Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Jedno o najtežih pitanja hriđćanstva jeste da li deca nasleđuju grehe svojih roditelja.
Ovu veliku delemu je razrešio otac Ljuba koji je istako da deca ne nasleđuju grehe svojih predaka, ističići da ova, nazovimo je bojazan, ima korene u Bibliji u delu kada Bog daje zapovesti Mojsiju i gde kaže, između ostalog o odolupoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene".
Posebno naglašavajući deo gde se kaže pohodim "grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena" on napominje da ima veoma poročnih porodica gde generacije i generacije čine zlo.
- Čak i Sveti Nikolaj pričao o dinastiji greha. I onda se dešava da Bog u jednoj genraciji, trećoj, četvrtoj, i onda se Gospod, po ovoj knjizi Mojsivoj, javi da to preseče. Ne radi grehova njihovih predaka, nego njihovih ličnih kako bi prekinuo taj teror grehova. Ne zato da bi njih kaznio već da bi druge od njih spasao. Jer Bog ne kažnjava i ne sudi, to rade dela naša. Otuda Sveti Nikolaj piše o dinastiji greha i kažnjavanju trećeg ili četvrtog kolena kojima nije bilo dovoljno grehova ranijih generacija, koji se nisu opametili niti pokajali. I onda Gospod dozvoli da ti gresi isplivaju i onda ne kaznjava on, nego ovi što ih čine, sami sbe - priča otac Ljuba.
Naglašava da se Izraelom pronisala ono što je Bog rekao Mojsiju vezano za idolopoklonstvo i da ga je on potom pozvao i pitao zašto se priča da On kažnjava decu zbog grehova predaka.
Otac Ljuba kaže da Gospod u knjizi proroka Jezekilja 18. glava to objašnjava ovako:
Shutterstock
Deca ne nasleđuju grehe roditelja
Jezekilj piše: "Opet mi dolazi reč Gospodnja. Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izraeljevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožnje, a sinovima trnu zubi. Tako ja bio živ, govori Gospod. Nećete više govoriti takve priče o Izraelju. Gle, sve su duše moje, kako duše očeva, tako i duše dece moje. I koja duša greši, ona će poginuti. Kako duša očeva, tako duša sinova. A vi govorite: Zašto da sin ne nosi bezakonja očeva. Jer sin čini sud i pravdu, ako čini, sve uredbe moje drži i izvršuje. Doista će živeti i neće biti kažnjen.Koja duša zgreši ona će umreti. Sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinova".
Otac Ljuba naglašava da je ovo i više nego jasno i da će svakog kažnjavati njegova dela.
- Dakle, svako snosi posledice za svoj greh i svakome će njegov greh suditi. Ima li leka, ima. U pokojanju, ispovesti, pričešću. Kad se popravimo, zažalimo i ne ponavljamo ga. I još nešto, šta možemo učeniti za naše pretke koji su činili grehove, da Gospod bude blag na Sudu prema njima. To možemo učiniti našim podvigom i našom žrtvom. Da se mi kajemo za njihove grehe, da svojim vrlinama otkupljujemo grehe predaka - kaže i dodaje da je rad u humanitarnim organizacijama, ali najviše milostinja, moćno sredstvo za otkupljivanje greha predaka.
Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Pravoslavni duhovnici dele savete o tome kako uz molitvu, veru i mir uspešno započeti novu školsku godinu i suočiti se sa svim izazovima koji je prate.
Veliki pravoslavni misionar i autor brojnih knjiga otvoreno govori o opasnostima zavisnosti od pornografije i uozorava na njenu povezanost sa nasiljem, kriminalom, pa čak i prelaskom na teške droge, ističući da je to duhovna bolest koja zahteva hitnu pažnju roditelja i društva.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
