U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Pod kupolom hrama Svetog Save, u prostoru koji sabira pamćenje, veru i zavet jednog naroda, dogodio se susret čija se tišina pamti jednako kao i izgovorene reči. Patrijarh srpski Porfirije primio je učenike Tehničke škole „Nikola Tesla“ iz Vukovara, mlade ljude koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu i obratio im se besedom koja nije bila ni protokolarna ni prigodna, već duboko pastirska i životna.
Dolazak đaka iz Vukovara, organizovan uz podršku Fondacije Sveta Petka, Eparhije osečkopoljske i baranjske i Zajedničkog veća opštine Vukovar, imao je poseban ton. U pratnji svog arhijereja, Preosvećenog Episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, mladi su zakoračili u hram koji Patrijarh naziva zavetnim mestom svih pravoslavnih Srba - mestom susreta, ali i otvorenih vrata za svakog drugačijeg.
Pozdravljajući goste, patrijarh Porfirije je odmah ukazao na ličnost Svetog Save, ne kao istorijsku figuru, već kao živu meru hrišćanskog postojanja.
– Sveti Sava je svetitelj, a svetitelj je čovek kroz kojeg dejstvuje blagodat Duha Svetog – rekao je patrijarh, naglašavajući da je on svedok Hristov i samim tim neko ko nas uzvodi Gospodu i ko ukazuje na Njega načinom svog života .
U toj perspektivi, Sveti Sava nije samo osnivač Crkve i prosvete, već uzor unutrašnje ravnoteže između povlačenja i povratka, molitve i dela. Patrijarh je podsetio da Savin odlazak u Svetu goru nije bio beg, već sazrevanje:
– Pokazao je da neko ko odlazi iz sveta i hoće da bude monah ne podrazumeva da se ne brine o onima koji su ostali u svetu.
Upravo zato se, po ispunjenju Božjeg priziva, vratio svome narodu, uređujući škole, bolnice, privredu i crkveni život, svedočeći da je vera temelj, a ne prepreka punini ljudskog postojanja.
U nastavku besede, patrijarh Porfirije je mladim Vukovarcima govorio o identitetu - ne kao zatvorenoj formi, već kao daru koji se živi. Sveti Sava je, kako je naglasio, jedamput za svagda trasirao put i život svog naroda orijentišući ga prema pravoslavnoj veri, učinivši da ona bude ambijent sveukupnog života. U tom duhu, patrijarh je pozvao đake da budu dobri hrišćani i pravi pravoslavci, da na veri grade i svoj narodni identitet, ali i da bez straha i kompleksa žive ljubav kao najveći Božji dar - obogaćujući sebe dobrim koje dolazi od drugih i druge onim što sami jesu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Završne reči bile su upućene i njihovom episkopu i njima samima, sa zahvalnošću i toplinom koja ne traži uzvrat.
– Trudite se koliko možete da budete uvek uz njega, da slušate to što govori – rekao je patrijarh, podsećajući da je Crkva zajednica u kojoj niko nije dovoljan sam sebi i u kojoj se jedinstvo gradi služenjem.
– Dobro ste došli! Neka vas sve Gospod blagoslovi! – tim rečima patrijarh Porfirije je zaključio susret koji je, za đake iz Vukovara, bio više od posete. Bio je to čas vere, istorije i odgovornosti, održan bez katedre, ali sa snagom koja ostaje.
Sećajući se nevino postradalih u zločinačkoj akciji „Oluja“, episkop osečkopoljski i baranjski pozvao na praštanje, nadu i oslonac u Hristu, poručujući da se stradanje pretvara u put ka Carstvu Božjem.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Pravoslavno učenje polazi od toga da čovek nije stvoren radi udobnog života, već radi spasenja.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Sofonija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Ageja. Katolici se nalaze u Trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju treći dan Hanuke, a u islamu je ovo dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
