Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
Pravoslavna crkva smatra život svetinjom od samog trenutka začeća. Po crkvenom učenju, Bog daje dušu plodu odmah nakon začeća, čineći svaki ljudski život jedinstvenim i neponovljivim.
Zbog toga se svaki čin prekidanja trudnoće vidi kao ozbiljan moralni i duhovni prestup. Abortus se tumači ne samo kao uništavanje fizičkog života, već i kao greh protiv božanskog dara života.
Otac Tadej ističe da roditelji koji uništavaju plod čine nezamisliv greh.
- Oni roditelji, majke i saglasni očevi ili inicijatori toga, koji uništavaju plod svoje utrobe čine veliki greh. Oni uništavaju život. To je veliki greh - govorio je otac Tadej i objašnjavao:
- Bog začinje preko roditelja život i daje dušu u trenutku začeća, a majke ga uništavaju, i očevi. Treba iz dubine duše da se izmene i da ne ponavljaju takav greh. Takva žena i muž se osuđuju kao ubice. Ni jedna životinja na zemaljskoj kugli ne ubija svoje mladunče, jedino razumno biće ubija svoje dete.
Otac Tadej je isticao da će duše ovih ljudi, ako se ne pokaju, teško proći mitarstva.
- Pitanje je da li će moći da prođe kroz mitarstva. Nema neoprostivog greha osim neokajanog greha. Veliki je greh našeg naroda – neokajani greh. Čitava su sela nestala. Bio sam mlad kada je u Vitovnici bilo 110 kuća, a sada ih nema ni polovina. Žalosno je što ćemo mi Srbi biti manjina. Doći će sa strane i naseliće se. Velika je greška od strane građanskog zakona da se zemlja deli na decu. Na zapadu nije tako, jedan ostaje na zemlji, a ostali se zaposle. Ne valja da se dele male parcele.
- Naši Romi nemaju ni kuće ni kućišta, pa je opet puna čerga dece. Uvek su zadovoljni, uvek veseli. A naši imaju hleba, pa ni sa hlebom neće da imaju dece. Žalosno je to. Treba da se popravimo, ako možemo.
Za veliki greh, treba i veliko kajanje. I da se zna da ovaj ne može biti oprošten samo ispovešću, kaže otac Jovan. Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva. I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu. Začeće, prema učenju Crkve, nije samo biološki proces već čin Božje volje i blagoslova. Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju. Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu. Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik. Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti. Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Parilov/Shutterstock
Facebook/Starac Tadej Vitovnički
Duhovna riznica
13:01 | 11.12.2024
ABORTUS JE TEŽAK GREH I NE MOŽE BITI TEK TAKO OPROŠTEN: Otac Jovan o mukama koje žene moraju da prođu da bi ga okajale
Duhovna riznica
13:11 | 26.06.2025
MONSTRUOZNI ZAKON ŠOKIRAO I VERNIKE I LEKARE: U Britaniji dozvoljen abortus u šestom mesecu trudnoće - i to bez ikakvog razloga
Duhovna riznica
21:30 | 11.08.2025
GDE ODLAZE DUŠE NEROĐENE DECE? Otac Aleksandar odgovara na najbolnije pitanje koje muči mnoge parove
Duhovna riznica
17:58 | 07.09.2025
ARHIMANDRIT PETAR O GREHU SRBA KOJI NAM BOG NE OPRAŠTA: "Nisu nam drugi krivi, sami sebi smo najveći neprijatelji!"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
08:51
MOLITVA SVETOM JOVANU KRSTITELJU: Danas se ove reči ne izgovaraju iz običaja, već donose blagodat u svaki dom
Duhovna riznica
07:30
OVO UNIŠTAVA SVAKOG VERNIKA VIŠE OD BILO KOG GREHA: Vladika Nikolaj otkriva sa čim čovek vodi natežu bitku i kako da pobedi
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 20. JANUAR
Praznici i sveci
00:28
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKA SLAVA U SRBA! Obeležavamo Sabor Svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan!
Duhovna riznica
00:01
SAMO OVI LJUDI IMAJU ISTINSKI RAZLOG ZA TUGU: Starac Jefrem objašnjava kako rasvetliti i najtamnije trenutke života
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
