Molitveno se sećamo monaha koji je izabrao život u potpunom postu i neprekidnoj molitvi, posvećen Gospodu, a čiji su podvizi bili ispunjeni mirom i božanskom ljubavlju.
Srpska pravoslavna crkva 2. maja proslavlja Prepodobnog Jovana Vethopešternika, svetitelja čiji je život bio ispunjen izuzetnim podvigom, posvećenjem i ljubavlju prema Bogu. Istoga dana ovog velikog monaha i isposnika, poznatog po svom životu u palestinskoj pustinji i uzornom podvižništvu, proslavljaju i Ruska i Bugarska pravoslavna crkva.
Jovan je duhovno stasavao u bratiji prepodobnog Haritona, u Palestinskoj pustinji blizu Jerusalima, u oblasti poznatoj kao Vetha Lavra – jednom od najstarijih monaških naselja tog kraja. Život u Vethi Lavri bio je težak, ali duboko ukorenjen u duhovnoj tradiciji starozavetnih i novozavetnih podvižnika.
Još od mladosti, ogrejan božanskom ljubavlju, Jovan je odlučno pošao putem duhovne borbe i odricanja od svega prolaznog. Prezreo je sujetne strasti sveta i izabrao da se posveti monaškom životu, sledeći Hrista, koji je i sam bio tuđinac na zemlji i nije imao gde glavu da prisloni.
Po dolasku u Jerusalim, Jovan se poklonio svetim mestima, a zatim se nastanio u Vethi Lavri, gde je zbog svog vrlinskog života bio primljen s poštovanjem. Tu je, zbog svete revnosti i posvećenosti, bio rukopoložen za sveštenika. Njegov život bio je ispunjen postom, molitvom, noćnim bdenjima, sećanjem na smrt i neprestanim umrtvljenjem tela, te je zaista postao – zemaljski anđeo.
Iako se Vetha Lavra proslavila kao sveto mesto, njeni počeci su bili drugačiji – prvobitno razbojnička pećina. Tu su razbojnici vezanog svetog Haritona držali kao taoca, ali su na čudesan način pomrli, jer su se otrovali vinom koje je bilo zatrovano zmijskim otrovom. Hariton je, po Božijem promislu, bio izbavljen, a u toj pećini je podigao crkvu i sabrao monahe. Kasnije je iznad pećine nastanjena i monaška obitelj.
Zbog toga što je Prepodobni Jovan služio Bogu upravo u toj pećini, on je i dobio nadimak Vethopešternik – odnosno „iz Stare pećine“. Njegova svetost i prisustvo učinili su da to mesto postane istinski duhovni stub.
Prepodobni Jovan je upokojio u osmom veku, nakon što je u potpunosti ispunio svoj monaški zavet. Po predanju, sveti anđeli su u trenutku njegove smrti odneli njegovu dušu u večnu nebesku obitelj, u zajedništvo sa Gospodom.
Danas, na dan kada ga slavimo, podsećamo se na njegovu neumornu borbu protiv strasti i svetovne sujete, kao i na njegovu neugasivu ljubav prema Gospodu, koji mu je bio i cilj i utočište. Neka nas njegov svetli primer podstakne da se i sami trudimo u molitvi, postu, smirenju i uzdržanju – i da u svakodnevici ne zaboravimo da je jedina prava radost ona koja dolazi iz zajedništva sa Bogom.
Prepodobni Jovane Vethopešterniče, moli Boga za nas!
Jako dobar nam je pokazatelj šta su oni imali i kroz šta su oni prošli, a šta mi imamo danas, istakao je otac Predrag.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
U petak druge sedmice po Vaskrsu čitamo snažno svedočenje jednog od najmudrijih duhovnika 19. veka. Sveti Teofan Zatvornik piše o grehu Ananije i Sapfire, ali i o svakome od nas koji zaboravljamo da su Božje oči svetlije od sunca i da vide i najskrivenije pomisli srca.
Molitveno se sećamo monaha koji je izabrao život u potpunom postu i neprekidnoj molitvi, posvećen Gospodu, a čiji su podvizi bili ispunjeni mirom i božanskom ljubavlju.
Kristina je radila na važnim pozicijama, a onda je život krenuo sasvim drugim tokom – rodila je sina sa autizmom i potpuno mu se posvetila. Umesto kancelarije i karijere, izabrala je borbu, veru i neprekidno traganje za odgovorima.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Mošti Svetog Kasiana i danas počivaju u Marselju.
On je bio persijski episkop u 4. veku.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Odluka da se 12. maj proslavlja kao dan Svetog Vasilija Ostroškog proglašena je neustavnom, iako je ovaj svetitelj vekovima duhovni stub Nikšića i simbol vere za milione pravoslavnih vernika širom regiona.
