Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
U kamenom zagrljaju ostroških stijena sabrali su se vernici iz raznih krajeva da zajedno podele radost jednog od najlepših bogorodičnih praznika. Miris tamjana, zvuk pojanja i ritam molitve obeležili su proslavu Vavedenja Presvete Bogorodice u Gornjem Ostrogu, hramovne slave svetinje u kojoj počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Uz svetu arhijerejsku liturgiju, rezanje slavskog kolača i trpezu ljubavi, ovog prazničnog dana manastir Ostrog ponovo je postao mesto susreta molitve i nade, tihe zahvalnosti i sabrane radosti.
Liturgijsko sabranje pod ostroškim stijenama
Liturgiju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, a sasluživali su ostroški iguman Sergije, nikšićki arhijerejski namesnik protojerej-stavrofor Slobodan Jokić, protojerej Jordan Markov, jeromonasi Nikolaj i Nikita i đakon Ognjen Boričić. Na molitve je odgovarala ostroška bratija uz molitveno učešće brojnog monaštva i vernog naroda.
Sabrani koji poste Božićni post pričestili su se i prisajedinili Svetim Hristovim Tajnama, a mitropolit Joanikije sa saslužiteljima blagoslovio je i prerezao slavski kolač koji su u slavu Božiju, a u čast Presvete Bogorodice i Njene slave, pripremili ostroška bratija i iguman Sergije.
Na kraju liturgije mitropolit Joanikije obratio se sabranima besedom i poželeo svima srećan praznik Uvođenja Presvete Device Bogorodice u hram, a ocu Sergiju i bratiji manastirsku slavu.
Tanjug Strahunja Aćimović/wikipedia
Manastir Ostrog
Značenje Vavedenja Presvete Bogorodice
– Uvođenje u hram Presvete Bogorodice u to vreme značilo je da Ona kao trogodišnja devojčica biva posvećena službi Svetom Hramu Božjem: da se uči molitvi, Svetom pismu, bogosluženju, poštovanju sveštenika i ispunjavanju celog zakona Mojsijevog. Nije Ona prva koja je bila posvećena hramu Božjem – kazao je mitropolit i dodao:
– Vidimo da je u davnini, još mnogo vekova ranije, Sveti prorok Samuilo bio posvećen još kao dete na službu Bogu, jer su i njega, kao i Presvetu Bogorodicu, roditelji dobili u poodmaklim godinama i na čudesan način. To su doživeli kao dar od Boga i želeli su da Mu na taj dar uzvrate tako što će dete posvetiti službi Božjoj.
Sveti Joakim i Ana kao primer poverenja u Boga
Mitropolit je zatim podsetio da su divni i sveti roditelji Presvete Bogorodice – Joakim iz carskoga roda, a Ana od svešteničkoga. Pošto su dugo bili bezdetni i u podmaklim godinama dobili ćerku, videli su u tome poseban blagoslov Božiji.
– Videli su da ih je Bog pomilovao i razrešio od osude u Izrailju, jer je u to vreme bilo vrlo stidno nemati poroda. Smatralo se da su takvi roditelji grešni, a prigovor „ne ostavi potomstva u Izrailju“ bio je težak i opasan. Danas se o tome drugačije razmišlja, ali ni tada, kao ni sada, bezdetstvo nije nužno bila kazna od Boga – poručio je mitropolit Joanikije.
Presveta Bogorodica u Svetinji nad svetinjama
Govoreći o samom događaju Vavedenja, mitropolit je naglasio da se na njemu vidi kako se stari zakon povlači, a ustupa mesto novome.
– Presveta Devica Bogorodica uvedena je tamo gde je zakonom bilo zabranjeno da iko uđe osim prvosveštenika. Ipak, po promislu Božijem, Ona biva uvedena u Svetinju nad svetinjama, jer će se osvetiti dušom i telom i postati obitalište Božije, svetije od bilo kog hrama. Od Nje će Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos, Sin Božiji, primiti ljudsku prirodu i javiti se kao Spasitelj sveta – rekao je mitropolit.
Dodao je da je ova svečanost u hramu bila priprema za dolazak Gospoda Isusa Hrista.
Put od pokajanja ka tihoj radosti
– Danas, kao da slavimo mali Božić, jer se unapred radujemo prazniku Rođenja Hristovog. Kao što su anđeli pevali prilikom uvođenja Presvete Device, tako su se u još većoj slavi javili prilikom Hristovog rođenja. Ista radost obasjala je mudrace, pastire i sve koji su imali priliku da se poklone Bogomladencu – rekao je mitropolit.
Sabrane je potom poučavao da treba da budu skromni.
– Da ne težimo prolaznoj slavi, već da se obogaćujemo slavom Božijom. Veličina se često pokazuje u skromnosti. Ovaj mali hram, zbog Svetog Vasilija Ostroškog, zbog molitvi i čudesa, pred Bogom je veći od mnogih veličanstvenih hramova koje je zemlja nebu podignula – istakao je mitropolit.
Na kraju je poručio da je post vreme učenja molitve, smirenja, ljubavi, praštanja i milosrđa.
– Tako se oslobađamo od grehova i samoživosti, činimo dobro bližnjima i, ugađajući Bogu, svojoj duši pribavljamo veliko i večno bogatstvo – zaključio je mitropolit Joanikije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Tomu Maleina po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Ilija. Katolička crkva obeležava Svetog proroka Iliju, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Praznik jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja biće obeležen uz praznično bdenije, arhijerejsku liturgiju i dolazak hodočasnika koji peške prelaze stotine kilometara tražeći mir, utehu i duhovno ukrepljenje.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
U opširnom saopštenju Eparhija navodi da su brojni problemi, od odnosa institucija prema Srbima do ugrožavanja crkvenih objekata i prava vernika, doveli do nesigurnosti među srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Porfirije snimio je uvodne i završne kadrove filma "Sveti Sava", koji donosi svedočenja, prizore svetinja i nepoznate detalje o nasleđu prvog srpskog arhiepiskopa.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
