Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Danas pravoslavni vernici proslavljaju Sabor svetog arhangela Mihaila i svih ostalih nebeskih sila odnosno anđela - nevidljivih, bestelesnih i besmrtnih bića koja služe Bogu i bdiju nad ljudima.
Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Anđeli su duhovi koji prevazilaze ljudsko poimanje i oslobođeni su telesnih slabosti koje muče ljude.
Anđeli su stvoreni da izvršavaju Božiju volju i služe kao posrednici između Boga i ljudi. U početku su svi anđeli bili dobri, ali je jedan od njih – Lucifer – zbog svoje gordosti i želje da bude jednak Bogu, povukao trećinu anđela i postao protivnik Božiji, tako stvarajući demonski svet.
Dobri anđeli čuvaju ljude, prenose njihove molitve Bogu, pomažu pravednicima da uđu u Raj i održavaju red u svetu, dok zli, demonski duhovi, nastoje da unesu zlo i smutnju.
Svaki čovek po krštenju dobija svog anđela čuvara, koji ga štiti i savetuje, ali ne primorava – pomaže mu da čini dobro, odvraća ga od greha i uliva radost u duši kada učini plemenito delo. Anđeli čuvaju i gradove, crkve, države i pokrajine, jer Bog želi da Njegovo stvaranje bude u harmoniji i zaštiti.
Anđeli su organizovani u devet činova, podeljenih u tri trijade po stepenu bliskosti Bogu i po funkciji:
Prva trijada – najbliži Bogu:
Ovi anđeli su najbliži licu Božijem, očišćeni i prosvećeni u meri koju im Bog dopušta, i imaju najviše saznanja o Njegovoj prirodi. Oni prenose svoje spoznaje nižim činovima i pokazuju kako se božanska svetlost i znanje prenosi kroz hijerarhiju.
Arhangel Mihailo predvodi nebeske vojske i simbolizuje borbu dobra i zla. Ikonografski se prikazuje kao vojvoda u ratničkom odelu, dok ostali anđeli nose belu odeću koja simbolizuje čistoću i večnu mladost.
Ovaj praznik je prilika da se setimo da nije čovek sam, jer svaki od nas ima svog anđela čuvara, a nebeske sile stalno čuvaju svet i izvršavaju Božiju volju.
Druga trijada – izvršitelji Božije volje u svetu:
Ova trijada posreduje između Božije svetlosti i sveta materije, pomažući ljudima i nižim anđelima da razumeju Božije delo.
Treća trijada – bliža ljudima:
Treća trijada je najbliža ljudima i prenosi spoznaje viših činova. Po učenju Svetih otaca, svaki čin u hijerarhiji ima svoje mesto i zna koliko mu je dato da razume Božiju prirodu – svetlost najobilnije primaju prvi, a preko njih prenose znanje i zaštitu nižima.
Anđeli nemaju tela u ljudskom smislu – oni su bestelesni duhovi, opisani od Svetih otaca kao "vazdušasti duhovi" ili "plameni oganj". Iako slobodni i nevidljivi, oni su ograničeni prostorom i pojavljuju se samo onima kojima je to Bog dozvolio. Sveti Vasilije Veliki i Sveti Grigorije Bogoslov objašnjavaju da anđeli brzo deluju u svetu i oko Božijeg prestola, a Sveti Jovan Damaskin dodaje da oblik i svojstva njihove suštine poznaje samo Bog.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
- On tužno stoji sa strane i gleda na nas... U takvim trenucima intuitivno možete osetiti da je neko u vašoj blizini uznemiren, tužan, razočaran. Ako, pak činimo dobra dela, iznutra se osećamo kao da se neko u blizini smeje, raduje... - govorio je starac.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U srcu prestonog grada, praznik Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila bestelesnih obeležen je uz veličanstveno bogosluženje i inspirativne reči vladike Ilariona o važnosti jedinstva, radosti i prenošenja dobra vesti.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
