Praznici i sveci 21.11.2024 | 08:46

DA LI SE SPREMA ŽITO ZA ARANĐELOVDAN: Upokojeni patrijarh Pavle je dao jasan odgovor na ovo pitanje

Autor: M.M.
DA LI SE SPREMA ŽITO ZA ARANĐELOVDAN: Upokojeni patrijarh Pavle je dao jasan odgovor na ovo pitanje
Printscreen/YouTube/RTV Kruševac, Wikipedia Đito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.

Aranđelovdan, koji se obeležava u četvrtak 21. novembra, jedan je od najvažnijih pravoslavnih praznika i treća po veličini slava u Srbiji. Za one koji ga slave, postoji jedna velika nedoumica, a to je da li se za njega sprema žito.

Sveti Arhangel Mihailo, kome je i posvećen Aranđelovdan, većina smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se za ovaj praznik ne sprema slavsko žito, međutim, ovu nedoumicu je rešio upokojeni patrijarh Pavle u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere".

Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Slavsko žito je neophodno spremiti za svaku slavu

Naime, patrijarh je objasnio da se žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“. Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.

Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.

shutterstock.com
Đito, slavski kolač, vino i slavska sveća su sve što je potrebno za slavu

Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtve koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).

- Pored svega toga, ne izgleda da će iznete činjenice učiniti odjednom preokret u shvatanju kod sviju vernih koji drže običaj nespremanja koljiva za Svetog Iliju i Aranđelovdan. Ne treba ni suviše insistirati da ga moraju odmah spremati.

Međutim, smatram da sveštenici treba u svakoj prilici da im objašnjavaju da se koljivo ni na druge Slave ne prinosi za pokoj duša Svetih, nego „u slavu Bogu“, „u čast Svetog“ koji se proslavlja, a za „pomen“ upokojenih članova porodice. Takođe i za osvećenje sviju koji od njega okušaju, kao i spasenje onih koji ga spremaju. Lišavati se ovih duhovnih dobara na Svetog Iliju i Svetog Arhanđela nespremanjem koljiva ne izgleda, najblaže rečeno ni mudro, ni korisno - zaključuje patrijarh Pavle.