Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Kada se u kalendaru spoje petak i broj 13, kao danas, mnogi ljudi zastanu bar na trenutak. Neko će se našaliti, neko će slegnuti ramenima, ali ima i onih koji tog dana izbegavaju putovanja, važne odluke ili nove početke. Strah od ovog datuma toliko je rasprostranjen da ga prate čitave priče, upozorenja i „pravila“. Ali postavlja se pitanje: kako na to gleda pravoslavna vera i da li je greh verovanje u nesreću petka 13?
Jedno od najčešćih objašnjenja vezuje se za biblijski događaj – Tajnu večeru. Za stolom je bilo trinaest ljudi: Gospod Isus Hristos i dvanaestorica apostola. Broj 13 u narodnim tumačenjima često se povezuje sa Judom Iskariotskim, učenikom koji je izdao Hrista za trideset srebrnjaka.
Tokom vremena ta simbolika je u narodnoj mašti počela da se pretvara u znak nesreće. Kada se tome pridružio i petak, dan Hristovog raspeća, nastala je kombinacija koja je u mnogim kulturama dobila gotovo mističnu reputaciju.
Ipak, važno je naglasiti: u pravoslavnom učenju ne postoji verovanje da određeni datum sam po sebi nosi nesreću.
Ruski teolog i profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, objašnjava da etimologija reči "sujeverje" veoma mnogo govori.
- Reč "sujeverje" se sreće u mnogim jezicima. Između ostalog, u grčkom postoji pojam ‘meteotis’, koji se na slovenski i ruski jezik prevodi upravo kao sujeverje. U grčkom znači prazninu, privid i glupost. I u jevrejskom jeziku postoji reč sa sličnim značenjem: dim, para koja se lako rasejava, nešto bez suštine - kaže profesor Osipov, prenosi portal pravoslavie.ru.
On dodaje da ove reči zapravo veoma dobro opisuju prirodu takvih verovanja:
- Po svom sadržaju to je izvesna praznina i glupost. Čovek tome pridaje značaj kao nečemu što zaista postoji i usled toga pada u obmanu, u samoobmanu. To je vera u stvari koje zapravo nemaju nikakav značaj.
Drugim rečima, problem nije u datumu, već u tome što čovek počinje da mu pripisuje moć koju on nema.
Na prvi pogled, neko može pomisliti da je verovanje u takve znake bezazleno. Međutim, pravoslavno učenje gleda dublje – na posledice koje takvo verovanje ostavlja na čoveka.
Osipov objašnjava vrlo jednostavno:
- Šta je greh? Greh je ono što šteti čoveku.
On navodi i slikovit primer:
- Ako počnem da verujem da mi je crna mačka prešla put i sada se ne zna šta će sa mnom biti, čovek se rastroji, ne zna šta da radi i zbog toga mu se remeti sav normalan život, upravo zato je to greh.
Drugim rečima, sujeverje čoveka uvodi u strah, nesigurnost i zavisnost od izmišljenih znakova. Umesto da se osloni na Boga i zdrav razum, on počinje da tumači svakodnevne događaje kao skrivene pretnje.
Sujeverja opstaju vekovima jer se lako prenose kroz porodicu, šale, priče i navike. Često ih ljudi prihvataju i nesvesno, bez ozbiljnog razmišljanja.
U narodu postoje mnogi takvi „znaci“: crna mačka koja pređe put, prazna kanta koju neko nosi ispred vas, broj 13 na vratima ili spratu zgrade. Mnogi se prema tome odnose kao prema sitnoj opomeni sudbine.
Ali upravo tu nastaje problem, kada slučajnost počne da upravlja čovekovim raspoloženjem i odlukama.
Pravoslavna vera uči da nijedan datum, broj ili slučajan događaj ne određuje sudbinu čoveka. Njegov život nije u rukama brojeva, već u rukama Boga.
Zato se u crkvenom predanju stalno ponavlja ista misao: strah od znakova i „loših dana“ nije znak vere, već znak praznoverja.
Petak 13 je, zapravo, samo još jedan dan u kalendaru. Ako ga čovek dočeka sa strahom – on je već dao moć nečemu što je samo broj i datum. Ako ga dočeka mirno, sa poverenjem u Boga – tada taj datum gubi svaki „magični“ značaj.
I možda je upravo to najjednostavniji odgovor na pitanje koje se ponavlja svakog puta kada kalendar pokaže ovu kombinaciju: nesreću ne donosi petak 13, već strah koji mu ljudi pripisuju.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
