gospodu Bogu.
Sa jedanaest godina, peške je krenuo put manastira Studenica, gde se zamonašio, a zatim je nastavio duhovni put u Rusiji, gde je stekao obrazovanje, a njegove propovedi bile su primane sa dubokim poštovanjem, čak i na dvoru Romanovih.
Kada je izbio Prvi svetski rat, otac Mardarije je želeo da bude uz svoj narod, te se uputio u Srbiju, ali mu je Sveti Sinod SPC ukazao da njegova misija među pravoslavnim Slovenima u Rusiji nosi veći značaj.
RINA
Kivot sa moštima Svetog m
Međutim, sudbina ga je odvela na daleki zapad, u Ameriku, gde je Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve prepoznao njegovu misiju da organizuje duhovni život među Srbima. Otac Mardarije, duboko svestan važnosti prisustva Srpske crkve u Americi, pristao je na taj zadatak pod uslovom da naša crkva dobije samostalnost u Americi, što je i postigao.
U Čikagu, gde je pronašao imanje u Libertvilu koje ga je podsećalo na manastire u njegovoj otadžbini i Rusiji, Sveti Mardarije je osnovao duhovni centar srpske zajednice.
RINA
Magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević
- Novac za kupovinu zemljišta dao mu je naš slavni naučnik Mihajlo Pupin - kaže magistar bogoslovije Dimitrije Stanojević, naglašavajući da je narod pričao kako je Sveti Mardarije, iako teško bolestan, lično pomagao u izgradnji manastira. Od tada, pa do danas, Čikago je ostao najveće stecište Srba u SAD.
U manastiru, izgrađenom u ruskom stilu, okupljali su se Srbi, Rumuni, Rusi i Bugari, tražeći duhovni mir i spas.
- Svakog dana u podne, sveta zvona pozivaju narod na molitvu, jer veliki svetac bdi nad njima - kaže Dimitrije, prenosi Rina.
Jedna od najsnažnijih poruka Svetog Mardarija ostala je upamćena i često se citira među vernicima:
- Braćo, verujte u zagrobni život, verujte u besmrtnost ljudske duše, verujte da ćete posle smrti večno živeti. Ako ne verujete u to, to znači da ne verujete ni da je Gospod Hristos vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera.vaskrsao i onda je uzaludna vaša vera. Čuvajte se lažnih učenja i lažnih učitelja koji propovedaju i vide u smrti potpuno uništenje ljudske duše - rekao je u jednoj od svojih beseda osnivač prve eparhije SPC u Americi i prvi vladika na severnoameričkom kontinentu Sveti Mardarije.
RINA
Manastir Svetog Save u Libertvilu
Upokojio se 12. decembra 1935. godine, sa samo 46 godina, od tuberkuloze. Sahranjen je u svojoj zadužbini u Libertvilu, gde njegove mošti i danas počivaju. Njegov put ka svetosti krunisan je čudom – kada su 2016. godine iskopane njegove mošti, otkriveno je da su nakon osamdeset i dve godine ostale netruležne, što je monahe ostavilo u šoku.
- To najpre možemo shvatiti kao poruku Gospoda Boga da je on bio sveti čovek koji je svoj život posvetio Bogu, a iako je taj put težak i trnovit, nagrada koja za to sledi je večna - ističe Dimitrije Stanojević, podvlačeći značaj ovog svetitelja za sve Srbe u Americi.
RINA
Kivot sa moštima Svetog Mardarija
Odlukom Svetog sabora Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedanju u maju 2015. godine, vladika Mardarije Uskoković, prvi srpski episkop na američkom tlu, pribrojan je saboru svetih. Time je njegova sveta misija, koju je živeo i delio sa srpskim narodom u Americi, uzdignuta na večnu čast i slavu, a njegovo ime zauvek zapisano u molitvenom spomeniku Crkve. Praznuje se na dan njegovog upokojenja, 12. decembra.
Mošti Svetog Mardarija danas svedoče o neprolaznoj sili vere i istinskom predanju Bogu. Njegov primer, put i poruke nastavljaju da nadahnjuju mnoge pravoslavne vernike širom sveta, podsećajući nas da u svakom kraju sveta, pa i na dalekom zapadu, pravoslavna vera ima svoju snagu i svoje svetitelje.
Heroj vere i otac siročadi ozleđen u novoj nesreći, ali i pored svih nevolja ovaj „živi svetac“ odbija da napusti usvojenu decu i bratiju Bančenskog manastira u Černigovskoj oblasti u Ukrajini, nastavljajući da nosi svoj krst s nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Kao i svake godine na dan kada Grci slave Veliku Gospojinu, ostrvo Kefalonija doživljava jedno od najsvetijih čuda pravoslavlja. Manastir Panagije Fidus postaje epicentar čudesnih događaja koji vernici doživljavaju kao znak Božije prisutnosti i blagoslova.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Timoteja i Mavru po starom i Prepodobnog Teodora Osveštanog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana Nepomuka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
