Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
Manastir Uspenja Presvete Bogorodice kod Vladičinog Hana, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja u Eparhiji vranjskoj i u ovom delu Srbije, doživeo je jezivu noć kada je muškarac uneo benzin i hepo kocke, polio crkvu i zapalio je. Vatra je zahvatila ikonostas i dragocene bogoslužbene knjige, a zahvaljujući brzoj reakciji vernika, katastrofa je sprečena. Osumnjičeni je ubrzo uhapšen.
Vatra je planula u trenu. Gust dim počeo je da obavija svetilište, a plamen je zahvatio ikonostas i bogoslužbene knjige. Zgroženi i preplašeni vernici reagovali su munjevito - uspeli su da obuzdaju vatru i spreče tragediju koja je mogla zauvek da izbriše deo istorije ovog kraja.
Slučaj je odmah prijavljen policiji i tužilaštvu. Osumnjičeni, četrdesetogodišnji B. D. iz Vladičinog Hana, ubrzo je uhapšen i zadržan zbog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti.
Hram Presvete Bogorodice u selu Mrtvica nije bilo kakvo zdanje. Temelji svetinje postavljeni su krajem 5. ili početkom 6. veka, što ga čini jednim od najstarijih manastira na jugu Srbije. Njegovi zidovi, oslikani freskama iz 17. i 19. veka, i bogati ikonostas sa 25 ikona svedoče o burnoj istoriji i postojanosti pravoslavne vere kroz vekove.
U noći svetogrđa, deo tih dragocenosti stradao je. Od vatre i dima oštećene su ikone i freske, neprocenjiva duhovna i kulturna baština.
Ovaj napad nije izolovan incident. Pre nekoliko godina, isti čovek je ušao u Crkvu Svetog Nikole u selu Prekodolce i oštetio ikone na ikonostasu. Motivi njegovih dela i dalje su nepoznati, ali njegovo divljanje nad svetinjama uznemirilo je vernike i meštane.
Manastir Uspenja Presvete Bogorodice, smešten na uskom visu koji dominira selom i okolinom, vekovima je bio svedok vremena, ratova i iskušenja. Vernici kažu da je ovo mesto čuvar duša i središte molitve za ceo kraj.
Uprkos vatri, manastir nije izgoreo. Kao mnogo puta kroz istoriju, odoleo je i ovom zlu. U srcima vernika ostaje rana, ali i odlučnost da svetinja ponovo zasija. Jer, kako poručuju iz Eparhije vranjske - svetlost vere nikada ne mogu ugasiti ni benzin ni mržnja.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Vatrogasci brzo reagovali i sprečili širenje vatre, dok uprava Hrama Hristovog Vaskrsenja ističe da nema povređenih; preliminarni uzrok požara najverovatnije kvar na električnim instalacijama.
Mitropolit Pahomije služio je Liturgiju, predvodio litiju i osveštao slavske darove, dok je sabrani narod osetio snagu molitve i zajedništva u manastiru posvećenom prvomučeniku
Na praznik Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svetog Mine, provalnici su ušli u hram, vernici su uznemireni.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla, poglavar SPC je, govoreći o isceljenju krvotočive žene i Jairovoj kćerki, poručio da se put slobode otvara onima koji se, poput njih, predaju Bogu bez straha.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
