Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Jedno o najtežih pitanja hriđćanstva jeste da li deca nasleđuju grehe svojih roditelja.
Ovu veliku delemu je razrešio otac Ljuba koji je istako da deca ne nasleđuju grehe svojih predaka, ističići da ova, nazovimo je bojazan, ima korene u Bibliji u delu kada Bog daje zapovesti Mojsiju i gde kaže, između ostalog o odolupoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene".
Posebno naglašavajući deo gde se kaže pohodim "grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena" on napominje da ima veoma poročnih porodica gde generacije i generacije čine zlo.
- Čak i Sveti Nikolaj pričao o dinastiji greha. I onda se dešava da Bog u jednoj genraciji, trećoj, četvrtoj, i onda se Gospod, po ovoj knjizi Mojsivoj, javi da to preseče. Ne radi grehova njihovih predaka, nego njihovih ličnih kako bi prekinuo taj teror grehova. Ne zato da bi njih kaznio već da bi druge od njih spasao. Jer Bog ne kažnjava i ne sudi, to rade dela naša. Otuda Sveti Nikolaj piše o dinastiji greha i kažnjavanju trećeg ili četvrtog kolena kojima nije bilo dovoljno grehova ranijih generacija, koji se nisu opametili niti pokajali. I onda Gospod dozvoli da ti gresi isplivaju i onda ne kaznjava on, nego ovi što ih čine, sami sbe - priča otac Ljuba.
Naglašava da se Izraelom pronisala ono što je Bog rekao Mojsiju vezano za idolopoklonstvo i da ga je on potom pozvao i pitao zašto se priča da On kažnjava decu zbog grehova predaka.
Otac Ljuba kaže da Gospod u knjizi proroka Jezekilja 18. glava to objašnjava ovako:
Shutterstock
Deca ne nasleđuju grehe roditelja
Jezekilj piše: "Opet mi dolazi reč Gospodnja. Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izraeljevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožnje, a sinovima trnu zubi. Tako ja bio živ, govori Gospod. Nećete više govoriti takve priče o Izraelju. Gle, sve su duše moje, kako duše očeva, tako i duše dece moje. I koja duša greši, ona će poginuti. Kako duša očeva, tako duša sinova. A vi govorite: Zašto da sin ne nosi bezakonja očeva. Jer sin čini sud i pravdu, ako čini, sve uredbe moje drži i izvršuje. Doista će živeti i neće biti kažnjen.Koja duša zgreši ona će umreti. Sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinova".
Otac Ljuba naglašava da je ovo i više nego jasno i da će svakog kažnjavati njegova dela.
- Dakle, svako snosi posledice za svoj greh i svakome će njegov greh suditi. Ima li leka, ima. U pokojanju, ispovesti, pričešću. Kad se popravimo, zažalimo i ne ponavljamo ga. I još nešto, šta možemo učeniti za naše pretke koji su činili grehove, da Gospod bude blag na Sudu prema njima. To možemo učiniti našim podvigom i našom žrtvom. Da se mi kajemo za njihove grehe, da svojim vrlinama otkupljujemo grehe predaka - kaže i dodaje da je rad u humanitarnim organizacijama, ali najviše milostinja, moćno sredstvo za otkupljivanje greha predaka.
Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
