ROĐENA SLEPA, A VIDELA SVE – U MLADOSTI OSTALA NEPOKRETNA, CEO ŽIVOT ISCELJIVALA DRUGE: Danas slavimo Svetu Matronu Moskovsku, koja je imala proročki dar
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
Danas, 2. maja, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Blaženu Matronu Moskovsku, jednu od najpoznatijih svetiteljki XX veka, koju su narod i Crkva proglasili svetom zbog njene neizmerne duhovne moći, proročkih darova i isceliteljskog dara.
Blažena Matrona rođena je 22. novembra 1881. godine u skromnom selu Sebino, u Tulskoj oblasti, u Rusiji. Iako je od rođenja bila slepa, njen duhovni vid bio je izuzetno oštar i snažan. Još od malih nogu pokazivala je darove prozorljivosti i isceljenja. Poznato je da je predviđala nesreće i upozoravala ljude na opasnosti, često ih usmeravajući na pravi put.
Njen život bio je ispunjen hodočašćima i duhovnom potragom. Kao mlada devojka posetila je brojna sveta mesta u Rusiji, uključujući Kijevo-Pečersku lavru, Trojice-Sergijevu lavru i Petrograd. Tokom tih putovanja upoznala je mnoge svete ljude, među kojima je bio i Sveti Jovan Kronštatski, čije prisustvo je ostavilo snažan utisak na nju.
U sedamnaestoj godini života iznenada su joj se oduzele noge, pa više nije mogla da hoda, ali njen duhovni život time nije bio ometen. Provela je godine pomažući ljudima, pre svega isceljujući njihove duše. Početkom 1920-ih preselila se u Moskvu, gde je dugo vremena boravila u ulici Arbat, okupljajući verne koji su dolazili po pomoć i savete. Nikada nije odbijala nikoga, čak ni one koji su dolazili sa zlim namerama, jer je imala sposobnost da prepozna iskrenost u ljudima.
Sveta Matrona bila je pravi lekar duša i tela, pružajući utehu i duhovnu snagu svakome ko je tražio pomoć. Svojom nesebičnom ljubavlju prema ljudima imala je moć da pomogne onima koji su se borili sa različitim nevoljama. Samo tokom jednog dana primala je i po pedesetak duša koje su, natovarene bremenom bola i patnje, dolazile na njen prag – tražeći isceljenje za svoje ranjene duše i iznemogla tela.
Njeno srce nikome nije zatvaralo vrata: svima je pružala utehu, molitvu i blagu reč. No, iako slepa telesnim očima, duhom je videla jasno – prepoznavala je one koji su joj prilazili ne s verom, već sa zlom namerom, i pred njenim unutrašnjim vidom otkrivali su se kao senke koje nisu mogle da se sakriju ni iza osmeha ni iza laži.
Upokojila se 2. maja 1952. godine, a prema sopstvenoj želji, sahranjena je na Danilovskom groblju u Moskvi, pored crkve, kako bi mogla „da sluša službe Božije“. Godine 1998. mošti Blažene Matrone, sa blagoslovom patrijarha Aleksija II, prenete su u Pokrovski ženski manastir u Moskvi, gde se danas njen grob nalazi i predstavlja svetište i mesto pobožnog hodočašća vernika.
Danas, kroz njenu duhovnu baštinu, vernici širom sveta osećaju njen uticaj i ljubav. Njen život je primer neverovatne hrabrosti, vere i predanosti, a njeno ime postalo je simbol nade i svetlosti u svim tminama života. Blažena Matrona Moskovska, koja je svojim životom zračila ljubavlju i milosrđem, uvek je sa nama – u našim molitvama i duhovnim razmatranjima. Neka njen svetao primer uvek bude putokaz u našem svakodnevnom životu, a njen blagoslov neka nas čuva i nadahnjuje.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Molitva, svedočanstva i pesma obasjali su duše prisutnih, dok su vernici u suzama zahvalnosti delili priče o iscelenjima i Božjoj milosti. Portal Religija.rs nastavlja da širi svetlost vere, donoseći novu priliku da svi dožive ovu duhovnu večer kroz video zapis.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom i Svetu mučenicu Agatiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Agatu Sicilijansku, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kada je Blažena Matrona Moskovska jednoj ženi poklonila naizgled obično jaje, niko nije mogao da nasluti da će iz njega ispasti miš — niti da će upravo taj trenutak postati prekretnica ka dubokom preispitivanju savesti i potpunom preobražaju duše.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom i Svetu mučenicu Agatiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Agatu Sicilijansku, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
