Novi nacrt zakona u Estoniji mogao bi da stavi verske zajednice u izuzetno težak položaj. Episkop tartuski Danilo upozorava na ozbiljne posledice i pokreće međunarodnu inicijativu za zaštitu verskih sloboda.
Tokom 58. zasedanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, koje se održava u Ženevi od 24. februara do 4. aprila 2025. godine, nastupio je predstavnik Estonske pravoslavne crkve, episkop tartuski Danilo, koji je izrazio zabrinutost povodom pripreme nacrta zakona o izmenama i dopunama estonskog Zakona o crkvama i parohijama, prenosi Patriarchia.ru.
- Trenutno parlament Estonije razmatra zakon koji nam zabranjuje bilo kakve veze sa verskim centrom u Ruskoj Federaciji. Međutim, ne možemo da se odreknemo kanonske povezanosti, jer je ona sastavni deo naše vere - izjavio je episkop Danilo.
Prema njegovim rečima, predloženi zakon sadrži odredbe kojima se Estonska pravoslavna crkva faktički poziva na odgovornost za postupke verskih velikodostojnika iz druge države, što je u suprotnosti sa pravnim načelom individualne odgovornosti.
- Smatramo da postupci estonskih vlasti protivreče međunarodnom pravu i mogu dovesti do ozbiljnih posledica, širenja mržnje u društvu i kršenja ljudskih prava - naglasio je episkop Danilo.
Takođe je najavio da će započeti aktivan rad na međunarodnom nivou u oblasti zaštite verskih prava, kako bi se postigla adekvatna pravna i diplomatska reakcija na ugrožavanje slobode veroispovesti u kontekstu pripreme ovog zakona, prenosi zvanična internet stranica Estonske pravoslavne crkve.
Izlaganje predstavnika Estonske pravoslavne crkve podržali su međunarodni pravno-zaštitni savez „Crkva protiv ksenofobije i diskriminacije“, kao i pravne organizacije sa savetodavnim statusom pri EKOSOS-u UN – Public Advocacy i VSI Zmogaus teisiu apsauga.
Nacrt izmena Zakona o crkvama i parohijama, naročito njegove odredbe koje zabranjuju verskim organizacijama u Estoniji da slobodno biraju i uspostavljaju kanonske i organizacione veze sa verskim centrima u inostranstvu, protivreči međunarodnom pravu, ocenio je predsednik pravno-zaštitne organizacije Public Advocacy, Oleg Denisov.
- Ove odredbe narušavaju slobodu veroispovesti, koja uključuje i pravo vernika da samostalno i bez ikakvog spoljašnjeg mešanja određuju pravnu i organizacionu strukturu svoje Crkve, uključujući načine i oblike odnosa sa religijskim centrima u inostranstvu. Država ne može propisivati vernicima uslove i okvire za ispovedanje njihovih verskih ubeđenja, niti im zabranjivati ili ukidati istorijski uspostavljenu kanonsku povezanost - izjavio je Denisov, dodajući da će Public Advocacy pružiti podršku Estonskoj pravoslavnoj crkvi u okviru UN, OEBS-a, institucija za zaštitu ljudskih prava u Evropskoj uniji i drugim nadležnim telima.
Tairo Lutter / imago stock&people / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
