Jedno od najvažnijih pitanja koje se postavljaju u duhovnim raspravama i svakodnevnim životima ljudi jeste odnos između ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bližnjemu. Mnogi vernici razmišljaju o tome koliko je moguće istinski voleti Boga, ako u isto vreme zanemaruju ili čak ne podnose svoje bližnje.
Iako se na prvi pogled može činiti da su ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima dve odvojene stvari, mnoge religijske tradicije, uključujući hrišćanstvo, uče da su one nerazdvojno povezane.
U Jevanđeljima, Isus jasno povezuje ove dve ljubavi. U Mateju Isus odgovara na pitanje o najvećoj zapovesti: "Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim. To je prva i najveća zapovest. A druga je njemu slična: "Ljubi svog bližnjeg kao sebe“. Dakle, ljubav prema Bogu nije potpuna bez ljubavi prema bližnjemu.
Na to je ukazivao i Sveti Jovan Lestvičnik:
- Ko voli Gospoda, najpre je brata svog zavoleo. Drugo je dokaz prvoga. Ko voli bližnjega, nikada ne podnosi ljude koji se bave ogovaranjem. Štaviše, beži od njih kao od vatre. Ko kaže da voli Gospoda, a na brata se svog ljuti, liči na čoveka koji sanja da trči.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Četrdesetodnevni parastos, objasnio je sveštenik, mora se obaviti tačno u onaj dan kada izlazi 40 dana.
Kasnije smo ga prodali i kupili kvad, jer je praktičniji za život ovde u manastiru, kaže Ana uz smešak o sudbini moćne "mašine"!
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.