Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu razbojničku (Mt.21,13). Svima je poznato da hram zahteva pobožnost, sabrane misli, udubljeno bogomislije i stajanje u prisustvu Božijem. Kako to ispuniti? U hram se ide sa željom za molitvom, da se kratko i sa toplim usrđem odstoji. Međutim, misli brzo počinju da lutaju i u glavi postaje još šumnije nego što je to bilo u hramu Jerusalimskom kada ga je Gospod pohodio.
Zbog čega je tako? Zbog toga što su boravak u hramu i misli koje u njemu imamo – odraz sveg našeg života. Kako se živi, tako se i u hramu ponaša. Hram utiče i unekoliko podržava duhovne potrebe, ali običan tok duhovnog nastrojenja preovladava.
Stoga, ako hoćeš da tvoj boravak u hramu bude dostojano prebivanje pred licem Božijim, pripremi se još u svakodnevnom običnom životu. Koliko god možeš, hodi u molitvenom raspoloženju. Taj trud će te dovesti dotle da ćeš i u hramu sve vreme da provedeš u pobožnosti. Ta pobožnost će, opet, da te pobuđuje i na pobožnost u običnom životu. Tako ćeš ići sve više i više. Gospod će pomoći. Ti samo počni!
