Zamislimo trenutak kada verujemo da smo nevidljivi – da ljudi ne znaju, da niko ništa ne primećuje, da su naša dela i pomisli skriveni u bezbednoj tišini. Ali upravo tada, kaže Sveti Teofan Zatvornik, zaboravljamo ono najvažnije:
Bog sve vidi. On ne posmatra samo ono spolja, već i ono što ni mi sami ne umemo uvek da sagledamo u sopstvenom srcu. U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, u odlomku namenjenom petku druge sedmice po Vaskrsu, ovaj veliki svetitelj nas podseća na sudbinu Ananije i Sapfire, ali i na našu svakodnevnu sklonost da zavaravamo sebe i druge – misleći da zavaravamo Boga.
“Zbog čega su sagrešili Ananija i Sapfira? Zbog toga što su zaboravili da Bog sve vidi – i njihova dela i pomisli. Da su se sećali toga da Bog sve vidi, i spolja i iznutra, i to jasnije nego svi ljudi, pa i oni sami, nikad im ne bi palo na pamet da zgreše pred apostolima.
Od toga potiču i svi naši gresi i grešne zamisli. Mi se trudimo da naše grehe sakrijemo od ljudskih pogleda i smatramo da smo time nešto učinili. Ljudi nam, ne videći naša dela, odaju poštovanje kao pravednicima, premda se suština naše ništavnosti niukoliko ne menja. Znajući to, neka se svako pita: 'Zašto satana u srce moje stavlja da lažem Bogu u lice?'
Oči Njegove, svetlije od sunca, vide i najskrivenije tajne srca: ni noć, ni more, ni podzemlje ne mogu se sakriti od Njega. Cećaj se toga i prema tome upravljaj svoje spoljašnje i unutrašnje ponašanje, makar te i niko ne video. Kada bi Svevideći bio neko nama stran – još bismo se i mogli ravnodušno odnositi prema Njegovom sveznanju.
Međutim, pošto je On i Sudija, i pošto sud svoj, po svome sveznanju, nekad izvršuje i pre nego što to mi očekujemo, biti ravnodušan – nije bezopasno. Može biti da je kod Njega već rešeno da se nad nama izvrši sud onoga časa kad pomislimo da se sa svojim gresima još možemo skrivati u tamnoj laži: Ne vidi Bog."
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
U danima tišine i tuge, kada Crkva ćutanjem obeležava smrt Gospoda Hrista, Sveti Teofan Zatvornik otkriva dublje značenje: Krst nije samo simbol bola, već izvor utehe za sve koji su spoznali svoju grešnost i traže pomilovanje.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, u četvrtak druge sedmice po Vaskrsu, ruski svetac razmatra duboku istinu o sudbini svakog čoveka prema delima koja čini.
