Ponekad je najdublji susret sa sobom i Bogom moguć tek onda kada čovek ostane sam — daleko od vreve, daleko od reči, daleko od svega što troši dušu. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 22. petak po Duhovima podseća da beg od sveta nije bekstvo iz straha, već povratak suštini — tišini u kojoj prestaju da vladaju strasti, sujeta i prividi moći. U toj pustinji, spolja ili u srcu, počinje prava borba - borba za čistotu, mir i pripremu duše za susret sa Bogom.
Beseda o beganju od sveta i obitavanju u pustinji
„Eto udaljih se bjegajući i nastanih se u pustinji.“ (Ps. 54, 7)
Od koga, braćo, pobeže prorok u pustinju? Od zlih neprijatelja, od strasti i od sujete. Zašto pobeže u pustinju? Zato što je to način pobede nad zlim neprijateljima, nad strastima i sujetom svetskom.
O pustinju se malo ko otima, zato je pobegao u pustinju. Ljudi se otimaju o gradove, i zemlju, o vlast i bogatstvo, a ne o pustinju. I unutrašnji neprijatelji čovekovi, strasti i razne sujetljivosti, u gradovima se neprestano podžižu novim ognjem, dok u pustinji venu i iščezavaju.
„Strah od smrti napade na mene“, veli prorok pre toga. I to je razlog da beži u pustinju. Treba dušu svoju pripremiti za onaj svet, za susret s Bogom. Ni car se ne može spasti od smrti, niti može izbeći suda.
Živeći u raskoši i veselju neprestanom, čovek je vaistinu kao uspavan napitcima ovoga sveta. I usred raskoši i veselja, pomisao na smrt trgne ga i probudi ga: „Ah, umreti se mora! Ovaj svet se ostaviti mora! Pred Boga i pred angele izaći se mora! Gde mi je duša? Gde su mi dela? Sa čim ću otići iz ovog sveta i sa čim ću ući u onaj svet?“
Hiljade i hiljade onih koji su se probudili takvim pitanjima od sna grehovnog pobegli su u pustinju, da dan i noć ispravljaju dušu svoju i čiste srce svoje pokajanjem, molitvom, postom, bdenjem, trudom i ostalim oprobanim sredstvima, kojima čovek ubija strah od smrti i usinovljava se Bogu.
O Gospode Isuse Hriste, Nastavniče naš premudri i preblagi, koji si se i sam ponekad udaljavao od ljudi u samoću, pomozi nam da priberemo dušu svoju i spremimo se za carstvo Tvoje presvetlo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 20. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek svojim padom sabira protiv sebe sile tame, ali kroz iskreno pokajanje otkriva put ka slobodi, radosti i neizrecivoj svetlosti Božjeg oproštaja.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
U besedi za 22. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da tišina Božja nije odsustvo, već poslednja prilika da se pripremimo za dan kada više neće biti zabluda ni skrivanja.
