Za veliki greh, treba i veliko kajanje. I da se zna da ovaj ne može biti oprošten samo ispovešću, kaže otac Jovan.
Sve hrišćanske crkve, pa i naše pravoslavne, jeste da je abortus čedomorstvo i on se izjednačava sa ubistvom.
Crkva, naime, fetus i embrion izjednačava sa živim detetom, pa otud i nasilni pobačaj poistovećuje sa ubistvom, koje je jedano od smrtnih grehova.
Hrišćanstvo počiva na uverenju da je život darovan od Boga, pa samim tim niko nema prava ni da ga oduzme sebi, a kamoli drugima. Odluka o tome da li živeti ili umreti je u Božjim rukama i ničijim više pa otud i ovakav stav o abortusu. Bog je, stvarajući čoveka, muško i žensko, zadao im da rađaju i da se množe, da ovladaju svetom, a ne da ubijaju ono što iz međusobne ljubavi stvaraju.
Jedan od crkvenih otaca Tertulijan piše: "A što se nas tiče, budući da nam je ubistvo jednom za svagda zabranjeno, nije nam dopušteno da uništavamo fetus u majčinoj utrobi, kada ljudsko biće još uvek (od majke) crpi krv da bi opstalo. Sprečavanje rođenja je isplanirano ubistvo. Suštinski, nema nikakve razlike između razaranja već rođene duše i uništavanja one koja će se tek roditi".
Koliko je stav hrišćanske crkve, pa i naše pravoslavne, po ovom pitanju rigorozan, dovoljno govori to da abortus ženu odvaja od pričešća i same crkve na duži vremenski period (deset ili sedam godina), a u nekim slučajevima i - doživotno.
Ono što ohrabruje, ipak, jeste činjenica da se ovaj greh, ipak, može okajati, a "Duhovnik Biblioteka" preneo je reči oca Jovana iz manastira Lesje i kako:
- Abortus odnosno čedomirstvo je odvajkada bio smrtni greh. Jedan od sedam smrtnih grehova, kako je napisano u crkvenom kalendaru je i čedomorstvo ili abortus. Ako sveta crkva i pobečaj tretira u molitvama kao ubistvo deteta, šta reći za brutalno kidanje glavice, ručica, nogica svog ploda odnosno embriona začetog čoveka. Žena se u crkvi naziva u blagoslovenom stanju. Ako pitate neke žene koje ne mogu da imaju poroda, šta bi dale da imaju potomstvo, i šta misle o onim ženama koje neće da rađaju više od dva deteta, najčešće ćete čuti: "E one ne znaju šta gube i kakav greh čine"! Možda će neko od njih biti od Boga dat, kao veoma važan čovek u istoriji svog naroda ili sveta, ili na duhovnom planu kao mogući patrijarh, sveštenik, monah, lekar koji će otkriti lek teškh bolesti.
- Sve u svemu, za veliki greh, treba i veliko kajanje. I da se zna da ovaj ne može biti oprošten samo ispovešću. Nužna je epitimija. Najmanje godinu dana strogog posta ponedeljkom i čitanja namenski napisanog aktista "Vitlejemski plač". Ovaj akatist su napisale žene u Rusiji, doznavši koliko je taj greh strašan, veliki i mrzak Bogu, a crkva je to cenzurila u duhu čistog pravoslavnog hrišćnanina i odštampala za potrebe drugih koji nose breme takvog greha poput čedomorstva tojest abortusa - prenosi ovaj kanal reči oca Jovana.
Otac Tadej često je isticao da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu. Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali. Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo. Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Printscreen/Youtube/Televizija Hram
Duhovna riznica
12:00 | 08.12.2024
KAKO DA ZNAMO DA NAS BOG VOLI: Otac Tadej otkrio da tada imamo i zaštitu Gospoda
Praznici i sveci
06:00 | 09.12.2024
DANAS JE SVETI ALIMPIJE STOLPNIK I SLAVA MNOGIH SRBA: On je 53 godine živeo na stubu i proveo u molitvi
Praznici i sveci
06:00 | 10.12.2024
ON SE ODREKAO VERE U HRISTA ZARAD TITULE, A ONDA SE POKAJAO: Danas je Sveti mučenik Jakov Persijanac!
Duhovna riznica
08:00 | 10.12.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Izaberi šta ti više odgovara, samo se postavi onako kako Gospod zapoveda"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
Žena koja je pretrpela ovakvu traumu uživa, najprostije rečeno, poseban status.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Ljudi obično na provokacije odgovaraju žustro i besno, ali svetitelj kaže da je to i najmanje delotvorno.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
