Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja dvojicu velikih svetitelja: apostola koji je Jvanđeljem dotakao srca ljudi i mitropolita koji je verom i mudrošću ujedinio narod Crne Gore.
Na današnji dan, 31. oktobra, Srpska pravoslavna crkva proslavlja dvojicu velikih ugodnika Božjih – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
Dok se apostol Luka pamti po blagoj reči, Jevanđelju i slikarskom daru kojim je naslikao prvu ikonu Presvete Bogorodice, Sveti Petar Cetinjski ostao je upamćen kao mitropolit koji je svoj narod vodio kroz najteže istorijske bure – ne oružjem, već ljubavlju, pravdom i verom.
Sveti Petar Cetinjski, rođen kao Petar I Petrović Njegoš 1. aprila 1749. godine u Njegušima, potekao je iz znamenite porodice Petrovića. Još kao dete pokazivao je duboku pobožnost i želju za učenjem, pa ga je stric, mitropolit Sava Petrović, doveo na Cetinje da „uči knjigu“. U dvanaestoj godini primio je monaški podstrig, a već sa petnaest godina poslat je na školovanje u Rusiju – zemlju koja je tada bila duhovni i politički oslonac Crne Gore.
Kada je 1784. godine hirotonisan za episkopa u Sremskim Karlovcima, Petar Cetinjski postao je duhovni i svetovni vođa naroda koji je živeo u teškim vremenima. Njegova misija nije bila samo pastirska – on je pokušavao da ujedini zavađena crnogorska plemena, da uguši krvnu osvetu i uvede red i pravdu.
Sveti Petar Cetinjski nije bio samo vođa, već i pisac i duhovnik. Napisao je Istoriju Crne Gore do 1711. godine, više pesama, pohvalu Karađorđu Petroviću, kao i preko 260 arhipastirskih poslanica, u kojima je narod učio hrišćanskoj ljubavi, praštanju i slozi. Njegova reč bila je lek za razdore i uteha za mnoge koji su trpeli nepravdu.
Proživeo je 81 godinu, od kojih je 46 proveo na tronu cetinjskih mitropolita. Upokojio se u Cetinjskom manastiru 1830. godine, a njegove mošti, koje se i danas čuvaju u ovoj svtetinji, svedoče o svetosti njegovog života.
Sveti Petar Cetinjski bio je poštovan još dok je hodao ovom zemljom. Vernici su verovali u njegove molitve, a mnogi su svedočili o isceljenjima i čudesima. Njegovo ime i danas nose mnogi hramovi širom Srpske patrijaršije, a Crna Gora ga pamti kao svetitelja mira, pravde i narodne složnosti.
Njegovo žitije i službu napisao je 1893. godine beogradski mitropolit Mihailo, oslanjajući se na kazivanja cetinjskog mitropolita Mitrofana Bana. Tako je lik Svetog Petra Cetinjskog zauvek utkan u molitveno pamćenje našeg naroda.
U istom danu kada Crkva čita Jevanđelje po Luki, u kojem odjekuje poruka o milosrđu, praštanju i Hristovoj ljubavi, ona se seća i vladike cetinjskog, koji je te reči pretočio u delo – u narod, u zakone, u život. Zato je 31. oktobar dan kada se vernici ne sećaju samo prošlosti, već uče kako da i danas, u vremenu nemira i podela, hodaju putem svetlosti – putem koji su trasirali Sveti apostol Luka i Sveti Petar Cetinjski.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona.
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Prema nekim verovanjima, proricao je ukidanje žrtvenog zakona i ukidanje subote, umesto koje je Hristos ustanovio nedelju.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo - današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
