Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Jedno o najtežih pitanja hriđćanstva jeste da li deca nasleđuju grehe svojih roditelja.
Ovu veliku delemu je razrešio otac Ljuba koji je istako da deca ne nasleđuju grehe svojih predaka, ističići da ova, nazovimo je bojazan, ima korene u Bibliji u delu kada Bog daje zapovesti Mojsiju i gde kaže, između ostalog o odolupoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene".
Posebno naglašavajući deo gde se kaže pohodim "grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena" on napominje da ima veoma poročnih porodica gde generacije i generacije čine zlo.
- Čak i Sveti Nikolaj pričao o dinastiji greha. I onda se dešava da Bog u jednoj genraciji, trećoj, četvrtoj, i onda se Gospod, po ovoj knjizi Mojsivoj, javi da to preseče. Ne radi grehova njihovih predaka, nego njihovih ličnih kako bi prekinuo taj teror grehova. Ne zato da bi njih kaznio već da bi druge od njih spasao. Jer Bog ne kažnjava i ne sudi, to rade dela naša. Otuda Sveti Nikolaj piše o dinastiji greha i kažnjavanju trećeg ili četvrtog kolena kojima nije bilo dovoljno grehova ranijih generacija, koji se nisu opametili niti pokajali. I onda Gospod dozvoli da ti gresi isplivaju i onda ne kaznjava on, nego ovi što ih čine, sami sbe - priča otac Ljuba.
Naglašava da se Izraelom pronisala ono što je Bog rekao Mojsiju vezano za idolopoklonstvo i da ga je on potom pozvao i pitao zašto se priča da On kažnjava decu zbog grehova predaka.
Otac Ljuba kaže da Gospod u knjizi proroka Jezekilja 18. glava to objašnjava ovako:
Shutterstock
Deca ne nasleđuju grehe roditelja
Jezekilj piše: "Opet mi dolazi reč Gospodnja. Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izraeljevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožnje, a sinovima trnu zubi. Tako ja bio živ, govori Gospod. Nećete više govoriti takve priče o Izraelju. Gle, sve su duše moje, kako duše očeva, tako i duše dece moje. I koja duša greši, ona će poginuti. Kako duša očeva, tako duša sinova. A vi govorite: Zašto da sin ne nosi bezakonja očeva. Jer sin čini sud i pravdu, ako čini, sve uredbe moje drži i izvršuje. Doista će živeti i neće biti kažnjen.Koja duša zgreši ona će umreti. Sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinova".
Otac Ljuba naglašava da je ovo i više nego jasno i da će svakog kažnjavati njegova dela.
- Dakle, svako snosi posledice za svoj greh i svakome će njegov greh suditi. Ima li leka, ima. U pokojanju, ispovesti, pričešću. Kad se popravimo, zažalimo i ne ponavljamo ga. I još nešto, šta možemo učeniti za naše pretke koji su činili grehove, da Gospod bude blag na Sudu prema njima. To možemo učiniti našim podvigom i našom žrtvom. Da se mi kajemo za njihove grehe, da svojim vrlinama otkupljujemo grehe predaka - kaže i dodaje da je rad u humanitarnim organizacijama, ali najviše milostinja, moćno sredstvo za otkupljivanje greha predaka.
Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Iguman Manastira Podmaine kaže da tetoviranje zapravo potiče iz potrebe da telo uzme učešće u večnim božanskim energijama, ali da to ljudi manifestuju na pogrešan način.
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po starom kalendaru i Svetog apostola Aristovula po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetih Hilarija i Tacijana, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
