Natpisi "4. korpus" i "1981", ispisani na zidu uz sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, Generalni konzulat Srbije i kulturne institucije, izazvali su talas zabrinutosti i pozive da se počinioci što pre pronađu.
Na zgradi Muzeja Saborne crkve u Mostaru, u ranim jutarnjim satima 12. oktobra 2025. godine, osvanuli su grafiti "4. korpus" i "1981". Naizgled jednostavne crne šare po fasadi starog Vladičanskog dvora, koji predstavlja sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, a u kojem se danas nalazi Muzej, odjeknule su kao tihi, ali jasni znak nemira i zabrinutosti među sveštenstvom i institucijama koje tu deluju.
Iza ovih kratkih natpisa mnogi prepoznaju jasnu poruku: aluziju na Četvrti korpus tzv. Armije BiH i navijačku grupu „Red armi“ FK „Velež“. Iako oskudni u rečima, grafiti su teški po značenju — jer su ispisani upravo na mestu koje ima dubok duhovni, kulturni i nacionalni značaj za srpsku zajednicu Mostara.
U zgradi Vladičanskog dvora, pored Muzeja Saborne crkve, smešteni su Crkvena opština Mostar, Generalni konzulat Srbije, Kancelarija Republike Srpske i mostarski odbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“. Upravo zato je ovaj čin izazvao veliku zabrinutost i sveštenstva i diplomatskog osoblja.
Starešina Saborne crkve u Mostaru, protojerej Duško Kojić, istakao je da je prizor koji su zatekli duboko uznemirujući.
— Ovo su ružne poruke koje ne vode ničemu dobrom. Zabrinutost je utoliko veća što je prostor pod stalnim nadzorom policije —rekao je otac Duško, dodajući da je ovakav čin u suprotnosti sa naporima da Mostar bude grad dijaloga, a ne podela.
Njegove reči odjekuju posebno snažno jer Muzej Saborne crkve i Vladičanski dvor nisu samo zgrade od kamena — to su mesta molitve, istorije i susreta, u kojima svakodnevno prolaze vernici, đaci, diplomate i kulturni radnici.
Incident je uznemirio i diplomatske predstavnike. Generalni konzul Srbije u Mostaru Vaso Gujić naglasio je da je čitav slučaj dodatno zabrinjavajući jer se dogodio svega nekoliko metara od policijskog obezbeđenja.
— Nemili događaj se desio na samo nekoliko metara od policijskog obezbeđenja. Nadam se da će počinioci biti brzo pronađeni, jer je prostor pokriven kamerama — izjavio je Gujić, prenose bosanski mediji.
On je najavio da će se Generalni konzulat, u skladu sa diplomatskom praksom, obratiti nadležnim institucijama u Bosni i Hercegovini kako bi se preduzele mere za sprečavanje sličnih incidenata u budućnosti.
Iz Crkvene opštine Mostar potvrđeno je da je MUP Hercegovačko-neretvanskog kantona odmah obavešten i da se očekuju prvi rezultati istrage.
Ovaj čin dolazi u trenutku kada se u Mostaru već duže vreme ulažu ozbiljni napori da se gradi poverenje i međusobno razumevanje između zajednica. Upravo zato, grafiti ispisani na zidu Muzeja Saborne crkve ne doživljavaju se kao bezazleno škrabanje, već kao pokušaj da se unese nemir tamo gde treba da vlada mir.
„Mostar je grad težak po svojoj prošlosti, ali i grad u kojem se može i mora živeti zajedno. Ovakve poruke to pokušavaju da naruše“, poručili su iz Crkvene opštine.
U očekivanju da nadležni organi rasvetle slučaj, nad zidinama ovog svetog mesta lebdi osećaj nelagode — i tiho pitanje koje odzvanja: ko želi da naruši mir koji se mukotrpno gradi?
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Mitropolit zahumsko-hercegovački Dimitrije predvodio je na Duhove liturgijsko slavlje i čin rukopoloženja u obnovljenom svetilištu, podstičući mnogobrojni okupljeni verni narod na jedinstvo i nadu.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U prisustvu velikog broja vernika i sveštenstva, mitropolit kruševački služio je čin velikog osvećenja novog hrama posvećenog Svetoj velikomučenici Nedelji, podignutog trudom i ljubavlju vernog naroda.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
