Nekada imućna Rimljanka posle porodične tragedije postala je isposnica i život posvetila Bogu i milosrđu.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva slavi Prepodobnu Melaniju Rimljanku, prisećamo se života jedne od najistaknutijih svetiteljki ranohrišćanskog doba. Njena priča, satkana od vere, ljubavi prema Bogu i neizmerne požrtvovanosti, postaje nadahnuće svakome ko traži smisao u duhovnom životu.
Rođena u Rimu u imućnoj i pobožnoj porodici, Melanija je već u mladosti pokazala sklonost ka duhovnom životu. Ipak, po volji roditelja, stupila je u brak sa znamenitim mladićem Apinijanom.
Nakon što je rodila drugo dete, teško se razbolela, ali upravo tada pokazuje svoju veru i snagu. Zamolila je muža da se zavetuje na uzdržanje, verujući da će time zadobiti ozdravljenje. Kada je Apinijan pristao, Melanija je, ispunjena duhovnom radošću, ozdravila i započela novi život u potpunosti posvećen Bogu.
Božijim promislom, njihova deca su se upokojila, što je Melaniju i njenog muža usmerilo na put milosrđa. Rasprodali su ogromna imanja i celokupno bogatstvo razdelili siromašnima, crkvama i manastirima. Njihova ljubav prema bližnjima vodila ih je kroz mnoge zemlje i gradove, gde su pomagali nevoljnima i crpeli mudrost od svetih ljudi.
Melanijin duhovni život bio je prožet molitvom, postom i neprestanim čitanjem Svetog pisma, koje je svake godine u celosti čitala tri puta. Sa mužem je živela u potpunom uzdržanju, poput brata i sestre, postajući primer duboke vere i uzajamne podrške u Hristu.
Njihov put ih je doveo do Aleksandrije, gde su primili blagoslov svetog patrijarha Kirila, a potom i do Jerusalima, gde se Melanija nastanila na Gori Jeleonskoj. Tamo se povukla u isposnički život, posvetivši se postu, molitvi i bogomisliju. Četrnaest godina provela je u tišini i sabranosti, nakon čega je odlučila da se posveti služenju drugima. Osnovala je muški i ženski manastir, pretvorivši svoj duhovni mir u izvor spasenja za mnoge.
Jedan od najvažnijih trenutaka njenog života bio je dolazak u Carigrad na poziv rođaka Volusijana, istaknutog senatora i neznabošca. Zahvaljujući Melanijinom duhovnom autoritetu, on je primio Hristovu veru, uprkos činjenici da to nije pošlo za rukom ni velikom svetitelju Avgustinu.
Prepodobna Melanija Rimljanka upokojila se u Gospodu u pedeset sedmoj godini života, ostavivši neizbrisiv trag u Hristovoj Crkvi. Njena ljubav prema Bogu, milosrđe i istrajnost u veri i danas nas podsećaju na snagu duhovnog života i moć istinske posvećenosti.
Dok se molimo ovoj svetiteljki, setimo se da i mi, sledeći njen primer, možemo pronaći put ka Bogu kroz ljubav, služenje bližnjima i predanost molitvi. Neka nas Prepodobna Melanija nadahne da svojim životima budemo svetlost u svetu tame.
Prema predanju, Bogorodica je dala Bogorodičino pravilo, zaveštavajući da će imati osobiti udeo u spasenju svakog ko ga bude sprovodio. Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve. Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi. Da ne bi verski zastranili, sveti oci su nam ga napisali, kratko ali precizno kako nas uticaji raznih sekti ne bi skrenuli sa puta spasenja.
printskrin/wikipedia
Duhovna riznica
14:26 | 20.12.2024
ZNATE LI ŠTA JE BOGORODIČINO PRAVILO: Čudesa su se dešavala svima koji su ga sprovodili
Duhovna riznica
01:30 | 01.01.2025
DA LI TREBA DA SE MOLIMO NAGLAS ILI U SEBI? Otac Rafailo otkrio: Ovako nas savetuju duhovnici
Duhovna riznica
00:06 | 11.01.2025
AKO VAS UHVATI NAPAD PANIKE, SAMO ĆETE SE OVAKO SPASTI: Otac Miroslav ih je uporedio sa "predvorjem pakla", ali srećom, i za njih postoji rešenje
Duhovna riznica
17:30 | 10.01.2025
ŠTA JE "SIMVOL VERE" I ZAŠTO SVAKI VERNIK TREBA DA GA ZNA NAPAMET: Utvrđen je nakon dva vaseljenska sabora i ima veliku snagu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dok je besplatno delio lekove i savete, ovaj svetac uvek je naglašavao važnost hrišćanske vere, a i nakon što se upokojio, javljao se onima koji su ga u molitvama prizivali za pomoć.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
