KAKO OKRENUTI BROJANICU KAD STE LJUTI ILI VAS NEKO POVREDI: Prava je plod molitve, obično crna, napravljena od određene vrste vune i nosi se isključivo na jednoj ruci
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Broajnice mnoge nose oko ruku, ali malo se koriste za ono zašta su zaiste namenjene. U suštini, i sam način njihove upotrebe je nedovoljno poznat.
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Same brojanice imaju simbolički karakter. Obično su crne i time nas upućuju da vodimo ozbiljan i trezven život u neprestanom pokajanju. Moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Male brojanice obično imaju 33 čvorića, postoje i veće od 50, 100 ili 300 čvorića. Po predanju, jedan monah je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojao svoju molitve, ali mu je đavo stalno odvezivao čvoriće. Jednom mu se javio anđeo i rekao mu kako da napravi čvorić od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu i đavo nije mogao da rasplete, objašnjeno je na kanalu Pravoslavlje.
Kako se molimo pomoću brojanica
Freepik
Brojanica
Nama brojanica zapravo pomaže da se usresredimo na molitvu. Sabravši mislili trebalo bi levom rukom uzeti kuglicu brojanice, držeći je lagano između palca i kažiprsta. Desnom rukom bi se trebalo oseniti znakom krsta, odnisno prekrstiti, i tiho bi trebalo početi sa izgovaranjem molitve.
Svaku izgovorenu molitvu trebalo bi odbrojavati jednim čvorićem. Najuobičajenija molitva kojom se na brojanice molimo je "Isusova molitva", koja je najvažnija molitva svakog pravoslavnog hrišćanina i ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog". Ona zapravo može da zameni sve druge molitve.
Osim ove molitve, hrišćani se još brojanicama mole i Bogorodici i svetiteljima i to na sledeći način: "Presveta Bogorodice, spasi me grešnika" ili "Sveti..., moli Boga za mene grešnoga"!
Na brojanici se možemo moliti i za bližnje i za ceo narod i i to tako što na prvom čvoriću brojanice izgovorimo sledeće reči: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj slugu svoga ili sluškinju" ili ako pominjemo više osoba, izgovorimo njihova imena. Na ostalim čvorićima ne pominjemo imena onih za koje se molimo već samo izgovaramo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj pomenute sluge svoje".
Pexels
Brojanica
Za upokojene srodnike se moli tako što na prvom čvoriću kažemo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše usnulih slugu svojih (pa kažemo njihova imena)", a onda na drugim čvorićima samo govorimo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše pomenutih slugu svojih".
Brojanica se može nositi oko ruke ili u džepu kada se ne koristi. Nije dobro da privlači pažnju, jer isključivo služe za molitvu, nikako za ukras ili za igru. Prave je monasi i monahinje tokom molitve i zato su plod molitve i osvećene su njome.
Kada nas nego razgnevi ili smo ljuti, trebalo bi pre početka molitve okrenuti jednu brojanicu sa molitvom na ovaj način: "Gospode, pomiluj slugu svoga (kažemo ime) i mene grešnoga njegovim molitvama".
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Na praznik srpskog jedinstva, episkop osječkopoljski i baranjski poručio da lažne vrednosti kao otrov razaraju narod, udaljavajući ga od Hrista i večnog smisla života.
Koliko god bio spreman za životne bitke, zapamti - sve tvoje pripreme samo su predlog Bogu jer spasenje dolazi jedino od Njega, poručuje vladika Nikolaj u besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Koliko god bio spreman za životne bitke, zapamti - sve tvoje pripreme samo su predlog Bogu jer spasenje dolazi jedino od Njega, poručuje vladika Nikolaj u besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
