Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
U kamenom zagrljaju ostroških stijena sabrali su se vernici iz raznih krajeva da zajedno podele radost jednog od najlepših bogorodičnih praznika. Miris tamjana, zvuk pojanja i ritam molitve obeležili su proslavu Vavedenja Presvete Bogorodice u Gornjem Ostrogu, hramovne slave svetinje u kojoj počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Uz svetu arhijerejsku liturgiju, rezanje slavskog kolača i trpezu ljubavi, ovog prazničnog dana manastir Ostrog ponovo je postao mesto susreta molitve i nade, tihe zahvalnosti i sabrane radosti.
Liturgijsko sabranje pod ostroškim stijenama
Liturgiju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, a sasluživali su ostroški iguman Sergije, nikšićki arhijerejski namesnik protojerej-stavrofor Slobodan Jokić, protojerej Jordan Markov, jeromonasi Nikolaj i Nikita i đakon Ognjen Boričić. Na molitve je odgovarala ostroška bratija uz molitveno učešće brojnog monaštva i vernog naroda.
Sabrani koji poste Božićni post pričestili su se i prisajedinili Svetim Hristovim Tajnama, a mitropolit Joanikije sa saslužiteljima blagoslovio je i prerezao slavski kolač koji su u slavu Božiju, a u čast Presvete Bogorodice i Njene slave, pripremili ostroška bratija i iguman Sergije.
Na kraju liturgije mitropolit Joanikije obratio se sabranima besedom i poželeo svima srećan praznik Uvođenja Presvete Device Bogorodice u hram, a ocu Sergiju i bratiji manastirsku slavu.
Tanjug Strahunja Aćimović/wikipedia
Manastir Ostrog
Značenje Vavedenja Presvete Bogorodice
– Uvođenje u hram Presvete Bogorodice u to vreme značilo je da Ona kao trogodišnja devojčica biva posvećena službi Svetom Hramu Božjem: da se uči molitvi, Svetom pismu, bogosluženju, poštovanju sveštenika i ispunjavanju celog zakona Mojsijevog. Nije Ona prva koja je bila posvećena hramu Božjem – kazao je mitropolit i dodao:
– Vidimo da je u davnini, još mnogo vekova ranije, Sveti prorok Samuilo bio posvećen još kao dete na službu Bogu, jer su i njega, kao i Presvetu Bogorodicu, roditelji dobili u poodmaklim godinama i na čudesan način. To su doživeli kao dar od Boga i želeli su da Mu na taj dar uzvrate tako što će dete posvetiti službi Božjoj.
Sveti Joakim i Ana kao primer poverenja u Boga
Mitropolit je zatim podsetio da su divni i sveti roditelji Presvete Bogorodice – Joakim iz carskoga roda, a Ana od svešteničkoga. Pošto su dugo bili bezdetni i u podmaklim godinama dobili ćerku, videli su u tome poseban blagoslov Božiji.
– Videli su da ih je Bog pomilovao i razrešio od osude u Izrailju, jer je u to vreme bilo vrlo stidno nemati poroda. Smatralo se da su takvi roditelji grešni, a prigovor „ne ostavi potomstva u Izrailju“ bio je težak i opasan. Danas se o tome drugačije razmišlja, ali ni tada, kao ni sada, bezdetstvo nije nužno bila kazna od Boga – poručio je mitropolit Joanikije.
Presveta Bogorodica u Svetinji nad svetinjama
Govoreći o samom događaju Vavedenja, mitropolit je naglasio da se na njemu vidi kako se stari zakon povlači, a ustupa mesto novome.
– Presveta Devica Bogorodica uvedena je tamo gde je zakonom bilo zabranjeno da iko uđe osim prvosveštenika. Ipak, po promislu Božijem, Ona biva uvedena u Svetinju nad svetinjama, jer će se osvetiti dušom i telom i postati obitalište Božije, svetije od bilo kog hrama. Od Nje će Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos, Sin Božiji, primiti ljudsku prirodu i javiti se kao Spasitelj sveta – rekao je mitropolit.
Dodao je da je ova svečanost u hramu bila priprema za dolazak Gospoda Isusa Hrista.
Put od pokajanja ka tihoj radosti
– Danas, kao da slavimo mali Božić, jer se unapred radujemo prazniku Rođenja Hristovog. Kao što su anđeli pevali prilikom uvođenja Presvete Device, tako su se u još većoj slavi javili prilikom Hristovog rođenja. Ista radost obasjala je mudrace, pastire i sve koji su imali priliku da se poklone Bogomladencu – rekao je mitropolit.
Sabrane je potom poučavao da treba da budu skromni.
– Da ne težimo prolaznoj slavi, već da se obogaćujemo slavom Božijom. Veličina se često pokazuje u skromnosti. Ovaj mali hram, zbog Svetog Vasilija Ostroškog, zbog molitvi i čudesa, pred Bogom je veći od mnogih veličanstvenih hramova koje je zemlja nebu podignula – istakao je mitropolit.
Na kraju je poručio da je post vreme učenja molitve, smirenja, ljubavi, praštanja i milosrđa.
– Tako se oslobađamo od grehova i samoživosti, činimo dobro bližnjima i, ugađajući Bogu, svojoj duši pribavljamo veliko i večno bogatstvo – zaključio je mitropolit Joanikije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
