Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
Sa blagoslovom i u tišini ozbiljne misije, patrijarh srpski Porfirije otputovao je u Jordan, odazivajući se pozivu Njegovog Veličanstva kralja Abdulaha II. Njegovo učešće predviđeno je za 9. decembar, kada u Vitaniji, na obali reke Jordan, počinje Međunarodna konferencija „Proces iz Akabe – Balkanski međureligijski dijalog“.
Skup će biti održan na mestu koje nosi snažno duhovno pamćenje — tamo gde je Sveti Jovan Preteča krstio Gospoda Isusa Hrista. Upravo taj prostor, obeležen događajem koji je promenio tok hrišćanske istorije, biće domaćin razgovorima o miru, razumevanju i odgovornosti za budućnost naroda.
„Proces iz Akabe“ ne predstavlja formalnu organizaciju, već otvorenu platformu namenjenu razmeni iskustava i usaglašavanju stavova političkih, vojnih, verskih i bezbednosnih lidera. Ove godine navršava se deset godina od pokretanja inicijative kralja Abdulaha II, koja je kroz niz susreta stekla međunarodni ugled kao prostor poverenja i diskretnog dijaloga.
Na predstojećoj konferenciji u Jordanu očekuje se učešće patrijarha jerusalimskog Teofila III, patrijarha antiohijskog Jovana X i arhiepiskopa albanskog Jovana, sa arhijerejima, kao i brojnih hrišćanskih, jevrejskih i islamskih verskih predvodnika sa Bliskog istoka i Balkana. Njihovo okupljanje svedoči o nastojanju da se teške teme savremenih sukoba ne zaobilaze, već otvaraju u prostoru međureligijskog razgovora.
Tema ovogodišnjeg dijaloga „Mostovi između ljudi: unapređenje razumevanja za miran saživot“ prirodno se nadovezuje na javne poruke patrijarha Porfirija, koji u svojim obraćanjima uporno govori o potrebi susreta, a ne razdvajanja, o poverenju kao temelju svakog zajedničkog života.
Uz patrijarha Porfirija na konferenciju su otputovali i mitropoliti dabrobosanski Hrizostom i budimljansko-nikšićki Metodije, kao i episkopi buenosajreski i južno-centralnoamerički Kiril i vikarni hvostanski Aleksej. Sastav crkvene delegacije pokazuje da Srpska pravoslavna crkva ovom događaju pristupa sa punom pažnjom i osećanjem odgovornosti.
Susreti u Vitaniji počeće za dva dana, ali put je već započet. Odlazak patrijarha Porfirija u Jordan ne nosi samo protokolarnu težinu, već i poruku da dijalog nije trenutni čin, već proces — dug, zahtevan i često tih. Tamo gde je voda Jordana nekada postala znak preobražaja, sada se traži nova snaga reči koja neće produbljivati podele, već tražiti prolaz preko njih.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio mlade akademce i podsetio na nasledstvo Svetog Save.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
