Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Danas pravoslavni vernici proslavljaju Sabor svetog arhangela Mihaila i svih ostalih nebeskih sila odnosno anđela - nevidljivih, bestelesnih i besmrtnih bića koja služe Bogu i bdiju nad ljudima.
Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Anđeli su duhovi koji prevazilaze ljudsko poimanje i oslobođeni su telesnih slabosti koje muče ljude.
Anđeli su stvoreni da izvršavaju Božiju volju i služe kao posrednici između Boga i ljudi. U početku su svi anđeli bili dobri, ali je jedan od njih – Lucifer – zbog svoje gordosti i želje da bude jednak Bogu, povukao trećinu anđela i postao protivnik Božiji, tako stvarajući demonski svet.
Dobri anđeli čuvaju ljude, prenose njihove molitve Bogu, pomažu pravednicima da uđu u Raj i održavaju red u svetu, dok zli, demonski duhovi, nastoje da unesu zlo i smutnju.
Svaki čovek po krštenju dobija svog anđela čuvara, koji ga štiti i savetuje, ali ne primorava – pomaže mu da čini dobro, odvraća ga od greha i uliva radost u duši kada učini plemenito delo. Anđeli čuvaju i gradove, crkve, države i pokrajine, jer Bog želi da Njegovo stvaranje bude u harmoniji i zaštiti.
Anđeli su organizovani u devet činova, podeljenih u tri trijade po stepenu bliskosti Bogu i po funkciji:
Prva trijada – najbliži Bogu:
Ovi anđeli su najbliži licu Božijem, očišćeni i prosvećeni u meri koju im Bog dopušta, i imaju najviše saznanja o Njegovoj prirodi. Oni prenose svoje spoznaje nižim činovima i pokazuju kako se božanska svetlost i znanje prenosi kroz hijerarhiju.
Arhangel Mihailo predvodi nebeske vojske i simbolizuje borbu dobra i zla. Ikonografski se prikazuje kao vojvoda u ratničkom odelu, dok ostali anđeli nose belu odeću koja simbolizuje čistoću i večnu mladost.
Ovaj praznik je prilika da se setimo da nije čovek sam, jer svaki od nas ima svog anđela čuvara, a nebeske sile stalno čuvaju svet i izvršavaju Božiju volju.
Druga trijada – izvršitelji Božije volje u svetu:
Ova trijada posreduje između Božije svetlosti i sveta materije, pomažući ljudima i nižim anđelima da razumeju Božije delo.
Treća trijada – bliža ljudima:
Treća trijada je najbliža ljudima i prenosi spoznaje viših činova. Po učenju Svetih otaca, svaki čin u hijerarhiji ima svoje mesto i zna koliko mu je dato da razume Božiju prirodu – svetlost najobilnije primaju prvi, a preko njih prenose znanje i zaštitu nižima.
Anđeli nemaju tela u ljudskom smislu – oni su bestelesni duhovi, opisani od Svetih otaca kao "vazdušasti duhovi" ili "plameni oganj". Iako slobodni i nevidljivi, oni su ograničeni prostorom i pojavljuju se samo onima kojima je to Bog dozvolio. Sveti Vasilije Veliki i Sveti Grigorije Bogoslov objašnjavaju da anđeli brzo deluju u svetu i oko Božijeg prestola, a Sveti Jovan Damaskin dodaje da oblik i svojstva njihove suštine poznaje samo Bog.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
- On tužno stoji sa strane i gleda na nas... U takvim trenucima intuitivno možete osetiti da je neko u vašoj blizini uznemiren, tužan, razočaran. Ako, pak činimo dobra dela, iznutra se osećamo kao da se neko u blizini smeje, raduje... - govorio je starac.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U srcu prestonog grada, praznik Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila bestelesnih obeležen je uz veličanstveno bogosluženje i inspirativne reči vladike Ilariona o važnosti jedinstva, radosti i prenošenja dobra vesti.
Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Kroz priču o proroku Danilu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto vera slabi onda kada mislimo da smo sigurni i kako se stiče unutrašnja snaga koja ne popušta ni pred moći ni pred strahom.
Pravoslavci danas slave Svetih deset mučenika Kritskih po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležavaju Sveti Teopempt i Sveti Teona. Katolici proslavljaju Svetog Jovana Nepomuka Neumanna, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Kroz priču o proroku Danilu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto vera slabi onda kada mislimo da smo sigurni i kako se stiče unutrašnja snaga koja ne popušta ni pred moći ni pred strahom.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Čajkanović naglašava da pečenica nikada nije bila "obično jelo".
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
