KAKO OKRENUTI BROJANICU KAD STE LJUTI ILI VAS NEKO POVREDI: Prava je plod molitve, obično crna, napravljena od određene vrste vune i nosi se isključivo na jednoj ruci
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Broajnice mnoge nose oko ruku, ali malo se koriste za ono zašta su zaiste namenjene. U suštini, i sam način njihove upotrebe je nedovoljno poznat.
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
Same brojanice imaju simbolički karakter. Obično su crne i time nas upućuju da vodimo ozbiljan i trezven život u neprestanom pokajanju. Moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Male brojanice obično imaju 33 čvorića, postoje i veće od 50, 100 ili 300 čvorića. Po predanju, jedan monah je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojao svoju molitve, ali mu je đavo stalno odvezivao čvoriće. Jednom mu se javio anđeo i rekao mu kako da napravi čvorić od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu i đavo nije mogao da rasplete, objašnjeno je na kanalu Pravoslavlje.
Kako se molimo pomoću brojanica
Freepik
Brojanica
Nama brojanica zapravo pomaže da se usresredimo na molitvu. Sabravši mislili trebalo bi levom rukom uzeti kuglicu brojanice, držeći je lagano između palca i kažiprsta. Desnom rukom bi se trebalo oseniti znakom krsta, odnisno prekrstiti, i tiho bi trebalo početi sa izgovaranjem molitve.
Svaku izgovorenu molitvu trebalo bi odbrojavati jednim čvorićem. Najuobičajenija molitva kojom se na brojanice molimo je "Isusova molitva", koja je najvažnija molitva svakog pravoslavnog hrišćanina i ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog". Ona zapravo može da zameni sve druge molitve.
Osim ove molitve, hrišćani se još brojanicama mole i Bogorodici i svetiteljima i to na sledeći način: "Presveta Bogorodice, spasi me grešnika" ili "Sveti..., moli Boga za mene grešnoga"!
Na brojanici se možemo moliti i za bližnje i za ceo narod i i to tako što na prvom čvoriću brojanice izgovorimo sledeće reči: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj slugu svoga ili sluškinju" ili ako pominjemo više osoba, izgovorimo njihova imena. Na ostalim čvorićima ne pominjemo imena onih za koje se molimo već samo izgovaramo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj pomenute sluge svoje".
Pexels
Brojanica
Za upokojene srodnike se moli tako što na prvom čvoriću kažemo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše usnulih slugu svojih (pa kažemo njihova imena)", a onda na drugim čvorićima samo govorimo: "Gospode Isuse Hriste, u pokoj duše pomenutih slugu svojih".
Brojanica se može nositi oko ruke ili u džepu kada se ne koristi. Nije dobro da privlači pažnju, jer isključivo služe za molitvu, nikako za ukras ili za igru. Prave je monasi i monahinje tokom molitve i zato su plod molitve i osvećene su njome.
Kada nas nego razgnevi ili smo ljuti, trebalo bi pre početka molitve okrenuti jednu brojanicu sa molitvom na ovaj način: "Gospode, pomiluj slugu svoga (kažemo ime) i mene grešnoga njegovim molitvama".
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Izjava koja je zapalila raspravu u Americi i širom sveta otvara pitanja vere, nauke i medijskog uticaja, dok teolozi upozoravaju na duhovne opasnosti neobjašnjivih pojava.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
