Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Kada se u kalendaru spoje petak i broj 13, kao danas, mnogi ljudi zastanu bar na trenutak. Neko će se našaliti, neko će slegnuti ramenima, ali ima i onih koji tog dana izbegavaju putovanja, važne odluke ili nove početke. Strah od ovog datuma toliko je rasprostranjen da ga prate čitave priče, upozorenja i „pravila“. Ali postavlja se pitanje: kako na to gleda pravoslavna vera i da li je greh verovanje u nesreću petka 13?
Jedno od najčešćih objašnjenja vezuje se za biblijski događaj – Tajnu večeru. Za stolom je bilo trinaest ljudi: Gospod Isus Hristos i dvanaestorica apostola. Broj 13 u narodnim tumačenjima često se povezuje sa Judom Iskariotskim, učenikom koji je izdao Hrista za trideset srebrnjaka.
Tokom vremena ta simbolika je u narodnoj mašti počela da se pretvara u znak nesreće. Kada se tome pridružio i petak, dan Hristovog raspeća, nastala je kombinacija koja je u mnogim kulturama dobila gotovo mističnu reputaciju.
Ipak, važno je naglasiti: u pravoslavnom učenju ne postoji verovanje da određeni datum sam po sebi nosi nesreću.
Ruski teolog i profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, objašnjava da etimologija reči "sujeverje" veoma mnogo govori.
- Reč "sujeverje" se sreće u mnogim jezicima. Između ostalog, u grčkom postoji pojam ‘meteotis’, koji se na slovenski i ruski jezik prevodi upravo kao sujeverje. U grčkom znači prazninu, privid i glupost. I u jevrejskom jeziku postoji reč sa sličnim značenjem: dim, para koja se lako rasejava, nešto bez suštine - kaže profesor Osipov, prenosi portal pravoslavie.ru.
On dodaje da ove reči zapravo veoma dobro opisuju prirodu takvih verovanja:
- Po svom sadržaju to je izvesna praznina i glupost. Čovek tome pridaje značaj kao nečemu što zaista postoji i usled toga pada u obmanu, u samoobmanu. To je vera u stvari koje zapravo nemaju nikakav značaj.
Drugim rečima, problem nije u datumu, već u tome što čovek počinje da mu pripisuje moć koju on nema.
Na prvi pogled, neko može pomisliti da je verovanje u takve znake bezazleno. Međutim, pravoslavno učenje gleda dublje – na posledice koje takvo verovanje ostavlja na čoveka.
Osipov objašnjava vrlo jednostavno:
- Šta je greh? Greh je ono što šteti čoveku.
On navodi i slikovit primer:
- Ako počnem da verujem da mi je crna mačka prešla put i sada se ne zna šta će sa mnom biti, čovek se rastroji, ne zna šta da radi i zbog toga mu se remeti sav normalan život, upravo zato je to greh.
Drugim rečima, sujeverje čoveka uvodi u strah, nesigurnost i zavisnost od izmišljenih znakova. Umesto da se osloni na Boga i zdrav razum, on počinje da tumači svakodnevne događaje kao skrivene pretnje.
Sujeverja opstaju vekovima jer se lako prenose kroz porodicu, šale, priče i navike. Često ih ljudi prihvataju i nesvesno, bez ozbiljnog razmišljanja.
U narodu postoje mnogi takvi „znaci“: crna mačka koja pređe put, prazna kanta koju neko nosi ispred vas, broj 13 na vratima ili spratu zgrade. Mnogi se prema tome odnose kao prema sitnoj opomeni sudbine.
Ali upravo tu nastaje problem, kada slučajnost počne da upravlja čovekovim raspoloženjem i odlukama.
Pravoslavna vera uči da nijedan datum, broj ili slučajan događaj ne određuje sudbinu čoveka. Njegov život nije u rukama brojeva, već u rukama Boga.
Zato se u crkvenom predanju stalno ponavlja ista misao: strah od znakova i „loših dana“ nije znak vere, već znak praznoverja.
Petak 13 je, zapravo, samo još jedan dan u kalendaru. Ako ga čovek dočeka sa strahom – on je već dao moć nečemu što je samo broj i datum. Ako ga dočeka mirno, sa poverenjem u Boga – tada taj datum gubi svaki „magični“ značaj.
I možda je upravo to najjednostavniji odgovor na pitanje koje se ponavlja svakog puta kada kalendar pokaže ovu kombinaciju: nesreću ne donosi petak 13, već strah koji mu ljudi pripisuju.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Preokret u njenom životu napravio je, prema predanju, neki stari monah German, i to nehotično.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Starinska poslastica za svečanije prilike, jednostavno se priprema, topi se u ustima i pamti danima.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
