U pravoslavlju, gordost se smatra jednim od najtežih grehova.
U Svetom pismu i delima crkvenih otaca, gordost je često viđena kao početak svih drugih grehova, jer proističe iz čovekove unutrašnje oholosti i sebičluka. Prema učenju Pravoslavne crkve, ljudska bića su stvorena po Božjoj slici i jedini pravi izvor dostojanstva čoveka je Bog.
Svaka osoba koja postavlja sebe iznad drugih i smatra se višom ili boljom od drugih, odvoji se od tog izvora.
Sveti Grigorije Palama je bio toliko oštar prema gordima ljudima da je za njih rekao da ih Bog opravdano napušta.
"Onoga koji ima visoko mišljenje o sebi Bog opravdano napušta, budući da takav i ne smatra da mu je Božja pomoć potrebna. Onaj, pak, koji sebe smatra ništavnim i stoga gleda na višnje milosrđe, opravdano zadobilja Božje sastradanje, pomoć i blagodat".
Hrisant, prinuđen da se oženi, savetovao je Dariju da i ona primi veru Hristovu i da žive kao brat i sestra, premda prividno u braku.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Ljubav prema Bogu nije potpuna bez ljubavi prema bližnjemu.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.