Dok se u ponedeljak treće sedmice po Vaskrsu sećamo vaskrslog Hrista i Njegove pobede nad smrću, reči Svetog Teofana Zatvornika dolaze kao tiha, ali snažna opomena svakom verniku: „Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima…“ — citirajući Svetog Stefana i dela apostolska, ovaj duhovni učitelj poziva nas da prestanemo tražiti Boga samo u zidovima crkava i da Mu, bez zadrške, predamo celo svoje srce.
Jer samo kada Gospodu damo celo srce, bez podela, bez ostataka koje čuvamo za sebe, tada će On sam u njemu načiniti Sebi dom. A ako Mu damo samo delove — ostaće razvaline, ruševine u kojima niko ne živi. Pa ni Bog.
„Sveti Stefan govori: Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima… Kakav ćete mi dom sazidati, govori Gospod, ili koje je mesto za počivanje moje? (Dap. 7,48–49). Samo nerukotvoreni hram srca može Boga da primi, kao što je rekao Gospod: Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14,23).
Mi ne možemo da shvatimo kako se to dešava. Ipak, to je tako, jer je očigledno da tada Bog čini u nama da hoćemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil. 2,13).
I zato ne rasuđuj o tome, nego samo daj Gospodu srce svoje, i pri tome — daj bez deobe. On sam će od njega sebi da napravi hram. Ako nešto ne bude predato, neće moći da se napravi celovit hram. Jer, nešto će biti trošno, nešto razbijeno. I ispašće, ako uopšte nešto ispadne, hram sa razvalinama, ili bez krova, ili bez vrata. U takvom se, pak, hramu ne može živeti. Ni Gospod neće u njemu prebivati. To će biti hram samo po imenu, dok će na delu predstavljati samo gomilu kamenja.“
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, za subotu pete sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik ostavlja snažno duhovno svedočanstvo o trenutku kada vera postaje lična, duboka i neuzdrmana — trenutku koji preobražava čitav život verujućeg čoveka.
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
U petak druge sedmice po Vaskrsu čitamo snažno svedočenje jednog od najmudrijih duhovnika 19. veka. Sveti Teofan Zatvornik piše o grehu Ananije i Sapfire, ali i o svakome od nas koji zaboravljamo da su Božje oči svetlije od sunca i da vide i najskrivenije pomisli srca.
