Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Kada se u kalendaru spoje petak i broj 13, kao danas, mnogi ljudi zastanu bar na trenutak. Neko će se našaliti, neko će slegnuti ramenima, ali ima i onih koji tog dana izbegavaju putovanja, važne odluke ili nove početke. Strah od ovog datuma toliko je rasprostranjen da ga prate čitave priče, upozorenja i „pravila“. Ali postavlja se pitanje: kako na to gleda pravoslavna vera i da li je greh verovanje u nesreću petka 13?
Jedno od najčešćih objašnjenja vezuje se za biblijski događaj – Tajnu večeru. Za stolom je bilo trinaest ljudi: Gospod Isus Hristos i dvanaestorica apostola. Broj 13 u narodnim tumačenjima često se povezuje sa Judom Iskariotskim, učenikom koji je izdao Hrista za trideset srebrnjaka.
Tokom vremena ta simbolika je u narodnoj mašti počela da se pretvara u znak nesreće. Kada se tome pridružio i petak, dan Hristovog raspeća, nastala je kombinacija koja je u mnogim kulturama dobila gotovo mističnu reputaciju.
Ipak, važno je naglasiti: u pravoslavnom učenju ne postoji verovanje da određeni datum sam po sebi nosi nesreću.
Ruski teolog i profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, objašnjava da etimologija reči "sujeverje" veoma mnogo govori.
- Reč "sujeverje" se sreće u mnogim jezicima. Između ostalog, u grčkom postoji pojam ‘meteotis’, koji se na slovenski i ruski jezik prevodi upravo kao sujeverje. U grčkom znači prazninu, privid i glupost. I u jevrejskom jeziku postoji reč sa sličnim značenjem: dim, para koja se lako rasejava, nešto bez suštine - kaže profesor Osipov, prenosi portal pravoslavie.ru.
On dodaje da ove reči zapravo veoma dobro opisuju prirodu takvih verovanja:
- Po svom sadržaju to je izvesna praznina i glupost. Čovek tome pridaje značaj kao nečemu što zaista postoji i usled toga pada u obmanu, u samoobmanu. To je vera u stvari koje zapravo nemaju nikakav značaj.
Drugim rečima, problem nije u datumu, već u tome što čovek počinje da mu pripisuje moć koju on nema.
Na prvi pogled, neko može pomisliti da je verovanje u takve znake bezazleno. Međutim, pravoslavno učenje gleda dublje – na posledice koje takvo verovanje ostavlja na čoveka.
Osipov objašnjava vrlo jednostavno:
- Šta je greh? Greh je ono što šteti čoveku.
On navodi i slikovit primer:
- Ako počnem da verujem da mi je crna mačka prešla put i sada se ne zna šta će sa mnom biti, čovek se rastroji, ne zna šta da radi i zbog toga mu se remeti sav normalan život, upravo zato je to greh.
Drugim rečima, sujeverje čoveka uvodi u strah, nesigurnost i zavisnost od izmišljenih znakova. Umesto da se osloni na Boga i zdrav razum, on počinje da tumači svakodnevne događaje kao skrivene pretnje.
Sujeverja opstaju vekovima jer se lako prenose kroz porodicu, šale, priče i navike. Često ih ljudi prihvataju i nesvesno, bez ozbiljnog razmišljanja.
U narodu postoje mnogi takvi „znaci“: crna mačka koja pređe put, prazna kanta koju neko nosi ispred vas, broj 13 na vratima ili spratu zgrade. Mnogi se prema tome odnose kao prema sitnoj opomeni sudbine.
Ali upravo tu nastaje problem, kada slučajnost počne da upravlja čovekovim raspoloženjem i odlukama.
Pravoslavna vera uči da nijedan datum, broj ili slučajan događaj ne određuje sudbinu čoveka. Njegov život nije u rukama brojeva, već u rukama Boga.
Zato se u crkvenom predanju stalno ponavlja ista misao: strah od znakova i „loših dana“ nije znak vere, već znak praznoverja.
Petak 13 je, zapravo, samo još jedan dan u kalendaru. Ako ga čovek dočeka sa strahom – on je već dao moć nečemu što je samo broj i datum. Ako ga dočeka mirno, sa poverenjem u Boga – tada taj datum gubi svaki „magični“ značaj.
I možda je upravo to najjednostavniji odgovor na pitanje koje se ponavlja svakog puta kada kalendar pokaže ovu kombinaciju: nesreću ne donosi petak 13, već strah koji mu ljudi pripisuju.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj - da nas bace u očaj.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
