U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Pod kupolama Hrama Svetog Save, u danima kada praznik još traje u dahu i pesmi, dogodio se prizor koji se ne meri brojem paketića, već snagom poruke. Danas, u poprazništvu Savindana, patrijarh srpski Porfirije obradovao je više od dve hiljade učenika veronauke - ali je, pre svega, dotakao njihovu pažnju i razumevanje, obraćajući im se jednostavno, očinski i iskreno, onako kako se deci i govori kada ih shvatate ozbiljno.
Živi čas vere pod svodovima zavetnog hrama
Svečanost u zavetnom hramu srpskog naroda na Vračaru započela je kulturno-umetničkim programom, u kojem su učestvovali đaci i njihovi veroučitelji, a vodili ga dramski umetnici Ivan Bosiljčić i Marija Bergam. U trenutku kada se pod svodovima hrama začula molitva „Oče naš“, izgovorena u jedan glas, postalo je jasno da je to više od priredbe - bio je to živi čas veronauke, zajednički doživljen.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije darivao je đacima paketiće u Hramu Svetog Save
Dečji hor „Rastko“ potom je izveo himnu Svetom Savi, dok je igrokaz koji su izveli voditelji i učenici uneo radost i neposrednost u prazničnu atmosferu, potvrđujući da vera, kada se živi, postaje bliska i razumljiva i najmlađima.
U završnici programa patrijarh Porfirije obratio se deci rečima lišenim visokih fraza, ali punim smisla. Govoreći o Svetom Savi kao o đaku radoznalom, vrednom i istrajnom, patrijarh Porfirije je podsetio da znanje samo po sebi nije dovoljno ako mu ne prethodi oblikovanje čoveka iznutra, kroz ljubav, istinu, praštanje i odgovornost.
Pouke Svetog Save koje ostaju duže od poklona
Deci su približene jednostavne, ali važne pouke: da se u životu ne sabiraju samo ocene, već i dobrota; da se greške ne skrivaju, već priznaju; da istina daje snagu i otvara put promeni. Posebno snažno odjeknule su reči o čestitosti i hrabrosti - o tome da je lakše izmisliti izgovor nego reći istinu, ali da je istina uvek prvi korak ka tome da budemo bolji ljudi.
Patrijarh je pozvao decu da se ugledaju na Svetog Savu, koji je, bez savremenih pomagala, stekao znanje jer je imao čisto i otvoreno biće, ispunjeno blagodaću Božjom i spremno da služi drugima.
Nakon besede, patrijarh Porfirije podelio je darove učenicima - po petnaest đaka četvrtog razreda iz svake beogradske osnovne škole u kojoj se pohađa verska nastava. Ipak, pokloni su bili tek vidljivi znak pažnje; suština je bila u susretu i u osećaju da Crkva vidi decu, da ih poznaje po imenu njihove radosti, pitanja i dilema.
Svetosavsku svečanost organizovali su Odbor za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Hram Svetog Save i Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“. Zajedničkim trudom pokazano je da praznik Svetog Save nije uspomena koja se obnavlja po navici, već događaj koji se iznova živi - kroz decu, njihovu molitvu i njihovu radost.
Tog dana na Vračaru više od dve hiljade mladih svetosavaca ponelo je kući paketić. Ono što će, međutim, ostati duže jeste sećanje da su u Hramu dočekani ozbiljno, s ljubavlju i poverenjem - baš onako kako bi to, po rečima Patrijarha, učinio i Sveti Sava.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
Ponekad najveći protivnici pronađu zajednički trenutak tišine - ne zbog dobrote, već pod senkom Hrista. Beseda o Pilatu i Irodu otkriva moć pravednosti koja menja srca i gasi mržnju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
