Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
U kamenom zagrljaju ostroških stijena sabrali su se vernici iz raznih krajeva da zajedno podele radost jednog od najlepših bogorodičnih praznika. Miris tamjana, zvuk pojanja i ritam molitve obeležili su proslavu Vavedenja Presvete Bogorodice u Gornjem Ostrogu, hramovne slave svetinje u kojoj počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Uz svetu arhijerejsku liturgiju, rezanje slavskog kolača i trpezu ljubavi, ovog prazničnog dana manastir Ostrog ponovo je postao mesto susreta molitve i nade, tihe zahvalnosti i sabrane radosti.
Liturgijsko sabranje pod ostroškim stijenama
Liturgiju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, a sasluživali su ostroški iguman Sergije, nikšićki arhijerejski namesnik protojerej-stavrofor Slobodan Jokić, protojerej Jordan Markov, jeromonasi Nikolaj i Nikita i đakon Ognjen Boričić. Na molitve je odgovarala ostroška bratija uz molitveno učešće brojnog monaštva i vernog naroda.
Sabrani koji poste Božićni post pričestili su se i prisajedinili Svetim Hristovim Tajnama, a mitropolit Joanikije sa saslužiteljima blagoslovio je i prerezao slavski kolač koji su u slavu Božiju, a u čast Presvete Bogorodice i Njene slave, pripremili ostroška bratija i iguman Sergije.
Na kraju liturgije mitropolit Joanikije obratio se sabranima besedom i poželeo svima srećan praznik Uvođenja Presvete Device Bogorodice u hram, a ocu Sergiju i bratiji manastirsku slavu.
Tanjug Strahunja Aćimović/wikipedia
Manastir Ostrog
Značenje Vavedenja Presvete Bogorodice
– Uvođenje u hram Presvete Bogorodice u to vreme značilo je da Ona kao trogodišnja devojčica biva posvećena službi Svetom Hramu Božjem: da se uči molitvi, Svetom pismu, bogosluženju, poštovanju sveštenika i ispunjavanju celog zakona Mojsijevog. Nije Ona prva koja je bila posvećena hramu Božjem – kazao je mitropolit i dodao:
– Vidimo da je u davnini, još mnogo vekova ranije, Sveti prorok Samuilo bio posvećen još kao dete na službu Bogu, jer su i njega, kao i Presvetu Bogorodicu, roditelji dobili u poodmaklim godinama i na čudesan način. To su doživeli kao dar od Boga i želeli su da Mu na taj dar uzvrate tako što će dete posvetiti službi Božjoj.
Sveti Joakim i Ana kao primer poverenja u Boga
Mitropolit je zatim podsetio da su divni i sveti roditelji Presvete Bogorodice – Joakim iz carskoga roda, a Ana od svešteničkoga. Pošto su dugo bili bezdetni i u podmaklim godinama dobili ćerku, videli su u tome poseban blagoslov Božiji.
– Videli su da ih je Bog pomilovao i razrešio od osude u Izrailju, jer je u to vreme bilo vrlo stidno nemati poroda. Smatralo se da su takvi roditelji grešni, a prigovor „ne ostavi potomstva u Izrailju“ bio je težak i opasan. Danas se o tome drugačije razmišlja, ali ni tada, kao ni sada, bezdetstvo nije nužno bila kazna od Boga – poručio je mitropolit Joanikije.
Presveta Bogorodica u Svetinji nad svetinjama
Govoreći o samom događaju Vavedenja, mitropolit je naglasio da se na njemu vidi kako se stari zakon povlači, a ustupa mesto novome.
– Presveta Devica Bogorodica uvedena je tamo gde je zakonom bilo zabranjeno da iko uđe osim prvosveštenika. Ipak, po promislu Božijem, Ona biva uvedena u Svetinju nad svetinjama, jer će se osvetiti dušom i telom i postati obitalište Božije, svetije od bilo kog hrama. Od Nje će Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos, Sin Božiji, primiti ljudsku prirodu i javiti se kao Spasitelj sveta – rekao je mitropolit.
Dodao je da je ova svečanost u hramu bila priprema za dolazak Gospoda Isusa Hrista.
Put od pokajanja ka tihoj radosti
– Danas, kao da slavimo mali Božić, jer se unapred radujemo prazniku Rođenja Hristovog. Kao što su anđeli pevali prilikom uvođenja Presvete Device, tako su se u još većoj slavi javili prilikom Hristovog rođenja. Ista radost obasjala je mudrace, pastire i sve koji su imali priliku da se poklone Bogomladencu – rekao je mitropolit.
Sabrane je potom poučavao da treba da budu skromni.
– Da ne težimo prolaznoj slavi, već da se obogaćujemo slavom Božijom. Veličina se često pokazuje u skromnosti. Ovaj mali hram, zbog Svetog Vasilija Ostroškog, zbog molitvi i čudesa, pred Bogom je veći od mnogih veličanstvenih hramova koje je zemlja nebu podignula – istakao je mitropolit.
Na kraju je poručio da je post vreme učenja molitve, smirenja, ljubavi, praštanja i milosrđa.
– Tako se oslobađamo od grehova i samoživosti, činimo dobro bližnjima i, ugađajući Bogu, svojoj duši pribavljamo veliko i večno bogatstvo – zaključio je mitropolit Joanikije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Georgija Ispovednika i Pobusani ponedeljak po starom kalendaru i Prepodobnog Teodora Trihina po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Agapita I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
