Kada je Blažena Matrona Moskovska jednoj ženi poklonila naizgled obično jaje, niko nije mogao da nasluti da će iz njega ispasti miš — niti da će upravo taj trenutak postati prekretnica ka dubokom preispitivanju savesti i potpunom preobražaju duše.
U tihom predgrađu Moskve, među skromnim domovima gde su se ljudi s nadom i tugom obraćali nevidljivoj, a svima prisutnoj Starici, dogodio se susret koji i danas odzvanja u srcima onih koji traže put pokajanja. Bila je to jedna od onih priča u kojima se nevidljivo duhovno delanje prepoznaje kroz jednostavnu, ali duboko promišljenu poruku — jaje koje nosi istinu.
Sveta Matrona Moskovska, ruska svetiteljka koju Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas (2. maja), slepa od rođenja, ali duhovno prozorljiva poput proroka, primila je u svoj dom ženu koja je došla po savet. Umesto reči, svetiteljka joj pruži jaje.
„Ponesi ga kući i pojedi kad budeš sasvim sama. Neka niko ne vidi“, reče joj mirno, gotovo šapatom.
Žena, iako zbunjena, posluša. Međutim, kada kod kuće razbi jaje, iz njega ispade — miš. Zgrožena, razbesnela i uplašena, pojuri nazad svetiteljki, optužujući je za prevaru i uvredu.
Shutterstock/STEKLO
Ilustracija
- Razbila sam jaje da pojedem, a iz njega je izašao miš - rekla je uznemireno žena Svetoj Matroni.
Međutim, Matrona, spokojna kao i uvek, pogleda je i reče:
- To jaje nije sramota moja, već tvoja. Jer i ti si, jednom, prodala mleko udovici s malom decom, iako si znala da je u mleko upao miš. Nisi mislila na njihovo zdravlje, već na svoju korist. Zašto se onda sada ljutiš, kad si isto to poslužila drugima?
Bila je to istina koja nije bolela zato što je bila okrutna, već zato što je bila iskrena. Nije dolazila iz osude, već iz brige. Reči Svete Matrone nisu bile kazna, već putokaz. Izgovorene s ljubavlju, a opet sa silom neba, probudile su u ženi ono što je u njoj bilo uspavano — savest.
Od tog dana, žena je potpuno promenila svoj život. Njeno srce, ranije zarobljeno interesom, postade meko i otvoreno za bližnje. Počela je da pomaže siromašnima, da daje, a ne uzima, da misli na tuđe potrebe pre svojih. A sve to zbog jednog jajeta i jedne svetiteljke koja je znala kako da probudi istinu.
Printscreen/Youtube/ Cрбско-руски патриот Сербский-русской
Sveta Matrona Moskovska, ruska svetiteljka koju Srpska pravoslavna crkva proslavlja 2. maja
U vremenu u kojem često žrtvujemo istinu zarad koristi, a bližnjeg zaboravljamo radi sopstvenog komfora, ova priča svetiteljke iz Moskve odzvanja kao večni podsetnik: Bog sve vidi, a svetitelji nas ne grde — već vode. I ništa, pa ni naizgled obična stvar kao što je jaje, nije slučajna u rukama onih koji gledaju očima duhovnim.
Pokajanje ne počinje velikim delima, već malim čudima koja nas navode da se zapitamo — koliko puta smo nekome „prodali mleko s mišem“, a onda zaboravili da se okrenemo sebi i tražimo oproštaj?
Sveta Matrona Moskovska ne prestaje da uči — tiho, skromno, ali silom istine koja menja dušu.
Jer Gospod ne traži savršene, već one koji su spremni da priznaju grešku i — počnu ispočetka.
U petoj nedelji Velikog posta u svetinji u centru Moskve dogodila se krvava scena koja je potresla rusku prestonicu - crkveni pevač Iljas Safiullin brutalno je ubijen, a pitanje koje se postavlja je: "Da li je njegov život postao žrtva verskog progona?"
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Na današnji dan vernici proslavljaju Blaženu Matronu, ženu iz naroda koja je, iako rođena bez vida, kroz svoj duhovni dar prozorljivosti i isceljenja postala jedno od najvažnijih svetih imena pravoslavlja XX veka.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Roditelji su u očaju poslušali savet starca da odbace svu elektroniku, ali je mladi sveštenik osetio da tu nešto nije u redu – njegova odluka promenila je tok borbe sa leukemijom i donela im isceljenje koje nisu očekivali.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
