Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Jedno o najtežih pitanja hriđćanstva jeste da li deca nasleđuju grehe svojih roditelja.
Ovu veliku delemu je razrešio otac Ljuba koji je istako da deca ne nasleđuju grehe svojih predaka, ističići da ova, nazovimo je bojazan, ima korene u Bibliji u delu kada Bog daje zapovesti Mojsiju i gde kaže, između ostalog o odolupoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene".
Posebno naglašavajući deo gde se kaže pohodim "grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena" on napominje da ima veoma poročnih porodica gde generacije i generacije čine zlo.
- Čak i Sveti Nikolaj pričao o dinastiji greha. I onda se dešava da Bog u jednoj genraciji, trećoj, četvrtoj, i onda se Gospod, po ovoj knjizi Mojsivoj, javi da to preseče. Ne radi grehova njihovih predaka, nego njihovih ličnih kako bi prekinuo taj teror grehova. Ne zato da bi njih kaznio već da bi druge od njih spasao. Jer Bog ne kažnjava i ne sudi, to rade dela naša. Otuda Sveti Nikolaj piše o dinastiji greha i kažnjavanju trećeg ili četvrtog kolena kojima nije bilo dovoljno grehova ranijih generacija, koji se nisu opametili niti pokajali. I onda Gospod dozvoli da ti gresi isplivaju i onda ne kaznjava on, nego ovi što ih čine, sami sbe - priča otac Ljuba.
Naglašava da se Izraelom pronisala ono što je Bog rekao Mojsiju vezano za idolopoklonstvo i da ga je on potom pozvao i pitao zašto se priča da On kažnjava decu zbog grehova predaka.
Otac Ljuba kaže da Gospod u knjizi proroka Jezekilja 18. glava to objašnjava ovako:
Shutterstock
Deca ne nasleđuju grehe roditelja
Jezekilj piše: "Opet mi dolazi reč Gospodnja. Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izraeljevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožnje, a sinovima trnu zubi. Tako ja bio živ, govori Gospod. Nećete više govoriti takve priče o Izraelju. Gle, sve su duše moje, kako duše očeva, tako i duše dece moje. I koja duša greši, ona će poginuti. Kako duša očeva, tako duša sinova. A vi govorite: Zašto da sin ne nosi bezakonja očeva. Jer sin čini sud i pravdu, ako čini, sve uredbe moje drži i izvršuje. Doista će živeti i neće biti kažnjen.Koja duša zgreši ona će umreti. Sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinova".
Otac Ljuba naglašava da je ovo i više nego jasno i da će svakog kažnjavati njegova dela.
- Dakle, svako snosi posledice za svoj greh i svakome će njegov greh suditi. Ima li leka, ima. U pokojanju, ispovesti, pričešću. Kad se popravimo, zažalimo i ne ponavljamo ga. I još nešto, šta možemo učeniti za naše pretke koji su činili grehove, da Gospod bude blag na Sudu prema njima. To možemo učiniti našim podvigom i našom žrtvom. Da se mi kajemo za njihove grehe, da svojim vrlinama otkupljujemo grehe predaka - kaže i dodaje da je rad u humanitarnim organizacijama, ali najviše milostinja, moćno sredstvo za otkupljivanje greha predaka.
Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na duhovnoj tribini „Pred izazovom veštačke inteligencije: pogled iz pravoslavne perspektive“, sveštenik Oliver Subotić otkriva najmračnije zamke digitalne ere i poziva vernike da se probude pre nego što tehnologija preuzme um i dušu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
