Preporod nas dovodi do toga da postanemo slični Bogu, ali za to je potrebna i naša aktivna saradnja — trud i staranje odnosno vaspitanje. To nije samo pasivno čekanje na Božiju milost, već i naš lični angažman u duhovnom usavršavanju, a ako to ne uradimo, sve će krenuti naopako.
"Dunu Bog duh životni i postade čovek po obrazu Božijem. Tako je i u preporodu: nadahnjivanjem Duha Božijeg, koji neznano otkuda i neznano kako prilazi, postavlja se početak novog života i obnavlja se obraz čoveka. To je polazna tačka. Od tada počinje trud usavršavanja obraza do podobija.
Preporođeni po obrazu Onoga koji ga je sazdao se Gospodnjim Duhom preobražava iz slave u slavu, iako ne bez ličnog udela. Naš je trud i staranje, a Bog, po našoj veri u Gospoda, izgrađuje i uzrasta [delo] blagodaću Presvetog Duha. Eto ideala i načina ostvarenja obraza i podobija Božijeg! A koliko samo pišu i govore o vaspitanju! Međutim, u reči Božijoj ono je u potpunosti određeno sa nekoliko reči.
Poduhvati se samo da ostvariš napisano i vaspitanje će samo po sebi uspešno da krene ka svom cilju. To je Božiji put. On, međutim, ne isključuje i ljudske puteve. Naprotiv, on im daje smer i venčava ih uspehom. Kad se ostaje samo na ljudskom, vaspitanje obično biva nedovoljno i manjkavo, a ne retko i sasvim izopačujuće za vaspitanike. Posle toga i život počinje da ide naopako. Gde se umnožava naopako vaspitanje, sve društvo počinje da se sve više i više nakrivljuje – i u svom životu i u svojim pogledima. Kraj toga je – sveopšta iskrivljenost. Jedan vuče na jednu stranu, a drugi na drugu".
Devetog četvrtka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi podseća na suštinu istinskog prvenstva u hrišćanstvu. Svojim rečima nas vodi ka služenju drugima, pozivajući nas da budemo sluge u svetu gde je služenje postalo zaboravljena vrlina.
Pobožnost u hramu ne počinje ulaskom kroz vrata, već se rađa u svakodnevnom životu. Sveti Teofan Zatvornik nas devetog petka posle Pedesetnice podseća da su naše misli i ponašanje u svetinjama odraz celokupnog života, te nas poziva da se u svakodnevnom životu pripremimo za dostojno prebivanje pred licem Božijim.
U svojoj knjizi za 13. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe večnu setvu Božje reči. Sejač, koji je sam Hristos, neprestano seje kroz apostole, Božansko Pismo i mudre učitelje. Ključ za plodnu dušu je pažnja prema reči Božjoj, ljubav i spremnost na delovanje.
Iako se tokom vekova mnogo šta menjalo u životima i običajima našeg naroda, slava je čuvana kao najveća svetinja i upražnjavala se i u ratovima, i u igznanstvima, i u bolnicama i kada se imalo i kada nije.
