Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
U vremenu kada se sve meri materijalnim dobitkom i gubitkom, mnogi ljudi teško podnose i najmanju nepravdu koja ih zadesi.
Posebno je bolno kada čovek shvati da je pokraden ili da je izgubio nešto što je godinama sticao. Takav trenutak često donosi ogorčenje, ljutnju i osećaj nepravde, jer se čini da je trud uzalud nestao u jednom času.
Međutim, hrišćanska vera poziva čoveka da na životne gubitke gleda drugačijim očima. Sveti oci učili su da ono što se na prvi pogled čini kao nesreća ili nepravda, može postati duhovna korist, ako se prihvati sa smirenjem i poverenjem u Boga.
Materijalna dobra prolazna su i privremena, ali način na koji čovek reaguje na iskušenja ostavlja trag na njegovoj duši.
U Svetom pismu i predanju Crkve često se podseća da se istinsko bogatstvo ne nalazi u onome što čovek poseduje, već u onome što daruje. Milostinja, dobrota i spremnost da se oprosti nepravda smatraju se velikim duhovnim blagom. Kada čovek uspe da pobedi ogorčenje i da se odrekne želje za osvetom, tada pokazuje poverenje u Božju pravdu i promišljanje.
Takav pogled na život oslobađa srce od tereta. Umesto da danima i mesecima nosi gorčinu zbog onoga što je izgubljeno, čovek može da prihvati događaj kao priliku za duhovno uzrastanje. Mnogi svetitelji govorili su da Bog vidi svaku nepravdu i da ništa ne ostaje sakriveno pred njim, ali i da se često upravo kroz gubitak čovek uči smirenju i poverenju u Gospoda.
U pravoslavnoj tradiciji postoje brojna svedočenja ljudi koji su, prihvatajući iskušenja bez roptanja, kasnije doživeli neočekivanu utehu i pomoć. Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli. Zato su duhovnici vekovima učili vernike da se čuvaju očajanja i da u svakoj situaciji traže duhovnu korist.
O takvom hrišćanskom pogledu na gubitak govorio je i Prepodobni Josif Optinski:
"Kad vas pokradu, ne treba da žalite, već zamislite da ste dali milostinju, i Gospod će vam vratiti deset puta više".
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Suština odnosa prema grehu nije u osudi, već u mogućnosti spasenja.
Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jedina muslimanka u predsedničkom telu za verska prava, Samira Munši, podnela je ostavku uz optužbe da američka politika primorava građane da finansiraju rat na Bliskom istoku.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
