KAKO OKRENUTI BROJANICU KAD STE LJUTI ILI VAS NEKO POVREDI: Prava je plod molitve, obično crna, napravljena od određene vrste vune i nosi se isključivo na jednoj ruci
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Broajnice mnoge nose oko ruku, ali malo se koriste za ono zašta su zaiste namenjene. U suštini, i sam način njihove upotrebe je nedovoljno poznat.
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Same brojanice imaju simbolički karakter. Obično su crne i time nas upućuju da vodimo ozbiljan i trezven život u neprestanom pokajanju. Moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Male brojanice obično imaju 33 čvorića, postoje i veće od 50, 100 ili 300 čvorića. Po predanju, jedan monah je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojao svoju molitve, ali mu je đavo stalno odvezivao čvoriće. Jednom mu se javio anđeo i rekao mu kako da napravi čvorić od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu i đavo nije mogao da rasplete, objašnjeno je na kanalu Pravoslavlje.
Kako se molimo pomoću brojanica
Freepik
Brojanica
Nama brojanica zapravo pomaže da se usresredimo na molitvu. Sabravši mislili trebalo bi levom rukom uzeti kuglicu brojanice, držeći je lagano između palca i kažiprsta. Desnom rukom bi se trebalo oseniti znakom krsta, odnisno prekrstiti, i tiho bi trebalo početi sa izgovaranjem molitve.
Svaku izgovorenu molitvu trebalo bi odbrojavati jednim čvorićem. Najuobičajenija molitva kojom se na brojanice molimo je "Isusova molitva", koja je najvažnija molitva svakog pravoslavnog hrišćanina i ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog". Ona zapravo može da zameni sve druge molitve.
Osim ove molitve, hrišćani se još brojanicama mole i Bogorodici i svetiteljima i to na sledeći način: "Presveta Bogorodice, spasi me grešnika" ili "Sveti..., moli Boga za mene grešnoga"!
Na brojanici se možemo moliti i za bližnje i za ceo narod i i to tako što na prvom čvoriću brojanice izgovorimo sledeće reči: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj slugu svoga ili sluškinju" ili ako pominjemo više osoba, izgovorimo njihova imena. Na ostalim čvorićima ne pominjemo imena onih za koje se molimo već samo izgovaramo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj pomenute sluge svoje".
Pexels
Brojanica
Za upokojene srodnike se moli tako što na prvom čvoriću kažemo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše usnulih slugu svojih (pa kažemo njihova imena)", a onda na drugim čvorićima samo govorimo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše pomenutih slugu svojih".
Brojanica se može nositi oko ruke ili u džepu kada se ne koristi. Nije dobro da privlači pažnju, jer isključivo služe za molitvu, nikako za ukras ili za igru. Prave je monasi i monahinje tokom molitve i zato su plod molitve i osvećene su njome.
Kada nas nego razgnevi ili smo ljuti, trebalo bi pre početka molitve okrenuti jednu brojanicu sa molitvom na ovaj način: "Gospode, pomiluj slugu svoga (kažemo ime) i mene grešnoga njegovim molitvama".
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
