Mi čoveka ne doživljamo na isti način kada je rođen i pre nego što je rođen. Čovek je čovek od trenutka začeća i ne možemo prema njemu imati različit odnos, kaže otac Jovan Plamenac.
Crkva i nauka u nekim stvarima se suprotstavljaju, a jedna od tih je i kad se pokrene pitanje vantelesne oplodnje, ali i abortusa i upotrebe sredstava za kontracepciju.
Koliko se stavovi crkve po ovom pitanju oprečni stavovima i napretku nauke, možemo videti po izlaganju oca Jovana Plamenca u jednoj emisiji.
Otac Jovan Plamenac je, naime, rekao kako se hvalimo da nauka napreduje, ali da ne primećujemo jednu bitnu stvar.
- Ne primećujemo da, ne percipiramo to, da razvoj nauke prati jedna užasna industrija smrti. Mi nismo imali toliko smrti kod nerođenih ljudi ni približno, dok nauka nije ovoliko napredovala. Ja se ovom temom bavim dugo, 30 godina. Mnogo važnije štaviše suštinsko je pitanje, koje smo potpuno zanemarili, a to je ubijanje ljudi u ranijoj fazi njihovog života koja se odvija upotrebom sredstava za kontracepciju koja većinom nisu kontraceptivna već abortivna - rekao je otac Jovan Plamenac i nastavio:
- Dakle, ona ne sprečavaju da dođe do začeća, već do trudnoće, odnsono sprečavaju da se dete usadi u matericu, da može da nastavi svoj život. A to dete je već čovek.
Kaže da je kontracepija jedan problem, a drugi je vantelesna oplodnja.
- To je toliko propagirano, a to je užasan problem. U vantelesnoj oplodnji se ubije užasan broj ljudi Mi, da bismo dobili jedno dete, mi smo spremni da ubijemo ne znam koliko ljudi. Svaki put se ta deca začnu, ali se najveći broj njih ne rodi. Čak i u Crkvi, mi to pitanje uopšte ne razumemo. Čak toliko ne razumemo, da dajemo blagoslove da ljudi idu na vantelesnu oplodnju. To smo problematizovali "na nivou viška embriona". Znači, ako je samo začet onaj broj embriona koji će biti usađen u matericu, onda to nije problem. A kako nije problem, kada će samo jedan mali broj tih ljudi biti rođen. Mi smo svesno doveli do toga da jedan veliki broj ljudi tako bude ubijen.
- I pričati samo o abortusu? Nisam nikada hteo da stanem samo na abortusu. Zato što osuđujući samo abortus guramo žene i njihove muževe da koriste sredstva za kontracepciju samo da bi izbegli da dođu u tu poziciju da treba da rade abortus. Pravimo opet veliku pošast. Nije rešenje u zabrani i osudi abortusa, već da se promeni svest ljudi. To mora da krene od države. Problem je u našem doživljaju čoveka. Mi čoveka ne doživljamo na isti način kada je rođen i pre nego što je rođen. Čovek je čovek od trenutka začeća i ne možemo prema njemu imati različit odnos - zaključio je otac Jovan Plamenac.
Za veliki greh, treba i veliko kajanje. I da se zna da ovaj ne može biti oprošten samo ispovešću, kaže otac Jovan. U crkvenom učenju, blud obuhvata ne samo neobavezne veze, već i intimne odnose pre braka. Čak i kao episkop, nastavio je da obrađuje svoju zemlju i da se bavi stočarstvom. Samo mali deo plodova svoga rada zadržavao je za sebe, ostalo je delio siromašnima. Evstratije je bio rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest je bio ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev.
instagram/pravoslavne.pouke_
Duhovna riznica
13:01 | 11.12.2024
ABORTUS JE TEŽAK GREH I NE MOŽE BITI TEK TAKO OPROŠTEN: Otac Jovan o mukama koje žene moraju da prođu da bi ga okajale
Duhovna riznica
14:31 | 14.12.2024
TRUDNICE SE VENČAVAJU U CRKVI, ALI DA LI TAKAV BRAK ZAVREĐUJE BLAGODAT BOŽJU: Sveštenik o gorućem pitanju pravoslavlja
Praznici i sveci
06:00 | 25.12.2024
ZA NJEGA SE VEZUJU NEVEROVATNE PRIČE: Danas je Sveti Spiridon Čudotvorac!
Praznici i sveci
06:00 | 26.12.2024
U CRKVI GDE SU IM POLOŽENE MOŠTI, VIĐALI SU IH ŽIVE: Danas su Sveti mučenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Uzdržimo se od osuda majki i žena, započeo je otac Ljubomir priču o najbolnijoj temi celog hrišćanstva.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
Novozavetni spisi, a i kasniji crkveni kanoni, ne određuju nikakve spoljašnje znake žalosti za umrlima, naglašava sveštenik.
Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
