Izlazak pred sud dečaka odgovornog za zločin u "Ribnikaru" ponovo je otvorio nezaceljene rane porodica. Anđelko Aćimović otkriva kako su on i njegovi bližnji pronašli utehu u zajedništvu i molitvi, dok kroz svaki dan prolaze sa sećanjem na svoju Angelinu.
Bolne rane roditelja ubijene dece iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" ponovo su oživljene svedočenjem Koste Kecmanovića, dečaka koji je 3. maja 2023. godine počinio nezamisliv zločin. Njegovo svedočenje, u kojem je optužio svoje roditelje i instruktora streljane, bilo je njegovo prvo napuštanje psihijatrijske klinike od tog kobnog dana. Svaka njegova reč, prožeta tugom i podsećanjem na nezaceljive rane, dodatno je produbila bol ne samo roditelja nevino stradale dece, već i celog naroda. Kao da se s tim svedočenjem bol, koja nikada nije ni nestala, još jednom probudila u svima.
Anđelko Aćimović, otac ubijene devojčice Angeline, iskreno govori o tome kako su on i njegova porodica utehu pronašli u veri i molitvi.
- Svaka porodica prolazi kroz iskušenja, nesuglasice, različita mišljenja i tenzije... Često je sve napeto kao struna. Svesno smo se trudili da ostavimo po strani razlike, da zadržimo mir i jedinstvo. Najvažnije je bilo da ostanemo zajedno - priča on, dok njegova bol prelazi u tišinu vere.
ST/Vladimir Lukić
Anđelko Aćimović
U trenucima kada je tuga prevelika da bi je čovek sam izneo, porodica Aćimović, poput mnogih drugih pogođenih sličnim tragedijama, našla je utehu u Hristu i Njegovoj Crkvi. Svaka molitva, svaka liturgija postala je izvor snage, a osećaj prisustva njihove Angeline, kako Anđelko svedoči, daje im znakove da nastave dalje.
- Možda imamo tu sreću što nas je ovo još više zbližilo, što smo se okrenuli veri, Crkvi, molitvi. Nismo propustili nijednu liturgiju od tada. To nam pomaže da shvatimo suštinu života na zemlji, ali i onog posle - rekao je Anđelko gostujući na TV Prva.
I dok je bol neizmerna, ljubav i zajedništvo, izgrađeni kroz molitvu, postaju snaga koja nadilazi svaki osećaj gubitka. Anđelko posebno naglašava da, čak i dok se mole za svoju Angelinu, osećaju njenu prisutnost, kako ih vodi i pomaže u mnogim stvarima.
Shutterstock
Kroz molitvu i podršku jedni drugima, učimo da je svaka suza deo naše ljudskosti i da je ljubav koja nadilazi bol ono što nas čini boljim ljudima
- Najvažnije je da sve drugo ostavite po strani. Samo kroz zajedništvo, ljubav i zajedničku borbu možemo izaći iz ove tame - zaključuje on.
U svetu prepunom patnje, često se suočavamo s gubicima koji nas ostavljaju bez daha. Ipak, u tim tamnim trenucima, ljudska povezanost i zajedništvo postaju naši najveći oslonci. Hristova poruka ljubavi i nade može nam pomoći da se ponovo okupimo i pronađemo snagu da idemo napred.
Kroz molitvu i podršku jedni drugima, učimo da je svaka suza deo naše ljudskosti i da je ljubav koja nadilazi bol ono što nas čini boljim ljudima. Naša vera nas inspiriše da se borimo za svetlost čak i kada se čini da je tma svuda oko nas. U ovoj zajedničkoj borbi, svako od nas može biti svetionik nade, pomažući drugima da pronađu mir i utehu.
Izlazak pred sud dečaka odgovornog za zločin u "Ribnikaru" ponovo je otvorio nezaceljene rane porodica. Anđelko Aćimović otkriva kako su on i njegovi bližnji pronašli utehu u zajedništvu i molitvi, dok kroz svaki dan prolaze sa sećanjem na svoju Angelinu.
Mudre devojke, svesne neophodnosti unutrašnjeg ulja — blagodati Duha, žure ka nebeskom Ženiku. One su spremne, jer su posvetile svoje srce Gospodu, prikupljajući ljubav i duhovnu energiju. Njihova usredsređenost na nebeske vrednosti omogućava im da uđu u carstvo Božije. S druge strane, lude devojke ostaju vezane za zemaljske stvari, verujući da im telesni ukrasi donose blagoslov. Njihova lenjost i samouverenje sprečavaju ih da se pripreme za susret s Gospodom, što rezultira promašenim putem i gubitkom duhovne blagodati.
Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz tu njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja.
Tokom kanonske posete Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj svetinja i zajedništva, pozivajući sve na jedinstvo i razumevanje u ljubavi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Mudre devojke, svesne neophodnosti unutrašnjeg ulja — blagodati Duha, žure ka nebeskom Ženiku. One su spremne, jer su posvetile svoje srce Gospodu, prikupljajući ljubav i duhovnu energiju. Njihova usredsređenost na nebeske vrednosti omogućava im da uđu u carstvo Božije. S druge strane, lude devojke ostaju vezane za zemaljske stvari, verujući da im telesni ukrasi donose blagoslov. Njihova lenjost i samouverenje sprečavaju ih da se pripreme za susret s Gospodom, što rezultira promašenim putem i gubitkom duhovne blagodati.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji.
Svaki svešteni sasud, od putira do kadionice, nosi duboku duhovnu poruku i simbolizuje Božiju milost među vernicima. Sveštenik Svetouspenjskog hrama u Kragujevcu objašnjava na koji način se koriste i kakvu poruku nose ovi sveti predmeti.
U svečanom ambijentu, pobednici i njihovi roditelji podelili su radost, dok su njihovi osmesi simbolizovali jedinstvo i ljubav koja jača našu zajednicu kroz tradiciju i veru.
