JEDAN UMRO U TEŠKIM MUKAMA SA IKONOM BOGORODICE NA GRUDIMA, DRUGI BIO ČUDOTVORAC JOŠ ZA ŽIVOTA: Danas su Sveti velikomučenik Nikita i Sveti Josif Temišvarski!
Printscreen/Facebook/Prijatelji manastira Hilandara, SPCSveti velikomučenik Nikita i Sveti Josif Temišvarski
Kada knez gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada je Sveti Nikita stao pred kneza i izobličio ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
SPC i njeni vernici danas slave Svetog velikomučenika Nikitu i Svetog Josifa Temišvarskog.
Sveti Nikita je bio rodom od Gota; učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada je Sveti Nikita stao pred kneza i izobličio ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
SPC
Ikona Svetog Nikite
Stavljen na muke, Nikita je sve jače ispovedao hrišćanstvo i molio se Bogu s blagodarnošću. I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držao je ikonu Presvete Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama svojim.
Ovu ikonu nosio je Sveti Nikita zato što mu se Bogorodica javila i utešila ga. Na kraju, mučitelji su Svetog Nikitu bacili u vatru, u kojoj je izdahnuo, ali njegovo telo ostalo je nepovređeno od ognja. Njegov drug, Marian, preneo je njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde je sagradio Crkvu Svetog Nikite i položio u nju njegove čudotvorne mošti . Postradaoje i proslavio se 372. godine.
Sveti Josif Temišvarski
Ovaj svetitelj srpskog porekla rodio se u Dubrovniku 1568. godine, od roditelja Jovana i Ekaterine, po prezimenu Fusko. Na krštenju je dobio ime Jakov. Vrlo rano, posle završetka škole, otišao je na Svetu goru i tamo se zamonašio u Manastiru Pantokratoru, gde je dobio monaško ime Josif.
Printscreen/Facebook/Пријатељи манастира Хиландара
Ikona Svetog JosifaTemišvarskog
Zatim je živeo i podvizavao se u Manastiru Vatopedu, pa Hilandaru, Lavri, Ksiropotamu i najzad Kutlumušu, gde je postao i iguman. Josif je bio smiren monah, veliki molitvenik, i još za života se pokazao čudotvorac. Ove i druge njegove osobine zapazio je srpski, pećski patrijarh Gavrilo Prvi i izabrao Josifa za mitropolita temišvarskog (1650. godine), jer su Banat i Temišvar, u ovo vreme turske vladavine, bili pod jurisdikcijom Pećke patrijaršije.
Kao mitropolit, Sveti Josif je razvio široku pastirsku delatnost: putovao je po eparhiji, rukopolagao sveštenike, propovedao i poučavao. Kod turskih vlasti, čiji je jezik znao, zauzimao se za svoju pastvu i za hrišćanski narod. Radi školovanja crkvenih klirika, osnovao je i svešteničku školu. Došavši do duboke starosti, sveti Josif se sam povukao u manastir Partoš u Banatu. No pobožni narod je i ovde posećivao svog pastira, dolazeći mu za blagoslov, savete i molitvenu pomoć.
Provevši u ovom manastiru oko tri godine, Sveti Josif se tu i upokojio u svojoj 88. godini života, na dan Uspenja Presvete Bogorodice 15. septembra 1656. godine. Sahranjen je pod oltarom crkve koju je sam podigao. Njegove svete mošti palaze ze danas u katedralnom hramu u Temišvaru.
Sveti Josif je smatran svetiteljem i čudotvorcem još u toku ovozemaljskog života. Trideset godina posle njegog upokojenja. 1686. godine, Sabor Mitropolije banatske naziva ga imenom Sveti Josif Novi. U jednoj knjizi sa svetiteljskim službama na grčkom, đakon Damaskin opisao je više čuda Svetog Josifa. Ova se knjiga čuva u manastiru Partašu u Rumuniji. Sinod Rumunske pravoslavne crkve uneo je Svetog Josifa Novog u svoj kalendar, a 1965. godine to je isto učinila i Srpska pravoslavna crkva.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Sveti Teofan nas podseća na važnost samoposmatranja i duhovnog napredovanja kako bismo se oslobodili mračnih uticaja. On ističe da je ključna borba sa sopstvenim slabostima i strastima, a ne samo spoljašnje delovanje zlih duhova.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Svetac takođe upućuje na ozbiljan problem – postojanje prvorodnog greha. Iako detinjstvo u svom početku može delovati kao čist period života, sveti Teofan nas podseća da greh, iako skriven u početku, postepeno izlazi na površinu i menja našu prirodu. Ovaj proces nije pitanje slučajnosti, već, kako svetac objašnjava, deo naše slobode i odgovornosti. Greh nije nešto što nas neizbežno mora odvesti u propast, već nešto sa čim se moramo boriti.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
