Printscreen/YouTube/RTV Kruševac, WikipediaĐito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Aranđelovdan, koji se obeležava u četvrtak 21. novembra, jedan je od najvažnijih pravoslavnih praznika i treća po veličini slava u Srbiji. Za one koji ga slave, postoji jedna velika nedoumica, a to je da li se za njega sprema žito.
Sveti Arhangel Mihailo, kome je i posvećen Aranđelovdan, većina smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se za ovaj praznik ne sprema slavsko žito, međutim, ovu nedoumicu je rešio upokojeni patrijarh Pavle u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere".
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Slavsko žito je neophodno spremiti za svaku slavu
Naime, patrijarh je objasnio da se žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“. Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
shutterstock.com
Đito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu
Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtve koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).
- Pored svega toga, ne izgleda da će iznete činjenice učiniti odjednom preokret u shvatanju kod sviju vernih koji drže običaj nespremanja koljiva za Svetog Iliju i Aranđelovdan. Ne treba ni suviše insistirati da ga moraju odmah spremati.
Međutim, smatram da sveštenici treba u svakoj prilici da im objašnjavaju da se koljivo ni na druge Slave ne prinosi za pokoj duša Svetih, nego „u slavu Bogu“, „u čast Svetog“ koji se proslavlja, a za „pomen“ upokojenih članova porodice. Takođe i za osvećenje sviju koji od njega okušaju, kao i spasenje onih koji ga spremaju. Lišavati se ovih duhovnih dobara na Svetog Iliju i Svetog Arhanđela nespremanjem koljiva ne izgleda, najblaže rečeno ni mudro, ni korisno - zaključuje patrijarh Pavle.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Dobrija Radović, pesnik i potomak znamenite moračke porodice, upokojio se na praznik Svetog Arhangela Mihaila, ostavljajući za sobom sećanje koje ostaje među zavičajnim stazama njegovog roda.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
