Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Jedno o najtežih pitanja hriđćanstva jeste da li deca nasleđuju grehe svojih roditelja.
Ovu veliku delemu je razrešio otac Ljuba koji je istako da deca ne nasleđuju grehe svojih predaka, ističići da ova, nazovimo je bojazan, ima korene u Bibliji u delu kada Bog daje zapovesti Mojsiju i gde kaže, između ostalog o odolupoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene".
Posebno naglašavajući deo gde se kaže pohodim "grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena" on napominje da ima veoma poročnih porodica gde generacije i generacije čine zlo.
- Čak i Sveti Nikolaj pričao o dinastiji greha. I onda se dešava da Bog u jednoj genraciji, trećoj, četvrtoj, i onda se Gospod, po ovoj knjizi Mojsivoj, javi da to preseče. Ne radi grehova njihovih predaka, nego njihovih ličnih kako bi prekinuo taj teror grehova. Ne zato da bi njih kaznio već da bi druge od njih spasao. Jer Bog ne kažnjava i ne sudi, to rade dela naša. Otuda Sveti Nikolaj piše o dinastiji greha i kažnjavanju trećeg ili četvrtog kolena kojima nije bilo dovoljno grehova ranijih generacija, koji se nisu opametili niti pokajali. I onda Gospod dozvoli da ti gresi isplivaju i onda ne kaznjava on, nego ovi što ih čine, sami sbe - priča otac Ljuba.
Naglašava da se Izraelom pronisala ono što je Bog rekao Mojsiju vezano za idolopoklonstvo i da ga je on potom pozvao i pitao zašto se priča da On kažnjava decu zbog grehova predaka.
Otac Ljuba kaže da Gospod u knjizi proroka Jezekilja 18. glava to objašnjava ovako:
Shutterstock
Deca ne nasleđuju grehe roditelja
Jezekilj piše: "Opet mi dolazi reč Gospodnja. Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izraeljevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožnje, a sinovima trnu zubi. Tako ja bio živ, govori Gospod. Nećete više govoriti takve priče o Izraelju. Gle, sve su duše moje, kako duše očeva, tako i duše dece moje. I koja duša greši, ona će poginuti. Kako duša očeva, tako duša sinova. A vi govorite: Zašto da sin ne nosi bezakonja očeva. Jer sin čini sud i pravdu, ako čini, sve uredbe moje drži i izvršuje. Doista će živeti i neće biti kažnjen.Koja duša zgreši ona će umreti. Sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinova".
Otac Ljuba naglašava da je ovo i više nego jasno i da će svakog kažnjavati njegova dela.
- Dakle, svako snosi posledice za svoj greh i svakome će njegov greh suditi. Ima li leka, ima. U pokojanju, ispovesti, pričešću. Kad se popravimo, zažalimo i ne ponavljamo ga. I još nešto, šta možemo učeniti za naše pretke koji su činili grehove, da Gospod bude blag na Sudu prema njima. To možemo učiniti našim podvigom i našom žrtvom. Da se mi kajemo za njihove grehe, da svojim vrlinama otkupljujemo grehe predaka - kaže i dodaje da je rad u humanitarnim organizacijama, ali najviše milostinja, moćno sredstvo za otkupljivanje greha predaka.
Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
