Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Tokom istorije, tetovaže su imale različite funkcije. U antičkom svetu, one su služile kao oznaka vlasništva, dok su u paganskim kulturama predstavljale sredstvo za povezivanje s duhovima i božanstvima. Crteži na telu su bili načini da se prizovu određeni duhovi kojima su se ljudi klanjali.
Međutim, hrišćanska crkva odbacuje tetoviranje zbog njegovog povezanosti s paganskim verovanjima. Naime, u paganskom svetu glavni smisao tetoviranja bilo je opštenje s duhovima, paganskim božanstvima, a u hrišćanstvu, najprostije rečeno, u paganski bogovi izjednačeni sa demonima.
Smatra se da tetovaže omogućavaju komunikaciju s nečistim duhovima, što je suprotno istinskom obožavanju Boga. Zbog svog kultnog i magijskog karaktera, tetovaže se doživljavaju kao ostatak paganizma i kao nešto što nije u skladu s hrišćanskim učenjima i zato ih i ne prihavata.
Stari zavet zapoveda Izraelcima: “Za mrtvacem ne režite tela svojega, niti stavljajte tetoviran znak na sebe. Ja sam Gospod” (Treća Mojsijeva 19:28). Tako da i ako vernici danas nisu više pod zakonom Starog zaveta, (Rimljani 10:4; Galatima 3:23-25; Efescima 2:15), činjenica da postoji zapovest protiv tetoviranja treba da nas natera da se zamislimo.
Iako Novi zavet ne kaže ništa o tome da li vernik može ili ne može da se tetovira, teolog Vuk Jovanović svojevremeno je za jednu televiziju rekao da bi svaki vernik ipak trebalo da se posavetuje sa sveštenikom šta u ovom slučaju uraditi.
- Tetovaže nisu u tradiciji našeg naroda. U Starom zavetu bilo je zabranjeno tetoviranje zato što je na Biliskom istoku tetoviranje bilo povezano sa idolopoklonstvom. Tetovirana se imena bogova, amajlija... To je danas trend, a najveći je problem što su te tetovaže obično u suprotnostima sa porukama koje crkva šalje. Ovde se stvara dobar prostor za lični odnos vernika sa sveštenikom, da se potrađi savet od njega - kaže Vuk Jovanović.
Međutim, iguman Rafailo Boljević kaže da su tetovaže, u hrišćanskom smislu, klasična provokacija satane.
- Što se tiče tetovaža, te pošasti ovoga vremena, tog mesarskog obeležavanja, kao grla što se obeležavaju na farmama, to je potreba za ovaploćenim Bogom, ali kako... Tetovaža je potreba za dodirom, pečetom, ali da bude i na telu, istina objavljena na jednom niskom, opasnom nivou. Ali, iz svih tih tih potencijala koji nisu pravilno iskorišćeni, đavo gradi svoje trendove - kaže on i nastavlja:
- Tetoviranje je manifestacija tih najdubljih potreba, da postanemo ovaploćeni sa Bogom koji je postao čovek. I umesto da iznutra osveštavamo hram svetim vrlinama koje preko uma i volje, i koja i na same kosti i telo ostavlja pečat...
On kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način..
- Čovek je takvo biće, teži ga Bogu, ali odvojen od crkve i otrovanan krvlju satanskom i grehom, on tu potrebu ne može da suzbije, ali je na pogrešan način ispoljava. I zato se sve veće površine tela nalaze pod tetovažama. Ono što je nedopustivo jeste da hrišćanin bude istetoviran. Oni koji se budu tetovirali ima da se stide na Dan svetog suda pred svojim svetim precima, mučenicima. I ta tetovaža, ako ne bude očišćena makar iznutra pokajanjem, biće pečat srama na Dan strašnog i drugog dolaska Gospodnjeg. Posebno ako se radi o slikama svetitelja, Bodorodice i gospoda Isusa Hrista. To je klasična satanska provokacija. Da ne govorimo o torosatanističkim simbolima - kaže on i nastavlja:
- Nema potrebe za tetovažama, kršten si, miromazan, zapečaćen duhom svetim, nevedljivi pečatom duha svetom... Tako krv duha Božjeg ulazi u tvoju krv i telo Božije ulazi u tvoje, i liturgijskim životom se sjedinjuješ sa Bogom. Neka um bude u vrlini, o kakvim tetovažama mi govorimo. Neka um bude u vrlini, neka bude blagodatna tetovaža srca, kao svetom Ignjatiju Bogonošcu što je bila. Lako je leći i tetovirati telo, on sad tebi tetovira sliku Hrista, onom drugom će posle tebe đavola... Poenta je da umnom molitvom ispišemo i istetoviramo ime Hristovo na pločama srca. To je ime koji će i našem imenu dati neprolaznu slavu.
Način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica. Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome. Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. srede po Pedesetnici ukazuje na to kako su Božji sledbenici, suočeni s "olujom na moru", simbol svakog čoveka u borbi sa životnim izazovima. Iako se Gospod čini nepomičnim i statičnim, jasno stavlja do znanja da je uvek prisutan, prateći sve šta se dešava. On reaguje samo kada su ljudski napori nedovoljni, čime se osigurava da se Njegov plan ostvari. Ono što je čini specifičnom u odnosu na ostale pravoslavne hramove u Srbiji je njen tlocrt. Građena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde. Ostale crkve u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino ona ima kružnu i to je čini izuzetnom.
Printskrin: Youtube
Duhovna riznica
10:56 | 22.09.2024
PRAVI HRIŠĆANI NE PRIZNAJU SUDBINU VEĆ ISKLJUČIVO SLOBODNU VOLJU: Evo i šta je ona i kako vam menja život, a da toga niste ni svesni!
Duhovna riznica
08:00 | 24.09.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: Reč dolazi sa neba na zemlju i privlači one koji je hoće!
Duhovna riznica
08:00
MISAO ZA SVAKI DAN U GODINI: Molitva je primalac Božjeg dejstva, a najbolja glasi: "Gospode, učini sa mnom kako sam hoćeš"!"
Crkve i manastiri
15:33 | 24.09.2024
NAJSTARIJA SVETINJA U SRBIJI: Crkva u kojoj je Stefan Nemanja primio hrišćanstvo, krstio sva tri sina i odrekao se vlasti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tokom boravka u Bokokotorskom zalivu, poglavar SPC osveštaće krst za budući Saborni hram u Bijeloj, služiće liturgiju povodom jubileja Crkve Polaganja rize Presvete Bogorodice, te prisustvovati svečanoj akademiji povodom 185 godina Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo“ iz Kotora.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Na prostoru bogatom istorijom i obeleženim stradanjem, osveštan je Skit Svetih Joakima i Ane, koji će postati ženski manastir, oživljavajući zaboravljene korene duhovnosti.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. srede po Pedesetnici ukazuje na to kako su Božji sledbenici, suočeni s "olujom na moru", simbol svakog čoveka u borbi sa životnim izazovima. Iako se Gospod čini nepomičnim i statičnim, jasno stavlja do znanja da je uvek prisutan, prateći sve šta se dešava. On reaguje samo kada su ljudski napori nedovoljni, čime se osigurava da se Njegov plan ostvari.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Na prostoru bogatom istorijom i obeleženim stradanjem, osveštan je Skit Svetih Joakima i Ane, koji će postati ženski manastir, oživljavajući zaboravljene korene duhovnosti.
Ono što je čini specifičnom u odnosu na ostale pravoslavne hramove u Srbiji je njen tlocrt. Građena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde. Ostale crkve u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino ona ima kružnu i to je čini izuzetnom.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Po učenju Svetog Jovana Zlatoustog „samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili ako što postradaš. Ali inače nemoj izlaziti, jer ako izađeš pre završetka, podoban si Judi, koji je izašao sa Tajne večere, gdje behu za trpezom Spasitelj sa apostolima, i otišao je i prodao Hrista".
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Uprkos ruševinama i stalnim borbenim dejstvima, monasi i monahinje iz Manastira Svetog Nikolaja nastavljaju bogosluženja, oslanjajući se na veru i molitvu. Monahinja Zosima uz igumaniju Anu, obilaže braću i sestre na ratištu i poručuje da kako što strada čovek koji vodi grešan život, isti je slučaj i sa društvom.
Poznati po tajnim ritualima i zabranjenim praksama, uključujući slobodu žena i jedinstvene obrede, Bektaši predstavljaju mističnu snagu u Albaniji, a nekada su upravljali profitabilnim rudnicima soli tokom osmanskog perioda.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
