ROĐENA SLEPA, A VIDELA SVE – U MLADOSTI OSTALA NEPOKRETNA, CEO ŽIVOT ISCELJIVALA DRUGE: Danas slavimo Svetu Matronu Moskovsku, koja je imala proročki dar
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
Danas, 2. maja, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Blaženu Matronu Moskovsku, jednu od najpoznatijih svetiteljki XX veka, koju su narod i Crkva proglasili svetom zbog njene neizmerne duhovne moći, proročkih darova i isceliteljskog dara.
Blažena Matrona rođena je 22. novembra 1881. godine u skromnom selu Sebino, u Tulskoj oblasti, u Rusiji. Iako je od rođenja bila slepa, njen duhovni vid bio je izuzetno oštar i snažan. Još od malih nogu pokazivala je darove prozorljivosti i isceljenja. Poznato je da je predviđala nesreće i upozoravala ljude na opasnosti, često ih usmeravajući na pravi put.
Njen život bio je ispunjen hodočašćima i duhovnom potragom. Kao mlada devojka posetila je brojna sveta mesta u Rusiji, uključujući Kijevo-Pečersku lavru, Trojice-Sergijevu lavru i Petrograd. Tokom tih putovanja upoznala je mnoge svete ljude, među kojima je bio i Sveti Jovan Kronštatski, čije prisustvo je ostavilo snažan utisak na nju.
U sedamnaestoj godini života iznenada su joj se oduzele noge, pa više nije mogla da hoda, ali njen duhovni život time nije bio ometen. Provela je godine pomažući ljudima, pre svega isceljujući njihove duše. Početkom 1920-ih preselila se u Moskvu, gde je dugo vremena boravila u ulici Arbat, okupljajući verne koji su dolazili po pomoć i savete. Nikada nije odbijala nikoga, čak ni one koji su dolazili sa zlim namerama, jer je imala sposobnost da prepozna iskrenost u ljudima.
Sveta Matrona bila je pravi lekar duša i tela, pružajući utehu i duhovnu snagu svakome ko je tražio pomoć. Svojom nesebičnom ljubavlju prema ljudima imala je moć da pomogne onima koji su se borili sa različitim nevoljama. Samo tokom jednog dana primala je i po pedesetak duša koje su, natovarene bremenom bola i patnje, dolazile na njen prag – tražeći isceljenje za svoje ranjene duše i iznemogla tela.
Njeno srce nikome nije zatvaralo vrata: svima je pružala utehu, molitvu i blagu reč. No, iako slepa telesnim očima, duhom je videla jasno – prepoznavala je one koji su joj prilazili ne s verom, već sa zlom namerom, i pred njenim unutrašnjim vidom otkrivali su se kao senke koje nisu mogle da se sakriju ni iza osmeha ni iza laži.
Upokojila se 2. maja 1952. godine, a prema sopstvenoj želji, sahranjena je na Danilovskom groblju u Moskvi, pored crkve, kako bi mogla „da sluša službe Božije“. Godine 1998. mošti Blažene Matrone, sa blagoslovom patrijarha Aleksija II, prenete su u Pokrovski ženski manastir u Moskvi, gde se danas njen grob nalazi i predstavlja svetište i mesto pobožnog hodočašća vernika.
Danas, kroz njenu duhovnu baštinu, vernici širom sveta osećaju njen uticaj i ljubav. Njen život je primer neverovatne hrabrosti, vere i predanosti, a njeno ime postalo je simbol nade i svetlosti u svim tminama života. Blažena Matrona Moskovska, koja je svojim životom zračila ljubavlju i milosrđem, uvek je sa nama – u našim molitvama i duhovnim razmatranjima. Neka njen svetao primer uvek bude putokaz u našem svakodnevnom životu, a njen blagoslov neka nas čuva i nadahnjuje.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Molitva, svedočanstva i pesma obasjali su duše prisutnih, dok su vernici u suzama zahvalnosti delili priče o iscelenjima i Božjoj milosti. Portal Religija.rs nastavlja da širi svetlost vere, donoseći novu priliku da svi dožive ovu duhovnu večer kroz video zapis.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
