Kada je saznao da se u blizini Soreosa nalazi mesto Limna u kome žive samo neznabošci, ovaj svetac je otišao tamo i hrabro počeo da propoveda o ljubavi Hristovoj i ispravnosti vere u jednog Boga i uskoro mnogi poverovaše u njegove reči.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Sveštenomučenika Avtonoma koji je živeo i propovedao hrišćanstvo u Italiji sve dok car Dioklecijan nije zapovedio veliki progon hrišćana. Tada se povukao u Vitiniju Azijsku, u mesto zvano Soreos. Tu je mnoge preveo u hrišćanstvo, i sagradio crkvu Svetog Arhangela Mihaila.
Obitavao u kući nekoga dobrog hrišćanina Kornelija, koga Avtonom posveti najpre za prezvitera, a potom i za episkopa.
Nedaleko od grada Soreosa nalazilo se mesto Limna, naseljeno samo neznabošcima. Sveti Avtonom je otišao u to mesto i ubrzo je prosvetlio mnoge Jevanđeljem Hristovim.
To je naljutilo neznabošce, pa su oni jednoga dana uleteli u crkvu sv. Arhangela Mihaila u Soreosu, i na službi Božjoj su ubili Avtonoma u oltaru, i mnoge druge hrišćane u hramu.
U vreme cara Konstantina na grobu Sveti Avtonoma je podignut hram, a to je uradio neki carski velmož Sevirijan. Na 200 godina posle svoje smrti javio se jednom vojniku, po imenu Jovanu. On je posle otkopao mošti Svetog Avtonoma, koje je našao netruležne.
"I mnogi bolesnici dobiše zdravlje od moštiju svetiteljevih. Tako Bog proslavi onoga koji Njega proslavljaše dok življaše u telu", piše u žitiju ovog ugodnika Božjeg.
Prilika za duhovno usavršavanje kroz drevne melodije i molitveno pojanje, pod okriljem Crkve i uz blagoslov poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Praznovanje crkvene Nove godine 14. septembra po novom kalendaru, 1. septembra po starom, oslanja se na duboke duhovne i istorijske korene. Ustanovljeno na Prvom vaseljenskom saboru, ovo vreme poziva na obnovu kroz liturgijski ciklus i sećanje na značajne trenutke iz hrišćanske tradicije.
Iako se tokom vekova mnogo šta menjalo u životima i običajima našeg naroda, slava je čuvana kao najveća svetinja i upražnjavala se i u ratovima, i u igznanstvima, i u bolnicama i kada se imalo i kada nije.
Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
Nekadašnji iguman manastira Iviron i jedan od najznačajnijih duhovnih otaca 20. veka ostavio je neizbrisiv trag u životu Atosa i srpskoj bogoslovskoj misli, gde je generacijama prenosio duh liturgijske obnove i živu veru u Hrista.
Tragična smrt američkog aktiviste Čarlija Kirka otkriva njegov duboki odnos prema pravoslavlju, dok pravoslavni sveštenik upozorava na sve veće nasilje i duhovnu krizu u SAD.
Nakon što je pogođena metkom u glavu tokom masakra u katoličkoj školi u Mineapolisu, Sofija Forčas iz dana u dan pokazuje izvanredan napredak, a njena porodica veruje da je tajnu njenog izlečenja otkrila u usrdnoj molitvi i nepokolebljivoj veri.
U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U jednom momentu počeli su da im dovode bolesnike radi iscelenja i tako su postale, protiv svoje volje, slavne. Kada je za njih čuo knez Fronton izveo ih je pred sud. Međutim, kada ih je video, začudi se njihovoj lepoti.
Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
Sveti prorok Zaharije i pravedna Jelisaveta bili su roditelji Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
U pravoslavnoj crkvi se pominje kao sveti mučenik, koji je stradao od progona u vreme cara Numerijana.
Kao revnosni hrišćanin, postavljen je za episkopa u Nikomidiji i to u vreme najgoreg gonjenja hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom.
Tragična smrt američkog aktiviste Čarlija Kirka otkriva njegov duboki odnos prema pravoslavlju, dok pravoslavni sveštenik upozorava na sve veće nasilje i duhovnu krizu u SAD.
U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
