Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Kada se u kalendaru spoje petak i broj 13, kao danas, mnogi ljudi zastanu bar na trenutak. Neko će se našaliti, neko će slegnuti ramenima, ali ima i onih koji tog dana izbegavaju putovanja, važne odluke ili nove početke. Strah od ovog datuma toliko je rasprostranjen da ga prate čitave priče, upozorenja i „pravila“. Ali postavlja se pitanje: kako na to gleda pravoslavna vera i da li je greh verovanje u nesreću petka 13?
Jedno od najčešćih objašnjenja vezuje se za biblijski događaj – Tajnu večeru. Za stolom je bilo trinaest ljudi: Gospod Isus Hristos i dvanaestorica apostola. Broj 13 u narodnim tumačenjima često se povezuje sa Judom Iskariotskim, učenikom koji je izdao Hrista za trideset srebrnjaka.
Tokom vremena ta simbolika je u narodnoj mašti počela da se pretvara u znak nesreće. Kada se tome pridružio i petak, dan Hristovog raspeća, nastala je kombinacija koja je u mnogim kulturama dobila gotovo mističnu reputaciju.
Ipak, važno je naglasiti: u pravoslavnom učenju ne postoji verovanje da određeni datum sam po sebi nosi nesreću.
Ruski teolog i profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, objašnjava da etimologija reči "sujeverje" veoma mnogo govori.
- Reč "sujeverje" se sreće u mnogim jezicima. Između ostalog, u grčkom postoji pojam ‘meteotis’, koji se na slovenski i ruski jezik prevodi upravo kao sujeverje. U grčkom znači prazninu, privid i glupost. I u jevrejskom jeziku postoji reč sa sličnim značenjem: dim, para koja se lako rasejava, nešto bez suštine - kaže profesor Osipov, prenosi portal pravoslavie.ru.
On dodaje da ove reči zapravo veoma dobro opisuju prirodu takvih verovanja:
- Po svom sadržaju to je izvesna praznina i glupost. Čovek tome pridaje značaj kao nečemu što zaista postoji i usled toga pada u obmanu, u samoobmanu. To je vera u stvari koje zapravo nemaju nikakav značaj.
Drugim rečima, problem nije u datumu, već u tome što čovek počinje da mu pripisuje moć koju on nema.
Na prvi pogled, neko može pomisliti da je verovanje u takve znake bezazleno. Međutim, pravoslavno učenje gleda dublje – na posledice koje takvo verovanje ostavlja na čoveka.
Osipov objašnjava vrlo jednostavno:
- Šta je greh? Greh je ono što šteti čoveku.
On navodi i slikovit primer:
- Ako počnem da verujem da mi je crna mačka prešla put i sada se ne zna šta će sa mnom biti, čovek se rastroji, ne zna šta da radi i zbog toga mu se remeti sav normalan život, upravo zato je to greh.
Drugim rečima, sujeverje čoveka uvodi u strah, nesigurnost i zavisnost od izmišljenih znakova. Umesto da se osloni na Boga i zdrav razum, on počinje da tumači svakodnevne događaje kao skrivene pretnje.
Sujeverja opstaju vekovima jer se lako prenose kroz porodicu, šale, priče i navike. Često ih ljudi prihvataju i nesvesno, bez ozbiljnog razmišljanja.
U narodu postoje mnogi takvi „znaci“: crna mačka koja pređe put, prazna kanta koju neko nosi ispred vas, broj 13 na vratima ili spratu zgrade. Mnogi se prema tome odnose kao prema sitnoj opomeni sudbine.
Ali upravo tu nastaje problem, kada slučajnost počne da upravlja čovekovim raspoloženjem i odlukama.
Pravoslavna vera uči da nijedan datum, broj ili slučajan događaj ne određuje sudbinu čoveka. Njegov život nije u rukama brojeva, već u rukama Boga.
Zato se u crkvenom predanju stalno ponavlja ista misao: strah od znakova i „loših dana“ nije znak vere, već znak praznoverja.
Petak 13 je, zapravo, samo još jedan dan u kalendaru. Ako ga čovek dočeka sa strahom – on je već dao moć nečemu što je samo broj i datum. Ako ga dočeka mirno, sa poverenjem u Boga – tada taj datum gubi svaki „magični“ značaj.
I možda je upravo to najjednostavniji odgovor na pitanje koje se ponavlja svakog puta kada kalendar pokaže ovu kombinaciju: nesreću ne donosi petak 13, već strah koji mu ljudi pripisuju.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Crkva jasno poručuje da praznoverje nije deo istinske vere. Otkrijte zašto pravoslavni pogled na "nesrećne" dane poziva na odgovornost i veru, a ne na strah i sujeverje.
Religijski lideri i različiti eksperti slažu se da praznoverja oko petka 13. nemaju čvrste temelje. Strah od ovog dana često odražava ljudsku sklonost ka iracionalnom razmišljanju i nedostatku prave vere.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News