U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Pod kupolama Hrama Svetog Save, u danima kada praznik još traje u dahu i pesmi, dogodio se prizor koji se ne meri brojem paketića, već snagom poruke. Danas, u poprazništvu Savindana, patrijarh srpski Porfirije obradovao je više od dve hiljade učenika veronauke - ali je, pre svega, dotakao njihovu pažnju i razumevanje, obraćajući im se jednostavno, očinski i iskreno, onako kako se deci i govori kada ih shvatate ozbiljno.
Živi čas vere pod svodovima zavetnog hrama
Svečanost u zavetnom hramu srpskog naroda na Vračaru započela je kulturno-umetničkim programom, u kojem su učestvovali đaci i njihovi veroučitelji, a vodili ga dramski umetnici Ivan Bosiljčić i Marija Bergam. U trenutku kada se pod svodovima hrama začula molitva „Oče naš“, izgovorena u jedan glas, postalo je jasno da je to više od priredbe - bio je to živi čas veronauke, zajednički doživljen.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije darivao je đacima paketiće u Hramu Svetog Save
Dečji hor „Rastko“ potom je izveo himnu Svetom Savi, dok je igrokaz koji su izveli voditelji i učenici uneo radost i neposrednost u prazničnu atmosferu, potvrđujući da vera, kada se živi, postaje bliska i razumljiva i najmlađima.
U završnici programa patrijarh Porfirije obratio se deci rečima lišenim visokih fraza, ali punim smisla. Govoreći o Svetom Savi kao o đaku radoznalom, vrednom i istrajnom, patrijarh Porfirije je podsetio da znanje samo po sebi nije dovoljno ako mu ne prethodi oblikovanje čoveka iznutra, kroz ljubav, istinu, praštanje i odgovornost.
Pouke Svetog Save koje ostaju duže od poklona
Deci su približene jednostavne, ali važne pouke: da se u životu ne sabiraju samo ocene, već i dobrota; da se greške ne skrivaju, već priznaju; da istina daje snagu i otvara put promeni. Posebno snažno odjeknule su reči o čestitosti i hrabrosti - o tome da je lakše izmisliti izgovor nego reći istinu, ali da je istina uvek prvi korak ka tome da budemo bolji ljudi.
Patrijarh je pozvao decu da se ugledaju na Svetog Savu, koji je, bez savremenih pomagala, stekao znanje jer je imao čisto i otvoreno biće, ispunjeno blagodaću Božjom i spremno da služi drugima.
Nakon besede, patrijarh Porfirije podelio je darove učenicima - po petnaest đaka četvrtog razreda iz svake beogradske osnovne škole u kojoj se pohađa verska nastava. Ipak, pokloni su bili tek vidljivi znak pažnje; suština je bila u susretu i u osećaju da Crkva vidi decu, da ih poznaje po imenu njihove radosti, pitanja i dilema.
Svetosavsku svečanost organizovali su Odbor za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Hram Svetog Save i Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“. Zajedničkim trudom pokazano je da praznik Svetog Save nije uspomena koja se obnavlja po navici, već događaj koji se iznova živi - kroz decu, njihovu molitvu i njihovu radost.
Tog dana na Vračaru više od dve hiljade mladih svetosavaca ponelo je kući paketić. Ono što će, međutim, ostati duže jeste sećanje da su u Hramu dočekani ozbiljno, s ljubavlju i poverenjem - baš onako kako bi to, po rečima Patrijarha, učinio i Sveti Sava.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Porfirije snimio je uvodne i završne kadrove filma "Sveti Sava", koji donosi svedočenja, prizore svetinja i nepoznate detalje o nasleđu prvog srpskog arhiepiskopa.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
