Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Danas pravoslavni vernici proslavljaju Sabor svetog arhangela Mihaila i svih ostalih nebeskih sila odnosno anđela - nevidljivih, bestelesnih i besmrtnih bića koja služe Bogu i bdiju nad ljudima.
Reč "anđeo" znači "glasnik" i označava njihovu osnovnu ulogu: prenositi Božije poruke, čuvati ljude i pomagati im u svakodnevnom životu.
Anđeli su duhovi koji prevazilaze ljudsko poimanje i oslobođeni su telesnih slabosti koje muče ljude.
Anđeli su stvoreni da izvršavaju Božiju volju i služe kao posrednici između Boga i ljudi. U početku su svi anđeli bili dobri, ali je jedan od njih – Lucifer – zbog svoje gordosti i želje da bude jednak Bogu, povukao trećinu anđela i postao protivnik Božiji, tako stvarajući demonski svet.
Dobri anđeli čuvaju ljude, prenose njihove molitve Bogu, pomažu pravednicima da uđu u Raj i održavaju red u svetu, dok zli, demonski duhovi, nastoje da unesu zlo i smutnju.
Svaki čovek po krštenju dobija svog anđela čuvara, koji ga štiti i savetuje, ali ne primorava – pomaže mu da čini dobro, odvraća ga od greha i uliva radost u duši kada učini plemenito delo. Anđeli čuvaju i gradove, crkve, države i pokrajine, jer Bog želi da Njegovo stvaranje bude u harmoniji i zaštiti.
Anđeli su organizovani u devet činova, podeljenih u tri trijade po stepenu bliskosti Bogu i po funkciji:
Prva trijada – najbliži Bogu:
Ovi anđeli su najbliži licu Božijem, očišćeni i prosvećeni u meri koju im Bog dopušta, i imaju najviše saznanja o Njegovoj prirodi. Oni prenose svoje spoznaje nižim činovima i pokazuju kako se božanska svetlost i znanje prenosi kroz hijerarhiju.
Arhangel Mihailo predvodi nebeske vojske i simbolizuje borbu dobra i zla. Ikonografski se prikazuje kao vojvoda u ratničkom odelu, dok ostali anđeli nose belu odeću koja simbolizuje čistoću i večnu mladost.
Ovaj praznik je prilika da se setimo da nije čovek sam, jer svaki od nas ima svog anđela čuvara, a nebeske sile stalno čuvaju svet i izvršavaju Božiju volju.
Druga trijada – izvršitelji Božije volje u svetu:
Ova trijada posreduje između Božije svetlosti i sveta materije, pomažući ljudima i nižim anđelima da razumeju Božije delo.
Treća trijada – bliža ljudima:
Treća trijada je najbliža ljudima i prenosi spoznaje viših činova. Po učenju Svetih otaca, svaki čin u hijerarhiji ima svoje mesto i zna koliko mu je dato da razume Božiju prirodu – svetlost najobilnije primaju prvi, a preko njih prenose znanje i zaštitu nižima.
Anđeli nemaju tela u ljudskom smislu – oni su bestelesni duhovi, opisani od Svetih otaca kao "vazdušasti duhovi" ili "plameni oganj". Iako slobodni i nevidljivi, oni su ograničeni prostorom i pojavljuju se samo onima kojima je to Bog dozvolio. Sveti Vasilije Veliki i Sveti Grigorije Bogoslov objašnjavaju da anđeli brzo deluju u svetu i oko Božijeg prestola, a Sveti Jovan Damaskin dodaje da oblik i svojstva njihove suštine poznaje samo Bog.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
- On tužno stoji sa strane i gleda na nas... U takvim trenucima intuitivno možete osetiti da je neko u vašoj blizini uznemiren, tužan, razočaran. Ako, pak činimo dobra dela, iznutra se osećamo kao da se neko u blizini smeje, raduje... - govorio je starac.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U srcu prestonog grada, praznik Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila bestelesnih obeležen je uz veličanstveno bogosluženje i inspirativne reči vladike Ilariona o važnosti jedinstva, radosti i prenošenja dobra vesti.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
