Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja dvojicu velikih svetitelja: apostola koji je Jvanđeljem dotakao srca ljudi i mitropolita koji je verom i mudrošću ujedinio narod Crne Gore.
Na današnji dan, 31. oktobra, Srpska pravoslavna crkva proslavlja dvojicu velikih ugodnika Božjih – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
Dok se apostol Luka pamti po blagoj reči, Jevanđelju i slikarskom daru kojim je naslikao prvu ikonu Presvete Bogorodice, Sveti Petar Cetinjski ostao je upamćen kao mitropolit koji je svoj narod vodio kroz najteže istorijske bure – ne oružjem, već ljubavlju, pravdom i verom.
Sveti Petar Cetinjski, rođen kao Petar I Petrović Njegoš 1. aprila 1749. godine u Njegušima, potekao je iz znamenite porodice Petrovića. Još kao dete pokazivao je duboku pobožnost i želju za učenjem, pa ga je stric, mitropolit Sava Petrović, doveo na Cetinje da „uči knjigu“. U dvanaestoj godini primio je monaški podstrig, a već sa petnaest godina poslat je na školovanje u Rusiju – zemlju koja je tada bila duhovni i politički oslonac Crne Gore.
Kada je 1784. godine hirotonisan za episkopa u Sremskim Karlovcima, Petar Cetinjski postao je duhovni i svetovni vođa naroda koji je živeo u teškim vremenima. Njegova misija nije bila samo pastirska – on je pokušavao da ujedini zavađena crnogorska plemena, da uguši krvnu osvetu i uvede red i pravdu.
Sveti Petar Cetinjski nije bio samo vođa, već i pisac i duhovnik. Napisao je Istoriju Crne Gore do 1711. godine, više pesama, pohvalu Karađorđu Petroviću, kao i preko 260 arhipastirskih poslanica, u kojima je narod učio hrišćanskoj ljubavi, praštanju i slozi. Njegova reč bila je lek za razdore i uteha za mnoge koji su trpeli nepravdu.
Proživeo je 81 godinu, od kojih je 46 proveo na tronu cetinjskih mitropolita. Upokojio se u Cetinjskom manastiru 1830. godine, a njegove mošti, koje se i danas čuvaju u ovoj svtetinji, svedoče o svetosti njegovog života.
Sveti Petar Cetinjski bio je poštovan još dok je hodao ovom zemljom. Vernici su verovali u njegove molitve, a mnogi su svedočili o isceljenjima i čudesima. Njegovo ime i danas nose mnogi hramovi širom Srpske patrijaršije, a Crna Gora ga pamti kao svetitelja mira, pravde i narodne složnosti.
Njegovo žitije i službu napisao je 1893. godine beogradski mitropolit Mihailo, oslanjajući se na kazivanja cetinjskog mitropolita Mitrofana Bana. Tako je lik Svetog Petra Cetinjskog zauvek utkan u molitveno pamćenje našeg naroda.
U istom danu kada Crkva čita Jevanđelje po Luki, u kojem odjekuje poruka o milosrđu, praštanju i Hristovoj ljubavi, ona se seća i vladike cetinjskog, koji je te reči pretočio u delo – u narod, u zakone, u život. Zato je 31. oktobar dan kada se vernici ne sećaju samo prošlosti, već uče kako da i danas, u vremenu nemira i podela, hodaju putem svetlosti – putem koji su trasirali Sveti apostol Luka i Sveti Petar Cetinjski.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
