Heroj vere i otac siročadi ozleđen u novoj nesreći, ali i pored svih nevolja ovaj „živi svetac“ odbija da napusti usvojenu decu i bratiju Bančenskog manastira u Černigovskoj oblasti u Ukrajini, nastavljajući da nosi svoj krst s nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Juče je u sumrak, u dalekoj Ukrajini, vladiku Longina zadesila nova nesreća. U teškoj saobraćajnoj nezgodi, čuvar svetog Bančenskog manastira, duhovni otac i zakonski staratelj više od 400 napuštene i bolesne dece doživeo je povrede koje su potresle njegovu vernu bratiju i sve one kojima je ovaj čovek sa beskrajnom ljubavlju pokazivao put ka spasenju, prenosi spzh.live..
Facebook
Mitropolit Login sa devojčicom bez šaka koju je zatekao napuštenu u dečijoj kući jer je niko nije želeo, pa je on usvojio
Mitropolit bančenski Longin, rođen kao Mihailo Žar, već godinama prolazi kroz iskušenja koja bi slomila mnoge. Proganjan zbog svoje nepokolebljive vere i stava prema nekanonskoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, doživeo je nasilje, pretnje, pa čak i prebijanje. U januaru ove godine, na svetoj zemlji manastira, bio je napadnut u svom domu. Nepoznati napadači su, u mrtvoj noći 22. januara, pokucali na vrata njegovog skromnog konaka, a kada je vladika otvorio, dočekan je udarcima koji su ga oborili. Vladika je kasnije govorio o tome sa hrišćanskom smernošću, ističući da je sve što se desilo pod voljom Božijom.
Ova strašna rana koju nosi nije jedina. U maju prošle godine, usled tragičnih događaja u Ukrajini, vladika Longin se našao na meti ukrajinskih vlasti. Ovaj "živi svetac", kako ga vernici nazivaju, dobitnik titule Heroja Ukrajine iz 2008. godine za svoj neumorni humanitarni rad, iznenada je postao neprijatelj države. Dramatično je tada zvučao apel dece koju je vladika Longin godinama usvajao i podizao:
Facebook
Vladika Login sa decom koju je usvijio
“Mi, deca velikog čoveka, mitropolita bančenskog Longina, obraćamo se vama sa molbom – spasite našeg tatu. Ne osuđujte ga! Naš tata čini mnogo dobrog za nas. Hrani nas, daje nam da popijemo i pojedemo sve što nam je potrebno. I što je najvažnije, on nam pruža ljubav. On nas uči da volimo Boga, ljude i svoju otadžbinu Ukrajinu,” pisala su deca u apelu koji su zaključili rečima:
“Klanjamo vam se i molimo, molimo – ne dirajte našeg tatu. Mi ga volimo. Za nas je on zaštita, podrška i ljubav. On je nešto najdragocenije što imamo u ovom životu.”
Printscreen/Youtube
Vladika Login sa vernicima u porti Bančenskog manastira
U isto vreme, u Bukureštu je održan protest podrške vladiki Longinu, koji je pripadnik rumunske manjine u Ukrajini. Protesti vernika i apel više od 400 mališana koje vladika podiže urodili su plodom; vladika je oslobođen, ali je niz dramatičnih događaja ostavio posledice na njegovo zdravlje.
Zbog ozbiljnih srčanih problema, doživeo je infarkt. Uz molitve, čvrstu veru i smirenost koja ga odlikuje, preživeo je i ovaj zdravstveni problem, ali je morao da bude pod čestim lekarskim nadzorom. Dan uoči jučerašnje saobraćajne nesreće, vladika je bio u regionalnom medicinskom centru zbog svojih srčanih problema.
Printscreen/YouTube
Vladika Login sa vernicima u porti Bančenskog manastira
Ali, i pored svega, vladika Longin ostaje nepopustljiv u svojoj rešenosti da ne napusti bratiju Bančenskog manastira Vaznesenja Gospodnjeg, niti decu koju je odgajao sa ljubavlju većom od očeve. Iako mu lična bezbednost možda nalaže da se skloni, on i dalje stoji čvrsto na svetoj zemlji, moleći se za one koji mu nanose zlo, i tražeći oproštaj za sve.
Iako se fizički nalazi na tlu koje podrhtava pod njim, njegova duša lebdi u visinama, u neprestanom dijalogu sa Bogom, koji ga je pozvao da nosi krst težak kao život. Da li je ovo poslednje iskušenje ili samo novo poglavlje u njegovom svetom martirijumu, ostaje da vidimo. Ali jedno je sigurno: vladika Longin je svojim delima, ljubavlju i verom pokazao da je istinski "živi svetac", za čije zdravlje i mir se moli verni narod širom vaseljene.
Svečani početak rada Muzeja Krima i Novorusije "Novi Hersones" 30. jula označiće početak jedinstvenog kulturnog kompleksa kakav u dosadašnjem svetu ne postoji, a koji spaja istoriju, umetnost i savremenu tehnologiju, pružajući posetiocima nezaboravno duhovno iskustvo.
Uticaj Ruske pravoslavne crkve na afričkom kontinentu raste, izazivajući napetosti s Aleksandrijskom patrijaršijom. Egzarhat moskovskog patrijarha osnovan 2021. godine postaje simbol otpora lokalnog klira prema potezima patrijarha Teodora, a mitropolit Konstantin objašnjava korene i posledice ovog duhovnog previranja.
Pod neumoljivom vatrom, svetinja u pograničnom delu Kurske oblasti u Rusiji pretvorena je u ruševinu. Tokom pokušaja spašavanja monaške bratije, jedna osoba je izgubila život.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je apel u vezi sa ratnim dejstvima u Kurskoj oblasti, a sa posebnim bolom je izrazio zabrinutost zbog napada na svetinje.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
