YURY KIRNICHNY / AFP / Profimedia, Antonio Ahel/ATAImages
Povodom trideset četvrte godišnjice arhijerejske hirotonije poglavara kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, duhovni vođa SPC je uputio čestitke, ističući njegovu ulogu dobrog pastira i pozivajući na molitvu za mir.
Patrijarh srpski Porfirije, kao duhovni vođa Srpske pravoslavne crkve, još je jednom pokazao svoju bratsku ljubav prema mitropolitu kijevskom i sve Ukrajine Onufriju, upućujući mu iskrene čestitke povodom 34. godišnjice njegove arhijerejske hirotonije.
U ime punoće Srpske pravoslavne crkve i u svoje lično ime, patrijarh Porfirije izrazio je zahvalnost Gospodu za blagosloveno služenje u arhijerejskom pozivu mitropolita Onufrija, koje, kako je naglasio, predstavlja uzvišeni primer pastirske ljubavi i požrtvovanja.
„Arhijerej je pozvan da bude dobri pastir (Jn 10, 14) koji je, iz ljubavi prema svom stadu, spreman i život svoj da položi za ovce (Jn 10, 15). U vašem služenju poverenoj pastvi prepoznajemo lik dobrog pastira i molimo se Gospodu da vas snaži u vašoj blagorodnoj službi da nastavite, kao i do sada, ovo veliko delo, kao i da vam daruje mir, zdravlje i snagu u svemu što činite u slavu Njegovu, na dobro i spasenje blagočestivog naroda koji vam je poveren“, poručio je patrijarh Porfirije.
U nastavku svoje čestitke, patrijarh je istakao molitvenu nadu da će Bog podariti mir stradalnoj zemlji Ukrajini:
„S molitvom u srcu i na usnama da se što skorije zacari mir u vašoj mnogostradalnoj otadžbini, kličem: Na mnoge i blage godine!“
Srpska pravoslavna crkva ostaje verna kanonskom poretku u pravoslavlju, pružajući bratsku podršku Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije. U duhu jedinstva i pravoslavne tradicije, SPC ne priznaje nekanonsku raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine, već stoji uz mitropolita Onufrija, njegovu pastvu i stradanje naroda Ukrajine, moleći se za mir, jedinstvo i spasenje svih.
Ova čestitka patrijarha Porfirija još jednom osvetljava svetlost bratske ljubavi i veru u snagu molitve, podsećajući nas da je pravoslavna crkva kroz vekove bila i ostala stub nade i utehe za sve koji traže Božiju blizinu.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Srpska pravoslavna crkva poziva vernike da se mole za nevine žrtve u Palestini i Siriji. Patrijarh Porfirije apeluje na globalnu solidarnost i hrišćansku ljubav kao put ka okončanju patnje.
Polemika o broju pravoslavnih hramova u Beogradu otvorila je pitanje usklađenosti urbanističkog razvoja sa duhovnim potrebama njegovih stanovnika. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Porfirije, izrazio je bol zbog nerazumevanja ove inicijative i apelovao na značaj izgradnje hramova za duhovni život zajednice.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Poglavar SPC u duhu hrišćanske ljubavi pruža reči utehe vernicima Ukrajinske pravoslavne crkve, pozivajući na očuvanje vere i jedinstva usred teških izazova koji prete njihovom opstanku.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
