Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pod kupolama Hrama Svetog Save, na mestu gde se mermer i tišina susreću sa vekovima pamćenja, Božić ove godine nije bio samo praznik - bio je podsetnik. Podsetnik na ono najstarije u hrišćanskom iskustvu, na prasvoslavnu jednostavnost i radost koja ne traži mnogo objašnjenja, ali traži otvoreno srce.
Praznik Rođenja Hristovog sabrao je mnoštvo vernog naroda Beograda, a svetu liturgiju služio je Patrijarh srpski Porfirije. U prostoru koji svojom monumentalnošću pojačava svečanu atmosferu, patrijarhove reči delovale su kao povratak izvoru - kao podsećanje na pećinu vitlejemsku, na skromnost u kojoj se, prema hrišćanskom predanju, dogodilo najveće čudo.
- Neka ljubav Božja, blagoslov i blagodat Njegova siđu u naše duše i učine da naša srca postanu topla, divna i radosna pećina u kojoj stanuje Sin Božji - poručio je patrijarh, pozivajući vernike da se Božić ne zadrži samo u kalendaru i obredu, već da se nastani u čoveku.
U toj slici srca kao pećine, u tom pozivu na zagrljaj Boga i bližnjeg, lako se prepoznaje duh prvih hrišćana: vera koja ne počinje od velikih reči, nego od preobražaja iznutra.
Patrijarh je posebno naglasio da život, radost, lepota, ljubav i mir nisu ljudski izumi, već darovi.
- Sve što imamo dar je Božji - rekao je, dodajući da je mir garant dostojanstva ljudskog i put koji nas vodi ka Bogu.
Božićnoj liturhiji u hramu Svetog Save prisustvovao je nadbiskup Santo Ganđemi, apostolski nuncije, kao i predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica
U vremenu koje se lako zapliće u sopstvene strahove i sukobe, ove reči zvučale su kao jednostavna, ali zahtevna formula: tek kada je Bog prvi u srcu, mir dolazi „onda kada treba i onde gde treba“.
U toj logici, koja je bliska ranohrišćanskom iskustvu Crkve, nema mesta za podeljenost kao trajno stanje.
- Samo onda kada smo okupani u miru i kada mirno mislimo, mirno govorimo i mirno delamo… možemo radosno sa anđelima pevati: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja -poručio je patrijarh, završavajući besedu božićnim pozdravom: "Mir Božji, Hristos se rodi!"
Liturgijsko sabranje imalo je i svoju vidljivu crkvenu punoću. Patrijarhu su sasluživali vikarni episkopi novobrdski Ilarion i moravički Tihon, kao i brojno sveštenstvo i đakonstvo.
Božićnu poslanicu patrijarha srpskog i arhijereja Srpske pravoslavne crkve pročitao je protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha. Među prisutnima su bili i potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, nadbiskup Santo Ganđemi, apostolski nuncije, kao i predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica i poslenici kulturnog, naučnog i javnog života.
Ipak, iznad protokola i nabrajanja, ostaje utisak da je ovogodišnji Božić u Hramu Svetog Save bio pokušaj povratka jednostavnosti: veri koja ne gradi zidove, već otvara vrata; veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, nego od spremnosti da se srce pretvori u mesto susreta. U tom smislu, patrijarhova poruka zvuči kao tiha, ali uporna opomena - da se suština hrišćanstva ne traži daleko, već tamo gde čovek ima najviše posla: u sopstvenoj nutrini.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti. U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov. Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu. Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Foto: Religija.rs
Zašto je patrijarh mir nazvao najvećim darom?
Slika Crkve koja govori sama za sebe
Aktuelno iz SPC
13:38 | 04.01.2026
“AKO NE BUDEMO KAO DECA - NEĆEMO VIDETI CARSTVA BOŽJEG”: Vladika Petar deci podelio božićne paketiće koje nikad neće zaboraviti
Aktuelno iz SPC
18:18 | 04.01.2026
BEOGRAD DOBIO NOVOG SVEŠTENIKA: Patrijarh na liturgiji rukopoložio oca Milojka Topalovića
Aktuelno iz SPC
20:29 | 05.01.2026
SRBIJA SE SUOČAVA SA TEŠKIM PODELAMA I RAZNIM ISKUŠENJIMA, ALI – NE BOJTE SE: Poručuje patrijarh Porfirije u Božićnoj poslanici
Aktuelno iz SPC
01:06 | 07.01.2026
BOŽIĆ POČEO VELIČANSTVENOM PONOĆNOM LITURGIJOM: Ogromna radost u punom Hramu Svetog Save (FOTO, VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Posle liturgije u Hramu Svetog Save, vaterpolo reprezentacija Srbije primila je blagoslov uz arhipastirske reči o trudu, disciplini i zajedništvu.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
