Pod neumoljivom vatrom, svetinja u pograničnom delu Kurske oblasti u Rusiji pretvorena je u ruševinu. Tokom pokušaja spašavanja monaške bratije, jedna osoba je izgubila život.
Smireni dom monaha, manastir posvećen Svetom Nikolaju, u selu Gornal, u Kurskoj oblasti, pretvoren je u ruševinu. Svakodnevni topovski udari iz Ukrajine obrušili su se na ovo sveto mesto, ostavljajući za sobom razoreni manastirski hram, porušene crkve i uništene monaške odaje. No, najteži udarac tek je usledio.
U trenutku kada su monasi pokušali da se spasu iz pakla koji se nadvio nad njima, usledile su strašne scene. U pokušaju evakuacije, u uslovima gde svaki korak predstavlja hod po tankoj liniji između života i smrti, jedan od njih je izgubio svoj život, prenosi pravoslavie.ru.
Gubitak ovozemaljskog života, usred ruševina, među kamenjem koje je nekada nosilo mir i molitvu, produbljuje već prisutnu tugu. U tom haosu, lokalne vlasti su se suočavale sa otežanom komunikacijom sa monasima, što je dodatno otežavalo organizaciju evakuacije. Poteškoće u telefonskoj komunikaciji, koje muče čitav pogranični deo Kurske oblasti, postale su prepreka u spašavanju života.
Ova smrt u vrtlogu rata podseća nas na krhkost ljudskog postojanja i na razornu silu koja ne zna za granice, ni za svetinje. Iguman Pitirim (Plaksin), starešina manastira, sa tugom je potvrdio ovu tragičnu vest, dok ruševine manastira i dalje svedoče o prolaznosti sveta i snazi vere, čak i u najtežim trenucima.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Evo šta bi trebalo da slušamo da ostanemo duhovno zdravi.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pod neprekidnom paljbom ukrajinskih snaga otac Miletiјe i bratija rizikovali su živote da bi spasli svetinje i verne duše. Rizično bekstvo, molitve i nepokolebljiva vera obeležili su strašne dane kada je napadnut Gornaljski manastir Svetog Nikolaja u Kurskoj oblasti.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
Nesreća na novosadskoj železničkoj stanici potresla je Srbiju i pravoslavni svet. Mitropolit volokolamski Antonije uputio je reči utehe i podrške, pridružujući se patrijarhu Porfiriju i ruskoj crkvi u molitvama za nastradale i njihove porodice.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je apel u vezi sa ratnim dejstvima u Kurskoj oblasti, a sa posebnim bolom je izrazio zabrinutost zbog napada na svetinje.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
