Dokumentarni film U ime raskola prvi put na jednom mestu osvetljava tragediju verskog razdora u Ukrajini, uz ekskluzivno svedočanstvo mitropolita Filareta. Premijeri u Ruskom domu prethodi razgovor sa istaknutim teolozima i intelektualcima, a veče će biti zaokruženo koncertom duhovne muzike.
U prestonom Beogradu, održaće se događaj koji nadilazi okvire obične filmske projekcije – svetska premijera filmske verzije dokumentarca "U ime raskola", koja je zakazana za ponedeljak, 7. april, u 17.00 časova, u Ruskom domu. Reč je o ostvarenju koje ne samo da osvetljava jednu od najdubljih rana savremenog pravoslavlja, već i poziva na razmišljanje, sabranje i iskreno preispitivanje o sudbini Crkve u vrtlogu savremene geopolitike.
Ovaj dokumentarac, koji je plod saradnje Prvog kanala ruske televizije i produkcijske kuće „VIGO FILM“, prvi put donosi celovitu i smelu analizu krize ukrajinskog pravoslavlja, ukazujući na splet duhovnih, političkih i identitetskih tenzija koje su dovele do bolnog raskola. Film ne traga za senzacijom, već za istinom – onom istinom koja se ne boji svetlosti.
Posebnu snagu filmu daje ekskluzivni intervju s mitropolitom kijevskim i cele Ukrajine, Filaretom (Mihailom Denisenkom), čovekom čije je ime već decenijama ispisano u crkvenim analima, ali čije su odluke pokrenule lavinu unutar pravoslavne crkve u Ukrajini. Kroz njegove reči, film ne samo da osvetljava njegov životni put, već i promene u njegovim teološkim i političkim stavovima, koje su često bile pod uticajem različitih spoljnopolitičkih sila.
Premijeri prethodi uvodni program, u kojem će o značaju i kontekstu filma govoriti autori – producent Igor Kobzev i reditelj Danil Bogdan – kao i ugledni teolozi i intelektualci: protojerej-stavrofor SPC prof. dr Radomir Popović, protojerej-stavrofor prof. dr Darko Ristov Đogo, prof. dr Zoran Kinđić s Fakulteta političkih nauka, prof. dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije i Zoran Mrđenović, predsednik Kraljevskog reda vitezova.
Ova svečanost neće se završiti uz poslednje kadrove filma – naprotiv, duh će se uzneti pesmom. Katarina Božić, vokalna solistkinja i dirigentkinja, izvešće program sastavljen od duhovnih i rodoljubivih pesama, čime će događaj poprimiti dimenziju istinskog liturgijskog susreta – kroz umetnost, reč i molitvu.
Premijera je deo Međunarodnog festivala viteške kulture i tradicije „Vitez fest 2025“, a ulaz je slobodan – kao i istina koju ovaj film neumorno traga.
U vremenu kada se granice često brišu oružjem, a istine prekrivaju propagandom, film U ime raskola donosi hrabru i dostojanstvenu hroniku borbe za očuvanje duhovnog jedinstva. Beograd, kao grad na raskršću svetova, postaje mesto gde se ta istina najpre izgovara – tiho, jasno i u ime vere.
Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
Bivši operativac CIA Džon Kirijaku iznosi kontroverzne tvrdnje da je vaseljenski patrijarh navodno primio novac od Hilari Klinton za proglašenje autokefalnosti Pravoslavne crkve Ukrajine.
Pravoslavna crkva u Moldaviji suočava se s najvećim izazovom u svojoj istoriji – dve mitropolije, sukobljene strane i političke igre dovode u pitanje duhovno jedinstvo naroda.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
