Printscreen/YouTube/RTV Kruševac, WikipediaĐito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Aranđelovdan, koji se obeležava u četvrtak 21. novembra, jedan je od najvažnijih pravoslavnih praznika i treća po veličini slava u Srbiji. Za one koji ga slave, postoji jedna velika nedoumica, a to je da li se za njega sprema žito.
Sveti Arhangel Mihailo, kome je i posvećen Aranđelovdan, većina smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se za ovaj praznik ne sprema slavsko žito, međutim, ovu nedoumicu je rešio upokojeni patrijarh Pavle u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere".
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Slavsko žito je neophodno spremiti za svaku slavu
Naime, patrijarh je objasnio da se žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“. Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
shutterstock.com
Đito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu
Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtve koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).
- Pored svega toga, ne izgleda da će iznete činjenice učiniti odjednom preokret u shvatanju kod sviju vernih koji drže običaj nespremanja koljiva za Svetog Iliju i Aranđelovdan. Ne treba ni suviše insistirati da ga moraju odmah spremati.
Međutim, smatram da sveštenici treba u svakoj prilici da im objašnjavaju da se koljivo ni na druge Slave ne prinosi za pokoj duša Svetih, nego „u slavu Bogu“, „u čast Svetog“ koji se proslavlja, a za „pomen“ upokojenih članova porodice. Takođe i za osvećenje sviju koji od njega okušaju, kao i spasenje onih koji ga spremaju. Lišavati se ovih duhovnih dobara na Svetog Iliju i Svetog Arhanđela nespremanjem koljiva ne izgleda, najblaže rečeno ni mudro, ni korisno - zaključuje patrijarh Pavle.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Poslednje nedelje Velikog posta donose izazove, ali i priliku za duhovnu snagu i telesnu obnovu. Saznajte kako raznovrsna ishrana i pažljivost mogu učiniti ovaj period još snažnijim i blagoslovenijim.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
