CRKVENI POJAC ZVERSKI UBIJEN U HRAMU - KRV NA IKONAMA I FRESKAMA: Stravična tragedija u Crkvi Sveblagorodnog Spasitelja potresla ceo pravoslavni svet

U tišini hrama, tamo gde se šapat molitve svakodnevno uzdiže ka nebu, odigrala se tragedija koja je šokirala Moskvu, ali i ceo pravoslavni svet. U epicentru jednog od najvažnijih gradova pravoslavlja, dogodilo se ubistvo koje već sada mnogi nazivaju – mučeništvom.

U noći 2. aprila, u petoj sedmici Velikog posta, u Crkvi Sveblagorodnog Spasitelja na Novoslobodskoj ulici, počinjeno je stravično ubistvo. Iljas Safovič Safiullin, pravoslavni Tatar, crkveni pevač i neumorni služitelj bližnjima, zaklan je u svetinji u kojoj je godinama revnosno služio. U hrišćanskom krštenju dobio je ime Ilja. U trenutku smrti imao je 56 godina.

 

 

Iako deluje kao uvod u mračan krimi roman, ovo je, nažalost, surova svakodnevica – čovek je platio životom za svoju veru. Napadač, tridesetšestogodišnji musliman iz Uzbekistana, izveo je krvavi čin sa nepojmljivom okrutnošću. Prema izjavama svedoka, sve je bilo preplavljeno krvlju. Prizor nije ličio na zločin iz afekta, već na zločin sa zastrašujućom simbolikom.

I ono što ledi krv još više – tri dana pre tragedije postojalo je mračno predskazanje, koje je, nažalost, ostalo nezapaženo. I ovo nije prvi put da se nešto slično dešava: još ranije, jedan drugi radikalni napadač usmrtio je oca Danila Sisojeva, sveštenika i osnivača Moskovske zajednice pravoslavnih Tatara.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izrazio je duboko saučešće, rekavši da je Iljas bio „dobar vojnik Hristov, koji je nastojao da ispuni jevanđelsku zapovest o aktivnoj ljubavi prema bližnjima i da pomogne ljudima u nevolji, onima koji tuguju i onima koji su porobljeni strašću prema alkoholu.”

tanjug/Schutterstock

 

Ubica, inače oženjen pravoslavkom, prema bliskim poznanicima, godinama se borio s teškim mentalnim poremećajem. Tog dana zaboravio je da uzme terapiju i u stanju akutne psihoze, zajedno sa suprugom, pokušao da uđe u džamiju, ali su ih odbili. Tada joj je rekao da je čuo „poruku odozgo” – i iznenada nestao.

Ne zna se kako je dospeo do pravoslavnog hrama, ali zna se šta se tamo dogodilo. Napadač je izuo cipele na ulazu, vezao ruke Iljasu, prerezao mu grkljan i zadao još više ubodnih rana, a zatim je trčao kroz crkvu noseći ikonu koju je uzeo od žrtve, vičući verske i političke parole. Prema nekim izveštajima, tražio je još jednog sveštenika – oca Andreja Nadira Jakubova, takođe pravoslavnog Tatara iz Nižnjeg Novgoroda.

Ubica, identifikovan kao Timur Kasimovič Haitov, ubrzo je uhapšen. Glavna istražna uprava naložila je niz forenzičkih analiza, dok istraga pokušava da razjasni da li je ovaj monstruozni čin bio unapred planiran, vođen mržnjom prema veri – ili je reč o posledici bolesti koju društvo nije prepoznalo na vreme.

Schutterstock Popova Valeriya

 

Jedan član tatarske pravoslavne zajednice napisao je: „Naizgled sitan čovek, u srcu je nosio hiljade i hiljade drugih ljudi, služeći im u svojoj parohiji – bio je misionar, aktivista Saveza pravoslavnih Tatara, pomagao je bolesnima po bolnicama, vodio grupe za rehabilitaciju alkoholičara i narkomana, dovodeći mnoge kroz te aktivnosti Hristu, učestvovao u parohijskim predstavama i, naravno, vršio svoju glavnu službu – služenje u oltaru kao pevač.”

Ubistvo Iljasa Safiullina nije samo individualna tragedija. To je rana na telu Crkve, ali i glas koji upozorava. Na pitanje da li je njegovo ubistvo bilo „samo” delo poremećenog uma – ili čin verskog progona – odgovori se još traže. Ali jedno je jasno: Iljas je do poslednjeg daha bio veran Hristu, i svoju veru je zapečatio krvlju, upravo tamo gde je najviše voleo da bude – pred svetim oltarom.

Zato njegovo ime već sada mnogi izgovaraju sa poštovanjem: mučenik Ilja iz Novoslobodske.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara